{"id":1899,"date":"2022-03-08T09:05:36","date_gmt":"2022-03-08T09:05:36","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/novi\/odrzana-radionica-u-novom-sadu-odrziva-moda-zasto-brza-moda-nije-resenje\/"},"modified":"2023-10-16T14:04:36","modified_gmt":"2023-10-16T14:04:36","slug":"odrzana-radionica-u-novom-sadu-odrziva-moda-zasto-brza-moda-nije-resenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/1899\/","title":{"rendered":"Odr\u017eana radionica u Novom Sadu: Odr\u017eiva moda – za\u0161to brza moda nije re\u0161enje?"},"content":{"rendered":"

U Srbiji se na godi\u0161njem nivou proizvede izme\u0111u 6.000 i 9.500 tona postindustrijskog tekstilnog otpada, a svaki stanovnik Srbije generi\u0161e oko 15kg tekstilnog otpada, uklju\u010duju\u0107i i tekstil iz doma\u0107instava, koji u velikoj meri zavr\u0161ava na deponijama. Ovo je bila tema radionice EkOtisak u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U glavnom amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, u \u010detvrtak, 24. februara, odr\u017eana je radionica Odr\u017eiva moda – za\u0161to brza moda nije re\u0161enje<\/em>?,<\/em> u okviru projekta EkOtisak. Na radionici je bilo re\u010di o na\u0161im modnim navikama, od \u010dega se pravi ode\u0107a koju nosimo, i \u0161ta je to brza, a \u0161ta spora moda. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107<\/strong><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U Novi Sad su ovom prilikom stigli stru\u010dnjaci i aktivistkinje koje se iz razli\u010ditih uglova bave temom odr\u017eive tekstilne industrije i mode: dr Maja Radeti\u0107<\/strong>, redovna profesorka na Katedri za tekstilno in\u017eenjerstvo Tehnolo\u0161ko-metalur\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Marija Radakovi\u0107, modna novinarka, autorka i voditeljka podkasta u okviru f.fm<\/a> platforme (Udru\u017eenje za odr\u017eive inicijative). <\/p>\n\n\n\n

Uz njihovu podr\u0161ku, tokom razli\u010ditih modula radionice, u\u010desnici su se bavili pitanjima kako modna i tekstilna industrija doprinose klimatskim promenama i koji su sve mogu\u0107i pravci delovanja da bismo bili korak bli\u017ee odr\u017eivoj modi. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107<\/strong><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prof. dr Maja Radeti\u0107 govorila je o izazovima i istra\u017eivanjima u oblasti ekologije u tekstilnoj industriji, kao i o tekstilnom otpadu. \u201cProcenjuje se da se u Srbiji na godi\u0161njem nivou proizvede izme\u0111u 6.000 i 9.500 tona postindustrijskog tekstilnog otpada. S druge strane, svaki stanovnik Srbije generi\u0161e oko 15kg postpotro\u0161a\u010dkog tekstilnog otpada, uklju\u010duju\u0107i i tekstil iz doma\u0107instava, <\/em>koji u velikoj meri zavr\u0161ava na deponijama. Dosad, organizovanog sakupljanja, sortiranja i recikla\u017ee tekstilnog otpada u na\u0161oj zemlji nije bilo.<\/em> \u201c<\/p>\n\n\n\n

Postoje primeri dobre prakse, naglasila je dr Radeti\u0107, kao \u0161to je Francuska, koja ima organizovan sistem sakupljanja tekstilnog otpada. Tamo je preuzet model koji podrazumeva produ\u017eenu odgovornost proizvo\u0111a\u010da: <\/strong>proizvo\u0111a\u010d je do kraja \u017eivotnog veka proizvoda odgovoran za svoj proizvod.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Spora moda je podrazumevala dve, najvi\u0161e \u010detiri kolekcije godisnje. Me\u0111utim, pojava brza mode donela je zna\u010dajne promene, proizvodnju ogromne koli\u010dine odevnih predmeta. Kako je istakla dr Radeti\u0107, danas se na globalnom nivou proizvede izme\u0111u 90 i 100 milijardi odevnih predmeta godi\u0161nje<\/strong>. Predvi\u0111anja su da \u0107e, ukoliko se nastavi ovakav rast stanovni\u0161tva i predvi\u0111ena stopa ekonomskog rasta, do 2030. godine na godi\u0161njem nivou u svetu biti generisano oko 150 miliona tona tekstilnog otpada, i to samo od ode\u0107e.<\/strong> „Problem koncepta brze mode je \u0161to to nije kvalitetna ode\u0107a, dizajnirana je tako da izdr\u017ei sedam do osam pranja i nakon toga zavr\u0161i naj\u010de\u0161\u0107e sa komunalnim otpadom.<\/em>„<\/p>\n\n\n\n

Na radionici su predstavljeni i rezultati dela ankete,<\/a> koju je sproveo Filozofski fakultet u Novom Sadu u okviru projekta EkOtisak. Ona ispituje svakodnevne navike gra\u0111ana i procenjuje na\u010dine na koje se one reflektuju na ugljeni\u010dni otisak kao svojevrsni trag koji svako od nas ostavlja na planeti. Na pitanja koja se ti\u010du odevanja, 62% ispitanika odgovara da kupuje ode\u0107u od prirodnih materijala, 26% bira ode\u0107u na osnovu izgleda, a 12% je odgovorilo sa \u201ene, jer joj je cena zna\u010dajno ve\u0107a.\u201c Po pitanju recikla\u017ee, 23% ne zna kako se reciklira ode\u0107a, dok \u010dak 57% vi\u0161ak ode\u0107e donira u dobrotvorne svrhe.<\/p>\n\n\n\n

U poslednjem segmentu radionice, kroz zajedni\u010dki rad i moderiranje Marije Radakovi\u0107, bilo je re\u010di o temama proizvodnje, potro\u0161nje i izazova\/re\u0161enja u vezi sa brzom modom na individualnom i kolektivnom planu, a u\u010desnici su diskutovali i zajedni\u010dki razra\u0111ivali razli\u010dite uloge i scenarije za akciju, na li\u010dnom i globalnom planu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eModna industrija je u samom vrhu svetskih zaga\u0111iva\u010da“, napominje Marija Radakovi\u0107, jedna od inicijatorki i novinarki f.fm<\/a><\/em> platforme. \u201eMogu\u0107e re\u0161enje je smanjenje proizvodnje, razmi\u0161ljanje o alternativama, na\u010dinu proizvodnje i vrsti materijala, jer je danas 60% garderobe izra\u0111eno od poliestera. Poliester nastaje su\u0161tinski od iste sirovine kao i plasti\u010dna \u010da\u0161a, a to je sirova nafta. Jo\u0161 jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja je i prelazak na sistem cirkularne ekonomije, gde postoji upravljanje otpadom i vra\u0107anje vi\u0161kova opet u sistem. Va\u017ena tema kada pri\u010damo o odr\u017eivosti modne industrije jesu i dostojanstveni uslovi rada i dostojanstvene zarade.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Odr\u017eivost postaje sve va\u017enija i glasnija tema i svi modni brendovi prepoznaju da je i potro\u0161a\u010dima veoma va\u017eno pitanje odr\u017eivosti. Me\u0111utim, kako Radakovi\u0107 nagla\u0161ava, mnogi brendovi, posebno velike modne kompanije, zloupotrebljavaju taj termin reklamiraju\u0107i svoje proizvode kao odr\u017eive, a da oni to nisu. To je fenomen takozvanog green washinga<\/em>, odnosno la\u017enog zelenog marketinga, koji zloupotrebljava odr\u017eivost u promotivne svrhe i zarad sticanja ve\u0107eg profita. „Kada je re\u010d o ekolo\u0161kom na\u010dinu poslovanja, uvek je preporuka birati male lokalne proizvo\u0111a\u010de“, istakla je Radakovi\u0107. „Ono \u0161to generalno jeste budu\u0107nost modne industrije, to su biomaterijali, odnosno biorazgradivi materijali, a to je i dalje grana koja je u razvoju.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\nDSCF7308-1<\/a>