Drugo izdanje art+science programa u Srbiji publici je, na vi\u0161e lokaciju u Beogradu, Novom Sadu, \u041aragujevcu i Ritopeku, predstavilo dvadesetak doma\u0107ih i stranih umetnika. Prvi put u\u010destvuju i umetnici iz tako dalekih destinacija, kultura i senzibiliteta poput Ju\u017ene \u041aoreje i Perua, kao i pobednici jednog od \u010detiri poziva na globalnom nivou \uf02d nema\u010dka grupa \u041avadrature. U odnosu na inicijalno izdanje, ovogodi\u0161nji program je prerastao u istinski festival umetnosti i nauke.<\/p>\n\n\n\n
Osnovna ideja je pre svega poku\u0161aj da se pove\u017ee do tada retko ili te\u0161ko povezivo, da se detektuju i prika\u017eu oni koncepti koji su aktuelni za tada\u0161nje vreme i dru\u0161tvene okvire. Da se ljudima \u0161irom sveta da mogu\u0107nost da razumeju va\u017enost i ulogu nauke, ali iz jedne sasvim posebne, autenti\u010dne perspektive \u2013 iz ugla umetnosti. \u041aona\u010dni cilj je stvaranje mre\u017ee koja podr\u017eava interdisciplinarnu saradnju umetnika i nau\u010dnika kako bi nastajali radovi koji koriste vrednosti obe discipline. Radovi za koje \u010dvrsto verujemo da nose odgovor na pitanja i dileme sa kojima se suo\u010dava \u010dovek 21. veka, i koji istovremeno poma\u017eu nauci da detektuje i prika\u017ee svoju kreativnu stranu a umetnosti da otkrije nova polja delovanja i sasvim nove, aktuelne i primamljive teme.<\/p>\n\n\n\n
Sada ve\u0107 davnih \u0161ezdesetih godina 20. veka, pionirski poku\u0161aji umetnika, nau\u010dnika, kreativaca donose rana tuma\u010denja elemenata sveta savremene nauke, zapravo unutra\u0161njeg sveta sveta u kome \u017eivimo. Decenijama kasnije i dalje smo pred istim zidom \uf02d kako mo\u017eemo definisati neverovatno raznolike poku\u0161aje umetnika u bilo kom delu sveta da nau\u010dne postavke, elemente, procese prika\u017eu svojim autenti\u010dnim umetni\u010dkim jezikom? Osnovni, nepatvoreni element ovde jeste direktan, neposredan susret i sudar umetnosti i nauke. Projekat \u201dEvropska mre\u017ea digitalne umetnosti i nauke\u201d je osmi\u0161ljen kao aktivni proces sa \u010detiri kruga otvorenih poziva u kojima se umetnici bore za prve nagrade \u2013 mentorske rezidencije u CERN-u, Evropskoj svemirskoj agenciji ili Ju\u017enoj evropskoj opservatoriji. Pod mentorskim se podrazumeva direktna saradnja sa nau\u010dnikom iz svake od ovih organizacija, u okviru koje umetnik razvija svoj rad \u2013 inicijalni koncept s kojim je aplicirao na poziv. Nau\u010dnik, dakle, u ovakvoj konstelaciji nije tek puki posmatra\u010d, objekat ili referentna ta\u010dka, on zapravo postaje aktivni \u010dinilac ra\u0111anja novog umetni\u010dkog dela \u010diji je autor, ipak, sam umetnik.<\/p>\n\n\n\n
Umetnici, me\u0111utim, ma koliko obrazovani bili, pa \u010dak i kada dolaze sa formalnim nau\u010dnim obrazovanjem, nikada ne mogu u potpunosti da prodru u zna\u010denje i vrednosti odre\u0111enih istra\u017eivanja, odnosno nau\u010dnih pojava. Njihova pozicija, stoga, ne mo\u017ee da bude u potpunosti ta\u010dna, a ta preciznost je neophodna u tuma\u010denju nau\u010dnog sadr\u017eaja, pa makar i onog gde nauka predstavlja tek zrnce sadr\u017eaja u slo\u017eenom kaledioskopu umetni\u010dkog dela. Sa druge strane, poput umetnika ma kakvog senzibiliteta i stilizacije, nau\u010dnik je u podjednakoj meri istra\u017eiva\u010d nepoznatog, onoga \u0161to postoji ali nam nije znano ili ga ne mo\u017eemo prihvatiti. Nau\u010dnik roni u neprozirnim dubinama znanja, \u010dinjenica, teorija i razmi\u0161ljanja, i poku\u0161ava da odgonetne svet u kome \u017eivimo. Taj isti svet \u2013 svet u kome \u017eivimo \u2013 tema je svakog umetni\u010dkog dela ikada stvorenog u ljudskoj civilizaciji jer umetni\u010dki duh poku\u0161ava da osvetli i prika\u017ee duhove sveta u kome smo ili u kome mo\u017eemo biti. Oba uma, i umetni\u010dki i nau\u010dni\u010dki, tako su traga\u010di za mogu\u0107im ali neizvesnim u kome su proma\u0161aji konstanta, a uspesi retka privilegija. Da parafraziram naziv jednog festivala, sve su to alhemi\u010dari na\u0161eg doba koji veruju da je \u201dbudu\u0107nost jedino \u0161to nam je preostalo da stvorimo \u2013 sve drugo je ve\u0107 kreirano\u201d. Uop\u0161te ne sumnjaju\u0107i da je Art & Science koncept koji redefini\u0161e aktuelne pozicije i prakse i nauke i umetnosti, pozivamo vas da se prepustite neizvesnosti rezultata, uzbudljivosti pristupa i projekata, i najavi onoga \u0161to neminovno donosi (bli\u017ea) budu\u0107nost. Neumitno ose\u0107aju\u0107i laganu jezu, povezujemo se nekada nevidljivim a katkad i sasvim fizi\u010dkim \u017eicama i linkovima, kojima nas umetnici uvla\u010de u svoj svet. Slutnje, stremljenja i strahovi se ostvaruju otkrivaju\u0107i o\u010diglednu istinu, no nije li to \u010dista svrha umetnosti? Da li smete da utonete? Da li mo\u017eete da dozvolite da va\u0161e srce zakuca ja\u010de i br\u017ee, kako bi ga i neko drugi osetio? \u010covek ili robot_<\/p>\n\n\n\n
AUTOR: Dobrivoje Lale Eri\u0107<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Drugo izdanje art+science programa u Srbiji publici je, na vi\u0161e lokaciju u Beogradu, Novom Sadu, \u041aragujevcu i Ritopeku, predstavilo dvadesetak doma\u0107ih i stranih umetnika. Prvi put u\u010destvuju i umetnici iz tako dalekih destinacija, kultura i senzibiliteta poput Ju\u017ene \u041aoreje i Perua, kao i pobednici jednog od \u010detiri poziva na globalnom nivou \uf02d nema\u010dka grupa \u041avadrature. […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1574,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[28,8],"tags":[],"class_list":["post-1573","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as-2017","category-radovi"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/33761628933_35e4a9f649_o-scaled-1.jpg","author_info":{"display_name":"Branislav","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/branislav\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1573","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1573"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1573\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2259,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1573\/revisions\/2259"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1574"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1573"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1573"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1573"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}