Јасна Јовићевић

Дипломирала је на Музичкој академији „Франц Лист“ у Будимпешти, на смеру Џез саксофон, и стекла магистарску диплому Универзитета Јорк у Торонту, из музичке композиције. Тренутно је на докторским студијама на ФМК-у у Београду, на смеру Трансдисциплинарне студије савремене уметности. Јасна се школовала и у САД, Бразилу и Аустрији. Добитница је неколико награда на такмичењима и стипендија за уметничке резиденције у Њујорку, Сан Франциску, Шпанији и Канади. Свирала је са истакнутим музичарима као што су Хамид Дрејк, Мајк Стерн, Бојан Зулфикарпашић,  Ал ди Меола, Сакчи Лакатош, Фекете Ковач Корнел, Ласло Атила и други, и наступала на фестивалима у целој Европи и Канади. Објавила је соло албуме Invented Reality, Звук птица, Travellers, Јасна Јовићевић секстет Flow Vertical, код британског издавача FMR Records, Music Action Women у Сан Франциску, Informal Shapes са Јовићевић/Миклош/Војчински триом, а као солиста свира и на десетак албума других аутора. Последњих петнаест година ради и у просвети, а тренутно је предавач на Високој школи струковних студија у Суботици.

Аутор је и вођа уметничко научних едукативних пројеката за децу и савремену уметност кроз невладину организацију, Удружење грађана “Артруст”, чија је и председница. Најпознатији пројекти су “Мјузиклажа”, “Импров Колектив Интернационална музичка резиденција”, “12 Тона музике” и “ Звук птица” ( www.igraona.edu.rs ), и New Spark Jazz Orchestra- Жене Балкана у џезу ( www.nsjo.org ). Њен ауторски рад се заснива на интердисциплинарном приступу музичкој импровизацији, укључујући аспект неуронауке, екологије, али и феминизма и друштвене ангажованости.

Посетите www.jasnajovicevic.com

Жарко Алексић

Рођен је Књажевцу. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, а потом је уписао Академију ликовних уметности у Бечу, где је радио као асистент. Од зимског семестра 2018. године организује и подучава предмет Уметност и когнитивне науке. Ове године добија титулу мастера на Академији ликовних уметности у Бечу. Бави се питањима у пољу когнитивних неуронаука, као што су веза перцепције и маште, питање ум/тело, интенционалности, менталне репрезентације, конструкције реалности, тока свести, емпатије и неуропластичности.

Активно је укључен у изложбену праксу у Србији и иностранству, а самосталне изложбе које би желео да нагласи су: Слике мозга, Стања ума, Пливање против тока свести, Формирање и едукација, Снови о стварности и Хиперпластично. Оснивач је уметничког колектива УМЕТНИК* који се бави теоретским и практичним испитивањем концепта УМЕТНОСТ и УМЕТНИК у онтолошком и социо-економском смислу. Живи и ради у Бечу.


http://www.zarkoaleksic.com/

Др Андреј Савић

Дипломске, мастер и докторске академске студије завршио је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, на студијским модулима Физичка електроника, Биомедицински и еколошки инжењеринг и Управљање системима и обрада сигнала, респективно. Од 2009. године бави се научноистраживачким радом претежно у областима неуронаука и неуротехнологија, а посебно системима за мозак-машина интерфејс примењеним у доменима неурорехабилитације/неуромодулације. Од 2010. године запослен је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, тренутно у звању научног сарадника. Од 2012. године ангажован је и на пројектима Шпанске развојно-истраживачке организације TECNALIA Research & Innovation кроз сарадњу са српским огранком Tecnalia Serbia Ltd. Од 2016. ангажован је као предавач на докторским студијама при Универзитету у Београду на два студијска програма (Биомедицинско инжењерство и технологије и Интелигентни системи).

Учествовао је као истраживач / научни консултант на следећим националним и међународним пројектима: FP7-ICT-2007-224051 projekat TREMOR (“An ambulatory BCI-driven tremor suppression system based on functional electrical stimulation”), пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, 175016 (“Ефекти асистивних система у неурорехабилитацији: опоравак сензорно-моторних функција”), COST Action TD1006 (“European Network on Robotics for NeuroRehabilitation”), „Effects of physical activity on brain ageing“, (финансирање: Juho Vainio Foundation, Helsinki Finska), „REMAP – Restore motor function in ALS through robotic arm exoskeleton and brain computer interface „, (финансирање:  Innovation Fund Denmark), „NEUROMOD:  device for closed-loop stimulation during sleep for improvement of memory consolidation“,(финансирање:  ELKARTEK programme of  the Basque Government) и следећим пројектима Fatronik-TECNALIA fondacije: „FESAPP: Functional Electrical Stimulation Applications“, „ELCODE:  Smart Active Transdermal Patches for Drug Administration“,  „ARMASSIST: Low-cost assistive robot for at home rehabilitation of upper limbs in people with neuromuscular disability“. Аутор је на 56 публикација у међународним часописима, књигама и конференцијама. Рецензент је више међународних научних часописа као и рецензент-уредник часописа Frontiers in Human Neuroscience Journal, специјализоване секције: Brain – Computer Interfaces.

Др Маја Пантовић Стефановић

Психијатар на Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије. Ради као клинички асистент на Катедри за психијатрију на Медицинском факултету у Београду, а потпредседница је Секције младих психијатара при Удружењу психијатара Србије.

Њена клиничка и истраживачка интересовања усмерена су ка биолошким, лонгитудиналним промена у схизоафективном континууму. Аутор је или коаутор 28 радова у часописима индексираним у Тхомсон Реутерс листи.

Бојана С. Кнежевић

Мултимедијална уметница активна у домену перформанса, видеа, аудио-визуелне инсталације, радијске и звучне уметности. Њени ангажовани и партиципативни уметнички пројекти теже редефинисању многоструких друштвених стереотипа са фокусом на маргинализованим или скривеним индивидуалним и колективним идентитетима. 

Основне и мастер студије (смер Нови ликовни медији) завршила је на Академији уметности у Новом Саду, а докторирала Дигиталну уметност на Универзитету уметности у Београду. Коауторка је радио емисије/подкаста и уметничког и медијског пројекта Фемкање, посвећеног савременој уметности, култури и феминизму у Србији, еx-YУ региону и Европи.

http://femkanje.com/

http://bojanasknezevic.com/

Др Милица Велимировић Богосављевић

Асистенткиња на Катедри за биохемију Медицинског факултета, Универзитета у Београду. Научно је оријентисана ка испитивању биохемијских и структурних промена у мозгу у условима мождане исхемије и у анималним моделима психијатријски болести.

Аутор и коаутор је 17 радова објављених у часописима са ЈЦР листе. Учествовала је у научно популарним пројектима, као што су недеља свести о мозгу, ноћ истраживача и фестивал науке.

Дејвид Стенли

Мултидисциплинарни уметник из Бирмингема, у Великој Британији, са преко 10 година искуства рада у филмској продукцији, дизајну и фотографији. Своје време дели између Велике Британије и Балкана. Ради и сарађује у разним областима дизајна и продукције како би створио другачију перспективу на наше окружење.

У фотографијама, колажима и видеима које прави за циљ има да створи нову реалност од места и тренутака који постоје и који су раније постојали. Волео би да својим радом подстиче људе да деформишу своје сопствене перспективе и, кроз истраживање, створе нове.

Др Марјана Бркић

Докторирала на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, као и на Универзитету у Генту, у оквиру заједничког доктората на тему Алцхајмерове болести. Током докторских студија бавила се понашањем животиња, са посебним фокусом на промене меморије које прате процес неуродегенерације. 

Марјана је члан Друштва за Неуронауке Србије (ДНС) и Федерације Европских Друштава за Неуронауке (ФЕНС). Марјана је активна у промоцији и популаризацији неуронаука од 2012. године, а од 2017. ради у Центру за промоцију науке као саветник на пословима међнародне сарадње.

Милан Личина

Дизајнер, ангажован као доцент на Факултету дигиталних уметности, Универзитета Метрополитан, у Београду, где предаје на смеровима Дизајн интерактивних медија (основне студије) и Дизајн нових медија (мастер студије). Предмети се баве изучавањем и дизајнирањем интерактивних уметничких инсталација, дизајнерском употребом рачунарског кода, креирањем дигиталних искустава виртуелне, проширене и помешане стварности и 3D видео-мапирањем.

Тренутно је на докторским студијама, где у оквиру тезе истражује везу између уметности ствoрене алгоритмима вештачке интелигенције и људске реакције на њу. У уметничкој и професионалној пракси је посвећен истраживању и развоју унутар новомедијског дискурса, брзом прототиповању, интерактивним искуствима и новомедијским инсталацијама. Поред академског и уметничког рада, активно учествује у комерцијалним пројектима.

www.milanlicina.com

Ива Атоски

Дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Бави се визуелним уметностима, пре свега стрипом и илустрацијом.

Дуња Бијелић

Након основних студија Молекуларне биологије и физиологије и мастер пројекта у области неурoцитологије започела је докторске студије на Биолошком факултету. У свом истраживачком раду се највише бави разјашњењем неуроимунолошких процеса у различитим неуродегенеративним обољењима.

Ања Сантрач

Молекуларна биолошкиња, која се, након завршених мастер студија из неуроцитологије, запослила као истраживач на Фармацеутском факултету, где завршава своју докторску дисертацију из области неуропсихофармакологије.

Др Драгана Грбић

ради у Институту за славистику Универзитета у Келну. Докторирала је на Универзитету у Београду и на Мартин Лутер Универзитету Хале- Витенберг у Немачкој, а магистрирала и дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Различитим аспектима филолошке и културно-историјске проблематике бавила се у бројним научним радовима, а објавила је и три монографије на српском и немачком језику –

Алегорије ученог пустинољубитеља (2009),
ПРЕКРЕТАЊА. Хале-Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића / VORENTSCHEIDUNGEN. Halle-Leipzig, Wendepunkt im Leben von Dositej Obradović (2012) и Дело Доситеја Обрадовића у европском књижевно-културном контексту/ Das Werk von Dositej Obradović im europäischen Literatur- und Kulturkontext (2018).

Др Слободан Марковић

је редовни професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ради као наставник на више предмета на свим нивоима студија (Психологија опажања, Мотивација и емоције, Визуелна перцепција, Психологија уметности, Експериментална естетика итд). Тренутно је управник Лабораторије за експерименталну психологију на истом факултету.

Поред тога, предаје на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, учествује у реализацији програма Семинара психологије у Истраживачкој станици Петница и сарађује са неколико академских институција у иностранству. Истраживачка интересовања Слободана Марковића крећу се у две линије – визуелна перцепција и психолошка естетика. Објавио је две књиге и око 50 чланака и поглавља у књигама.

 

Др Милица Јанковић

је инжењер биомедицинског инжењерства која се бави истраживањем дизајна медицинских инструмената и његове евалуације у клиничком окружењу. Докторирала је у области биомедицинског инжењерства 2014. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, где и ради као асистент на Катедри за сигнале и системе. Учествовала је на 4 пројекта који се баве развојем помоћних система за неурорехабилитацију, објавила 1 књигу и више од 60 научних радова у области биомедицинског инжењерства.

Једна је од локалних координаторки за пројекат: „Људски сензор за детекцију“ (финансираног од стране Фонда за иновациону делатност Србије) и за Стратешки партнерски пројекат Еразмус+К2 „Иновативни наставни приступи у развијању софтверског дизајна инструмената и њихове примене у системима реалног времена“. 2011. лансирала је Отворено такмичење Балкана у Софтверском дизајну инструмената. Активна је у промовисању концепта пројектне наставе у образовању. Освојила је награде: Бимеф 2003, Сименс 2004, Етран 2005 и 2014, Телфор 2013, Балкански конгрес нуклеарне медицине (енг. – BCNM) 2015, другу награду на Интернационалној медицинској олимпијади 2017.

Др Самуел Коруниак

Мастер студије завршио је на Коменијус универзитету у Братислави (на програму за Историју и Словачки језик и књижевност) 2013 године. Докторирао је 2017. на Универзитету Константина Филозофа у Њитри у Словачкој (проблематика дисертације: Историја словачког језика на подручју Војводине између два светска рата). Током академске 2017/2018 радио је као асистент на Катедри за словачки језик и књижевност на споменутом универзитету у Њитри. 

Од академске  2018/2019 запослен је као лектор за словачки језик и културу на Институту за славистику Универзитета у Келну. У свом истраживачком раду, бави се социолингвистичким питањем словачког језика у Војводини, билингвизмом, језичком културом словачке мањине, језичком политиком и историјом словачког књижевног језика у Војводини.

Мелани Шиплинг

студирала је Лингвистику, фонетику и културу медија на Универзитету у Келну од 2012. до 2017. године. Тренутно се бави испитивањем веза између говорног и писаног ромског језика у оквиру свог докторксог рада у пољу опште лингвистике. 

Такође ради као сарадник на истраживању језичке документације пројекта келнске Катедре за лингвистику, где бележи какет језик, папуански језик који говори око 15000 људи у Папуа Новој Гвинеји, код деце.

Др Симона Хајне

води Информациони центар Немачке службе за академску размену (нем. DAAD) у Београду од 2017. Ради као саветник на интернационалној универзитетској сарадњи, а организује и истраживачке, маркетинг и информативне догађаје. Један од фокуса њеног истраживања је и питање научне комуникације. Подучавала је на Техничком универзитету у Берлину, Техничком универзитету у Котбусу, а била је и представник Немачке службе за академску размену (нем. DAAD) на Универзитету Црне Горе, Националном универзитету у Лаосу и Универзитету у Ханоју. 

Студирала је Немачку филологију и филозофију на Хумболтовом универзитету у Берлину, а докторирала на емпиријској истраживачкој студији о учењу страног језика на Универзитету у Каселу.

Др Маја Ћирић 

је награђиванa кустоскиња и критичарка уметности са искуством у вођењу и сарадњи на интернационалним пројектима. Маја је била кустоскиња бијенала младих уметника Медитеранеа 18 у Тирани (2017), као и кустоскиња (2007) и представница (2013) Српског павиљона на Бијеналу у Венецији.

Докторирала је на Теорији уметности (Теза: “Институционална критика и кустоске праксе”) на Факултету уметности у Београду. Наступи које је недавно одржала укључују предавањa у Музеју савремене уметности Вал д Марн у Паризу (2017), у Помпиду центру (2018), као и Националном музеју савремене уметности у Букурешту (2018). Њени најновији писани радови појављују се у часописима SeeCult, Obieg, Artforum, ARTMargins Online. Мајине области експертизе крећу се у распону од геополитичких и кураторских до курирања као праксе институционалне критике. Бави се истраживањем о методологији и епистемологији кустоских пракси, о чему и предаје. Mаја о уметничком свету размишља кроз призму критичности и постглобализма, а од недавно је укључена у пројекте који испитују везу између уметности и науке.

Марлис Вирт

је кустоскиња и историчарка уметности која живи у Бечу, а од 2006.  је активна у Аустријском музеју примењених уметности / савремене уметности (МАК). Kao Кустоскиња за дигиталну културу има кључну улогу у прављењу програма Бијенала у Бечу, а води и Дизајн колекцију у МАК-у.

Курира изложбе, програме и дискурзивне догађаје у пољу уметности, архитектуре, дизајна и технологије, као што су “НЕВЕРОВАТНЕ ВРЕДНОСТИ. Вештачка интелигенција & ви” (Бијенале у Бечу, 2019), ре-инсталација дизајнерске лабораторије у МАК-у, тематска групна изложба “Вештачке сузе” (Бијенале у Бечу, 2017), као и монографска изложба “Холајн” у МАК-у (2014). 2019. била је кустоскиња Званичног аустријског доприноса XXII Тријеналу у Милану (“Циркуларни токови. Тоалет револуција!”, Дизајнерски студио ЕООС). Део је кураторског тима интернационалне путујуће изложбе “Здраво, Роботе. Дизајн између човека и машине” (2017, заједнички пројекат Музеја дизајна Витра, МАК-а и Музеја дизајна Гент), а била је и кодиректорка Дванаестог Глобалног уметничког форума у Дубаиjу и Сингапуру под називом “Ја нисам робот” (2018). Поред институционалне праксе, Марли развија и независне изложбене пројекте са интернационалним уметницима са фокусом на концептуалној уметности везаној за одређени локалитет, истраживање и време, а пише и есеје и текстове за публикације.

https://www.mak.at/en
http://www.viennabiennale.org/en
https://uncannyvalues.org/