Pre ta\u010dno 50 godina, juna 1972. godine, u Stokholmu je odr\u017eana prva konferencija Ujedinjenih nacija posve\u0107ena \u010dovekovom okru\u017eenju, na kojoj je usvojeno 26 principa za\u0161tite \u017eivotne sredine. 50 godina kasnije, temperatura je porasla vi\u0161e u odnosu na bilo kojih drugih 50 godina u poslednjih deset milenijuma. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je pove\u0107ana za jednu tre\u0107inu i tro\u0161i se pet puta vi\u0161e energije. Ljudi ima vi\u0161e nego duplo vi\u0161e, no izumrlo je oko 60% svih \u017eivotinja, uz vi\u0161e od polovine uni\u0161tenih koralnih grebena.<\/p>\n\n\n\n
Prili\u010dno pora\u017eavaju\u0107e, zar ne, no mo\u017eda je ipak va\u017enije da nam bude ugodno \u2013 mekano, toplo\/hladno i udobno, pa dokle trajalo\u2026 Problem je, me\u0111utim, \u0161to ipak ne\u0107e trajati<\/em> ako nastavimo ovakvim tempom jer u klimatsku ra\u010dunicu moramo da ukalkuli\u0161emo eksponencijalne i me\u0111usobno isprepletane uticaje raznovrsnih de\u0161avanja u prirodi.<\/p>\n\n\n\n Klimatska kriza je duboka, svepro\u017eimaju\u0107a i izrazito hermeti\u010dna. Kompleksna povratna sprega procesa, uzroka i posledica izaziva nedoumice i oklevanje, iako je o\u010digledno da (re)akcija mora da bude trenutna, kao i da poprimi globalni, univerzalni karakter. U svetu toliko podeljenom (ne)vidljivim linijama razdvajanja, gotovo je izvesno da se to ne\u0107e desiti. Ili se ne\u0107e desiti na vreme.<\/p>\n\n\n\n Kakve su nam alternative? Sasvim direktno, naukom pocrtane no prili\u010dno stidljivo ili svedeno saop\u0161tavane poruke govore da ljudskoj civilizaciji preti kolaps pre kraja ovog veka. Zvu\u010di surovo, no ja koji ovo pi\u0161em i vi koji ovo \u010ditate tada gotovo izvesno ne\u0107emo biti \u017eivi. Na\u0161a deca i njihova deca, me\u0111utim, suo\u010di\u0107e se sa potencijalnim prvim talasom izumiranja na\u0161e vrste. Njihove mogu\u0107nosti za adaptaciju \u0107e biti drasti\u010dno svedene iako je prostor delovanja ve\u0107 sada radikalno su\u017een.<\/p>\n\n\n\n Iako ova predvi\u0111anja svakako ne deluju ohrabruju\u0107e, jo\u0161 uvek postoji mogu\u0107nost izbora. U spektru lo\u0161ih i lo\u0161ijih scenarija mo\u017eda bi vredelo da se podsetimo \u0161ta to zna\u010di biti \u010dovek, homo<\/em> u odnosu na sve druge vrste, i \u0161ta zna\u010di humano, humanisti\u010dki, humanitarno<\/em>. Iako lingvisti\u010dki neta\u010dno, mogu\u0107i sinonim i objedinjuju\u0107i \u010dinilac moglo bi biti solidarno<\/em>, ono koje nas ujedinjuje, daje podr\u0161ku i osna\u017euje! Pod kapom solidarnosti mnoge velike nevolje su savladane mada se \u010dove\u010danstvo nikada pre nije suo\u010dilo sa toliko razornim i kompleksnim protivnikom kakve su klimatske promene.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je svakako klju\u010dno, pa i kriti\u010dno, jeste naoru\u017eavanje<\/em> globalne zajednice ne\u010dim \u0161to bi se moglo nazvati klimatskom pismeno\u0161\u0107u, kao setom neophodnih znanja i ve\u0161tina za razumevanje fenomena klimatskih promena, manifestacija koje ih prate i mogu\u0107ih mera prilago\u0111avanja ili izbegavanja posledica. U tu svrhu je Centar za promociju nauke, sa svojim novosadskim partnerima i uz podr\u0161ku Fondacije Novi Sad 2022, uspostavio projekat EkOtisak, kao interdisciplinarni prostor posve\u0107en nau\u010dnim, umetni\u010dkim i obrazovnim praksama i znanjima. Cilj nam je da ponudimo jednu alternativnu, uglavnom zanemarenu perspektivu koja mo\u017ee pru\u017eiti dodatnu snagu ili motivaciju da prihvatimo realnost i da se uhvatimo uko\u0161tac sa onim \u0161to smo stvorili. Da vi\u0161e budemo ljudi, kako bi neko rekao, a manje puki posmatra\u010di sopstvene sudbine.<\/p>\n\n\n\n Dobrivoje Lale Eri\u0107 Pre ta\u010dno 50 godina, juna 1972. godine, u Stokholmu je odr\u017eana prva konferencija Ujedinjenih nacija posve\u0107ena \u010dovekovom okru\u017eenju, na kojoj je usvojeno 26 principa za\u0161tite \u017eivotne sredine. 50 godina kasnije, temperatura je porasla vi\u0161e u odnosu na bilo kojih drugih 50 godina u poslednjih deset milenijuma. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je pove\u0107ana za jednu tre\u0107inu […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1977,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[23],"tags":[],"class_list":["post-1976","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as-2022"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/EkOtisak-3-@-Vladimir-Janic-scaled-1.jpg","author_info":{"display_name":"Branislav","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/branislav\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1976","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1976"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1976\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2252,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1976\/revisions\/2252"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1977"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1976"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1976"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1976"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Selektor programa art+science EkOtisak<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"