{"id":1934,"date":"2022-05-17T13:15:41","date_gmt":"2022-05-17T13:15:41","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/novi\/o-ishrani-i-klimatskim-promenama\/"},"modified":"2023-11-13T13:43:38","modified_gmt":"2023-11-13T13:43:38","slug":"o-ishrani-i-klimatskim-promenama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/1934\/","title":{"rendered":"O ishrani i klimatskim promenama\ufffc"},"content":{"rendered":"

U Srbiji se na dnevnom nivou baci 2.000.000 kg hrane, dok 446.000 ljudi ne mo\u017ee da zadovolji osnovne \u017eivotne potrebe, zaklju\u010deno je na radionici organizovanoj u Kulturnoj stanici Svilara, u Novom Sadu<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, u sredu, 13. aprila, odr\u017eana je tre\u0107a po redu radionica u okviru projekta EkOtisak, \u010dija tema su bili hrana, prehrambene navike i klimatske promene.<\/p>\n\n\n\n

Tokom tri i po sata aktivnog, kolaborativnog rada, publika i stru\u010dnjaci pozvani da se uklju\u010de u diskusiju i interaktivni deo programa bavili su se pitanjima ugljeni\u010dkog otiska prehrambene industrije, uticajem klimatskih promena na proizvodnju hrane, navikama gra\u0111ana u ishrani i re\u0161enjima kako smanjiti prehrambeni otpad. Radionicu su vodili  dr Jasna Mastilovi\u0107 sa Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada<\/strong>, zajedno sa svojim timom, i \u017deljko Mitkovski, menad\u017eer projekta Spasimo hranu<\/em> Fondacije Ana i Vlade Divac<\/strong>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201e<\/strong>Danas samo razgovarali o uticaju ishrane na klimatske promene, odnosno o odnosu ishrane i klimatskih promena. Razgovarali smo i o tome kako na\u0161a ishrana uti\u010de na klimatske promene, odnosno koliko se kroz lanac ishrane stvara gasova staklene ba\u0161te i koliki ugljeni\u010dni otisak ostaje, odnosno koliko doprinosimo globalnom zagrevanju i generalno klimatskim promenama. Osvrnuli smo se na sve efekte klimatskih promena, posebno na one u poljoprivredi i proizvodnji hrane sa razli\u010ditih aspekata – onih koji se ti\u010du smanjenja prinosa razli\u010ditih kultura kroz efekte klimatskih promena, kao i promenama u ekosistemu koji doprinosi razvoju \u0161tetnih organizama koji smanjuju prinose i uti\u010du na bezbednost i kvalitet poljoprivrednih proizvoda\u201c, napominje dr Jasna Mastilovi\u0107.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107 <\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u201eU radionici smo sa prisutnim gra\u0111anima sagledali kako mo\u017eemo smanjiti na\u0161 ugljeni\u010dni otisak kao pojedinci, kroz promenu navika u ishrani, i izra\u010dunali ugljeni\u010dni otisak prose\u010dnog obroka koji smo konzumirali u toku dana. Pri\u010dali smo o svojim navikama i prodiskutovali kako mo\u017eemo kroz promenu navika u ishrani generalno uticati da ugljeni\u010dni otisak bude manji. Va\u017ena tema bilo je bacanje otpada od hrane, bez obzira da li je to otpad koji bacamo kao pojedinci u doma\u0107instvu ili je re\u010d o otpadu koji nastaje u lancu proizvodnje hrane, jer kroz smanjenje otpada mo\u017eemo kao pojedinci (potro\u0161a\u010di) dopineti tome da se uspore klimatske promene koje nas sve vrlo zabrinjavaju,\u201c nagla\u0161ava dr Jasna Mastilovi\u0107.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107 <\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na radionici je bilo razgovora i o zakonskom okviru oporezivanja donacija hrane i o sistemskim poku\u0161ajima da vi\u0161kovi hrane zavr\u0161e kod onih kojima su najpotrebniji. Za sam kraj je osmi\u0161ljen niz zadataka posve\u0107enih prehrambenom otpadu i onome \u0161to mi kao pojedinci mo\u017eemo da uradimo na tom putu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107 <\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u201e<\/strong>Uskla\u0111ivanjem propisa za doniranje hrane sa smernicama Evropske unije i ukidanjem PDV-a na donacije hrane, one bi se u Srbiji uve\u0107ale za 160 miliona dinara godi\u0161nje, \u0161to bi zna\u010dajno doprinelo smanjenju ugljeni\u010dkog otiska i borbi protiv siroma\u0161tva. Prema procenama, u Srbiji se na dnevnom nivou baci 2.000.000 kg hrane, dok 446.000 ljudi ne mo\u017ee da zadovolji osnovne \u017eivotne potrebe. Zato je zadatak svakoga od nas da brinemo o hrani i brinemo jedni od drugima“, poru\u010dio je \u017deljko Mitkovski, menad\u017eer projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac predstavljaju\u0107i rezultate kampanje \u201e<\/strong>Spasimo hranu, spasimo humanost“  i Nacionalnog dana davanja kroz koje je prikupljeno 70 tona hrane za najugro\u017eenije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Foto: Vladimir Jani\u0107 <\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovom prilikom predstavljen je mobilni EkOtisak punkt<\/strong> osmi\u0161ljen sa ciljem da vizuelno oslika i zabele\u017ei odgovore gra\u0111ana na neke od pitanja u vezi za navikama pojedinaca kada je re\u010d o klimatskim promenama. Ispred Kulturne stanice Svilara, gra\u0111ani su imali prilike da kroz popunjavanje ankete osveste svoje svakodnevne navike i na\u010dine na koje se one reflektuju na ugljeni\u010dni otisak, kao svojevrsni trag koji svako od nas ostavlja na planeti. Na koji na\u010din gra\u0111ani koriste aparate u domacinstvu, da li su \u0161tedljivi kada je re\u010d o koli\u010dini hrane koju konzumiraju? Ovo su samo neka od pitanja na koja su gra\u0111ani mogli da odgovore.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Srbiji se na dnevnom nivou baci 2.000.000 kg hrane, dok 446.000 ljudi ne mo\u017ee da zadovolji osnovne \u017eivotne potrebe, zaklju\u010deno je na radionici organizovanoj u Kulturnoj stanici Svilara, u Novom Sadu U Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, u sredu, 13. aprila, odr\u017eana je tre\u0107a po redu radionica u okviru projekta EkOtisak, \u010dija tema […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1940,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[153],"class_list":["post-1934","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-ekologija"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/EkOtisak-punkt.jpg","author_info":{"display_name":"Branislav","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/branislav\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1934","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1934"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1934\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2297,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1934\/revisions\/2297"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1940"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1934"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1934"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1934"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}