{"id":1462,"date":"2020-09-28T12:27:28","date_gmt":"2020-09-28T12:27:28","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/novi\/ka-artificijelnosti\/"},"modified":"2023-11-10T19:43:09","modified_gmt":"2023-11-10T19:43:09","slug":"ka-artificijelnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/1462\/","title":{"rendered":"Ka artificijelnosti"},"content":{"rendered":"

Pandemija 2020, kao zajedni\u010dko iskustvo bez presedana, naglasila je zna\u010daj stvarala\u010dko-saznajnog karaktera i univerzalnih te\u017enji \u010dvori\u0161ta umetnosti i nauke. U vezi sa temom ove izlo\u017ebe, uveliko prisutan, ali nepredvi\u0111enim okolnostima ubrzan prenos digitalnih podataka i prisilno oslanjanje na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, poja\u010dali su i u\u010dinili svakodnevnim me\u0111uzavisni\u010dki odnos ljudi i savremenih ma\u0161ina. Tehno-pesimisti\u010dki gledano, to uti\u010de na poja\u010danu kontrolu i nadgledanje ljudskih delatnosti. Ali spajanjem sa umetno\u0161\u0107u, nauka uspeva ne samo da prevazi\u0111e samodovoljnost ve\u0107 i da postane samosvesna mogu\u0107ih instrumentalizacija.<\/p>\n\n\n\n

AI Lab je efekat povezivanja infrastruktura \u2212 idividua, ali i institucije umetnosti i nauke \u2212 sa ciljem da se i jedni i drugi osna\u017ee u stvarala\u010dkom i kriti\u010dkom promi\u0161ljanju, oslu\u0161kivanju i ponovnom zami\u0161ljanju \u2212 navedenih dru\u0161tvenih praksi u preobra\u017eaju \u2212 statusa i funkcije ma\u0161inskog u\u010denja i ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n

Izbor umetnika zastupa razmatranje sveprisutnog digitalnog prenosa sopstva sa fokusom na: biologiji (Viktorija Vesna), religiji (Kristina Tica), ekstraktivizmu znanja (Vladan Joler & Mateo Paskvineli) i nekomercijalnom stvaranju svetova sredstvima pozajmljenim iz gejminga (Filip Kosti\u0107), te vizuelizaciji, oslu\u0161kivanju, atmosferi\u010dnosti i artikulaciji podataka kao rezultat a+s+cpn radionica u okviru platforme koju je osmislio CPN. Umesto da budu feti\u0161izirani, ma\u0161insko u\u010denje i ve\u0161ta\u010dka inteligencija razmatrani su i demistifikovani na na\u010din da umetnici i nau\u010dnici zauzimaju kriti\u010dki stav prema trans-ljudskom zaokretu u svetu koji do\u017eivljava preobra\u017eaj, te vizuelizuju i artikuli\u0161u slo\u017eenu me\u0111uzavisnost ljudi i ma\u0161ina, i njihov uticaj na kulturu.<\/p>\n\n\n\n

art+science lab predstavlja stvarala\u010dki pristup ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji kao kriti\u010dkoj praksi, a publika je svedok napu\u0161tanja predmetno orijentisane kulture ka sistemsko orijentisanoj kulturi u kojoj se promena ne de\u0161ava od objekta ve\u0107 od na\u010dina na koji se objekti konstitui\u0161u (Jack Burnham, Systems Esthetics, 1968). Kurirati, voditi ra\u010duna o \u010dvori\u0161tu umetnosti i nauke, ovde podrazumeva publici omogu\u0107iti iskustvo stvarala\u010dko-kriti\u010dkog sagledavanja upotrebe i efekta ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n

Potencijali ve\u0161ta\u010dke inteligencije i novijih tehnolo\u0161kih paradigmi za sada su nesagledivi, ali iz optike kapitalizma nadgledanja \u0160o\u0161ane Zubof (Shoshana Zuboff) i njene ontologije ve\u0107 reguli\u0161u, kontroli\u0161u i eksploati\u0161u ljudski \u017eivot. art+science lab kojim je promovisano stvarala\u0161tvo i kriti\u010dko promi\u0161ljanja umetnika i nau\u010dnika opstaje kao element koji izaziva tehnolo\u0161ki progres i pru\u017ea otpor tehno-pozitivizmu i tehno-patrijarhatu koji name\u0107e tehnologija kao ravnopravni u\u010desnik u savremenom ekosistemu.<\/p>\n\n\n\n

\"Maja_Ciric\"<\/figure>
\n

Dr Maja \u0106iri\u0107<\/strong>
Nagra\u0111ivana kustoskinja i kriti\u010darka umetnosti sa iskustvom u vo\u0111enju i radu na internacionalnim projektima. Maja je kurirala bijenale Mediterranea 18, u Tirani (2017), i bila i kustoskinja (2007) i komesarka (2013) Paviljona Srbije na Bijenalu u Veneciji. U skorije vreme, odr\u017eala je predavanja u Muzeju savremene umetnosti Val d Marn (fr. Mus\u00e9e d’Art Contemporain du Val-de-Marne \u2212 MAC VAL, 2017), u Centru Pompidu (fr. Centre Pompidou, 2018), i u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti u Bukure\u0161tu (rum. Muzeul Na\u021bional de Art\u0103 Contemporan\u0103 al Rom\u00e2niei-MNAC, 2018). Njeni najnoviji tekstovi mogu se na\u0107i u \u010dasopisima Obieg, Artforum, kao i u onlajn izdanju \u010dasopisa Artmargins.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

AUTOR: dr Maja \u0106iri\u0107, gostuju\u0107a kustoskinja<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pandemija 2020, kao zajedni\u010dko iskustvo bez presedana, naglasila je zna\u010daj stvarala\u010dko-saznajnog karaktera i univerzalnih te\u017enji \u010dvori\u0161ta umetnosti i nauke. U vezi sa temom ove izlo\u017ebe, uveliko prisutan, ali nepredvi\u0111enim okolnostima ubrzan prenos digitalnih podataka i prisilno oslanjanje na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, poja\u010dali su i u\u010dinili svakodnevnim me\u0111uzavisni\u010dki odnos ljudi i savremenih ma\u0161ina. Tehno-pesimisti\u010dki gledano, to uti\u010de […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1464,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[25,8],"tags":[133],"class_list":["post-1462","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as-2020","category-radovi","tag-katalog"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/Maja-Ciric-scaled-1.jpg","author_info":{"display_name":"Branislav","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/branislav\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1462","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1462"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1462\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1463,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1462\/revisions\/1463"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1464"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1462"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1462"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1462"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}