Woodiana.todayje eksperimentalna onlajn služba za predviđanje, razvijena kako bi spasila budućnost Dunava putem spekulativne fabulacije. Vodi je Woodiana, slatkovodna školjka vrste Sinanodonta woodiana(I. Lea, 1834), uvedena iz Kine, a kojoj danas pomaže internacionalni tim umetnika i naučnika. Woodiana.todayizveštava o trenutnom i predstojećem statusu Antropocena i skicira više spekulativnih budućnosti dunavskog regiona. Woodiana.todayraspolaže sa pregršt naučnih podataka o vodi, ali ih interpretira kroz dijalog sa ostalim posrednicima: ekonomijom, politikom, umetnošću, teorijom, AI tehnologijom,
Категорија: nacionalna+
Šesto izdanje art+science programa Centra za promociju nauke, pod sloganom „Svetovi veštačke inteligencije“, održano je od 23. septembra do 23. oktobra, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, galeriji Instituta Servantes i Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Manifestacija art+science tokom septembra i oktobra publici u Beogradu predstavila je 13 radova nastalih kroz interdisciplinarnu saradnju umetnika, naučnika i drugih aktera, koji osvetljavaju i preispituju neke od najvažnijih tema današnjice kroz
Nȏskop je kartografija granica veštačke inteligencije, nastala sa namerom da isprovocira kako polje kompjuterskih nauka tako i polje humanistike. Mapa je uvek delimična perspektiva, način da se pokrene rasprava. Shodno tome, ova mapa je manifest AI disidenata. Njena osnovna svrha je da dovede u pitanje mistifikaciju veštačke inteligencije. Svrha Nȏskop mape je sekularizacija AI-ja sa ideološkog statusa “inteligentne mašine” na status instrumenta znanja. Razumnije je shvatati mašinsko učenje kao instrument
Sjajan trenutak u raskoraku (mapirana projekcija u prostorno ograničenim uslovima) predstavlja praktično i teorijsko proučavanje promene percepcije prostora i okruženja upotrebom digitalne tehnologije. Fokus je na kreiranju audio-vizuelnih sekvenci sačinjenih od digitalizovanog arhivskog materijala, animacije i reprodukcije videa u realnom vremenu. Uticaj mapirane projekcije kao specifično angažovane umetnosti na javni prostor, stavljen je u fokus projekta kroz definisane ciljeve. Praktična realizacija umetničkog projekta je sprovedena u skladu sa istraživanjima u
Anatomiju AI sistema čine velika mapa i esej koji istražuje ljudski rad, podatke i planetarne resurse potrebne za proizvodnju i rad jednog primerka uređaja amazon eho. Detaljni, uvećani prikaz na dijagramu kombinuje i vizualizuje tri centralna ekstraktivna procesa potrebna za pokretanje velikog sistema veštačke inteligencije: materijalne resurse, ljudski rad i podatke. Mapa i esej razmatraju ova tri elementa kroz vreme – predstavljene kao vizuelni opis rođenja, života i smrti jedne
Nacionalna+ selekcija postoji od 2017. godine kada smo nakon prvih, inicijalnih art+science aktivnosti i programa uvideli i identifikovali veliki broj nezavisnih i uglavnom nepovezanih aktera naše art & science scene. Termin „nacionalna“ ovde ipak treba uzeti uslovno jer je reč i o stvaraocima raznovrsnih interesovanja i praksi, koji žive i stvaraju i kod nas, no većinom su u pitanju umetnici koji, kraće ili duže, borave u inostranstvu, često sa veoma
Pandemija 2020, kao zajedničko iskustvo bez presedana, naglasila je značaj stvaralačko-saznajnog karaktera i univerzalnih težnji čvorišta umetnosti i nauke. U vezi sa temom ove izložbe, uveliko prisutan, ali nepredviđenim okolnostima ubrzan prenos digitalnih podataka i prisilno oslanjanje na veštačku inteligenciju, pojačali su i učinili svakodnevnim međuzavisnički odnos ljudi i savremenih mašina. Tehno-pesimistički gledano, to utiče na pojačanu kontrolu i nadgledanje ljudskih delatnosti. Ali spajanjem sa umetnošću, nauka uspeva ne samo
Instalacija sa promenljivim softverom. Muzika i dizajn zvuka – Torus, 2020 Rad brzinom smenjivanja slika je softver koji brzinu smenjivanja slika stavlja u prvi plan kao svoj centralni mehanizam, i ističe ga kao ekonomsku propoziciju. Delo se bavi tehnološkom pretpostavkom iz domena gejminga da je ‘realizam’ konstantan eksponencijalni pokret hardvera i softvera, kojim se dolazi do fotorealistične reprezentacije fizičkog sveta. Kompjuter je glavni lik samog rada, čiji je osnovni cilj
Ekološka kriza je ljudska kriza. Okeani se ne smeju posmatrati kao ravne plave površine koje služe kao jame da u njima ostavljamo sve svoje antropogene ostatke. U okeanima živi veliki broj organizama i neki od njih pate zbog našeg otpada i buke. Mnoge osobe su svesne velikih sisara, poput kitova i delfina, ali uglavnom nismo svesni za nas duboko skrivene, nevidljive i nečujne sredine. Stoga smo u ovoj instalaciji napravili
U saradnji sa Čarlsom Tejlorom. Baza zvukova ptica dobijena je ljubaznošću Jasne Jovićević (2014− ). Cilj ovog projekta je razumevanje jezika ptica − naravno, ne SVIH vrsta ptica, ali barem nekih, počevši od onih sa jezicima koji deluju kompleksno, ali kojima se ipak možemo baviti. Iako je ovo dugogodišnja želja, do sada to nije bilo moguće, ali sa savremenim kompjuterskim napretkom u jezičkoj analizi i novom svešću o tome koliko
Umetnost kao dinamični patern aktivacije određenih nervnih mreža Poslednjih pet godina, intenzivno sam se bavio istraživanjima u okviru polja kognitivnih nauka, kao i odnosa između kognitivnih nauka i umetnosti. Tokom tog perioda, realizovao sam nekoliko projekata, od kojih sam u projektu Stanja uma ispitivao kako iskustvo oblikuje naš identitet kroz neuroplastičnost i epizodično, semantičko i proceduralno sećanje (konstrukcija autobiografskog ja, Ja kod Antonija Damazija) koristeći metodologiju video dnevnika Jonasa Mekasa