{"id":2178,"date":"2023-09-22T11:59:50","date_gmt":"2023-09-22T11:59:50","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/novi\/festival-ars-electronica-drustvo-nauka-umetnost-i-tehnologija\/"},"modified":"2023-11-13T14:19:15","modified_gmt":"2023-11-13T14:19:15","slug":"festival-ars-electronica-drustvo-nauka-umetnost-i-tehnologija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/2178\/","title":{"rendered":"Festival Ars elektronika: dru\u0161tvo, nauka, umetnost i tehnologija"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom septembra, u Lincu, Austrija, odr\u017ean je jo\u0161 jednom Festival Ars elektronika, klju\u010dna ta\u010dka evropske i svetske art+science<\/em> scene<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tekst: Ljiljana Ili\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Foto: Ars elektronika<\/em><\/p>\n\n\n\n

Festival Ars elektronika (Ars Electronica<\/em>) je tradicionalno odr\u017ean po\u010detkom septembra u Lincu, Austrija, uz u\u010de\u0161\u0107e vi\u0161e od 1.500 umetnika, nau\u010dnika, programera, dizajnera i aktivista iz 88 zemalja. Na izlo\u017ebama Festivala, koji je prvi put odr\u017ean 1979. godine kao pionirski poduhvat u oblasti umetnosti novih medija, ove godine je na nekoliko lokacija izlo\u017eeno 650 radova i odr\u017eano skoro 600 prate\u0107ih doga\u0111aja \u2013 prezentacija, radionica, predavanja, koncerata, performansa i interaktivnih formata.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Sistema Cinco, Non-Human Determinations \/ Cristo Riffo<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Dru\u0161tvo, nauka, umetnost i tehnologija \u2013 bilo da je re\u010d o klimatskim promenama ili neumitnom prisustvu ve\u0161ta\u010dke inteligencije \u2013 \u010detiri su klju\u010dne ta\u010dke koje su inspirisale  radove umetnika i nau\u010dnika. Ove godine, raznovrsni projekti uklju\u010duju sve vi\u0161e aktivista, ali i obi\u010dnih gra\u0111ana, koji svojim iskustvima i razmi\u0161ljanjima o prete\u0107im globalnim pojavama kreiraju pluralisti\u010dku sliku sveta.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Festival Ars elektronika je ove godine ponovo, nakon nekog vremena, organizovan u \u010duvenom Postsitiju (Postcity<\/em>) u Lincu. Kako saznajemo, ovo je poslednji put da Postsiti slu\u017ei kao izlo\u017ebeni prostor: na veliku \u017ealost svih koji su ga posetili, krajem ove godine, ovaj impresivni industrijski objekat se ru\u0161i da bi na njegovom mestu nastao novi, moderni gradski kvart Linca. Postsiti je do pre samo nekoliko godina slu\u017eio kao prostor za obradu i distribuciju pisama i po\u0161iljki, o \u010demu svedo\u010de pokretne trake, \u0161ine i biv\u0161i magacinski prostori. Tokom septembra, sve ovo poslu\u017eilo je kao scenografija koja isti\u010de umetni\u010dke radove \u2013 njihov vizuelni, ali i zvu\u010dni sloj.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"
Unerasable Characters Series \/ Winnie Soon<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Ovogodi\u0161nje izdanje Festivala Ars elektronika sa temom \u201cKo poseduje istinu\u201d, odnosno \u201cKo ma pravo na istinu?\u201d, donosi vi\u0161eslojni pogled na aktuelne globalne izazove, uticaj tehnologija, nau\u010dni pristup i analizu brojnih fenomena sa kojima se suo\u010davamo na planetarnom nivou. Tema Festivala obra\u0111ena je na mnogo razli\u010ditih i intrigantnih na\u010dina, a novi mediji i tehnologije poslu\u017eili su kao okvir za raznovrsne odgovore na uvek prisutna, filozofska, i nova pitanja savremenog \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
The Effect of Cannonry on Thunderclouds \/ Juliane Jaschnow, Stefanie Schroeder<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201cJedan od najzna\u017enijih utisaka na mene je ostavila sveprisutna tema uticaja na prirodno okru\u017eenje i masivna eksploatacija prirodnih resursa, negiranje ljudskih prava i prava zajednica na mestima na kojima se de\u0161avaju te eksploatacije, i vrlo raznovrsni umetni\u010dki tretmani ove teme, raznovrsne prakse i formati u kojima se oni prikazuju\u201c, ka\u017ee Dobrivoje Lale Eri\u0107, rukovodilac Sektora za me\u0111unarodnu saradnju u Centru za promociju nauke, koji je pre deset godina uspostavio saradnju sa institucijom Ars elektronika, sada partnerom CPN-a u brojnim projektima i mre\u017eama. \u201eTo nije nova tema, ali mi se \u010dini da je ove godine na Festivalu na neki na\u010din izdvojena. Nekoliko nagra\u0111enih radova se bavi upravo njom. \u201cVizuelno, ali i produkcijski, najsna\u017eniji utisak je ostavio rad koji je dobio nagradu u okviru S+T+ARTS <\/em>kategorije, irskoga fotografa Ri\u010darda Mosa. To je pri\u010da o posledicama promene kroz koje prolazi Amazonija decenijama unazad, ali je taj produkcijski okvir dignut na nivo dokumentarne pri\u010de kakav dosad nisam video.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"
Deep Space \/ Media Spaces & Generative Art \/ University of Applied Sciences Upper Austria – Digital Arts<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Ve\u0161ta\u010dka inteligencija nije samo samo tema brojnih radova – ona aktivno u\u010destvuje i u kreaciji umetni\u010dkog procesa. \u201eIzdvojio bih nekoliko trik-postavki, gde je umetni\u010dki pristup kombinovan sa malo druga\u010dijim tretmanom tehnologije, zu neku vrstu satire ili blage ironije, kao sredstvo koja treba da poja\u010da tu distinkciju izme\u0111u nas kao svesnih bi\u0107a i ve\u0161ta\u010dke inteligencije, odnosno sistema koji koriste ve\u0161ta\u010dku inteligenciju\u201c, isti\u010de Lale Eri\u0107. \u201eVideo sam inspirativan rad, ili pre interdisciplinarni projekat, jedne japanske grupe koja nas stavlja u kontekst igre: neko od posetilaca crta dati termin ili pojam, koji treba da predstavi na takav na\u010din da ljudi mogu da pogode o \u010demu se radi, ali ne i ma\u0161ine. De\u0161avalo se da ma\u0161ina pogodi neke jednostavne pojmove, a da ljudima to ne uspe, ali ukoliko upotrebimo na\u0161u imaginaciju, neke skrivene slojeve ili op\u0161te teme koje nisu vidljive i linearne, \u010dovek ipak mo\u017ee biti u velikoj prednosti u odnosu na ma\u0161inu. Ovo je dobra pri\u010da o na\u010dinu kako je potrebno koristiti tehnologiju, kako je razumeti i koristiti kao alat.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Broken Spectre \/ Richard Mosse<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Slobodan Jovanovi\u0107 Coba, umetni\u010dki direktor Centra za promociju nauke i dizajner, isti\u010de jo\u0161 jedan va\u017ean aspekt prisutan na Festivalu u Lincu: \u201eU poslednjih nekoliko godina Ars Electronica vrlo svesno ide ka temama koje su socijalnog karaktera i koje su politi\u010dki osetljive i \u0161kakljive. Svake godine vidimo sve vi\u0161e i vi\u0161e radova koji prelaze tu liniju izme\u0111u politi\u010dkog aktivizma i umetni\u010dkog izraza. Ove godine je sli\u010dno, i sam naziv eksplicitno odgovara ovom vremenu u kome fake news<\/em> dominira i ceo narativ sa medijima je nejasan. Ima radova koji su bolje ili lo\u0161ije odgovorili na temu \u2013 ko poseduje istinu, ali je ve\u0107ina bila zna\u010dajna za ovaj kontekst.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Lebensraum \/ Living Space \/ Sven Windszus<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Coba isti\u010de izlo\u017ebu Kenija \u0160ahtera, u muzeju Francisko Karolinum (Francisco Carolinum<\/em>) koja se upravo i bavi la\u017enim vestima, kao i nekoliko radova koji se bave konstantom \u201eskrolanja\u201c po internetu i dru\u0161tvenim mre\u017eama. Impresivna je igra sa selfijima, autoportret koji se rastvara u vidu ugljeni\u010dnog otiska pred posetiocem, kao upozorenje o tome da svaki na\u0161 post ima uticaj na okru\u017eenje u kome \u017eivimo, ali na upe\u010datljiv na\u010din svedo\u010di i o kratkotrajnosti i prolaznosti. Predstava Uncanny Valley<\/a><\/em> poznate nema\u010dke pozori\u0161ne grupe Rimini Protokol (Rimini Protokoll) predstavlja pisca Tomasa Melea \u2013 ali, umesto pisca, na sceni je robot, klon koji razgovara sa publikom i razmatra prednosti i mane ove vrste alternativne egzistencije, \u0161ta ona donosi i koje dileme budi.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"
Uncanny Valley \/ Stefan Kaegi, Rimini Protokoll_<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Na festivalu su ove godine, prvi put, predstavljeni i nagra\u0111eni radovi koji se bave gra\u0111anskim nau\u010dnim istra\u017eivanjima. Sve \u010de\u0161\u0107e, gra\u0111ani se uklju\u010duju u va\u017ene projekte i sara\u0111uju sa nau\u010dnicima u prikupljanju va\u017enih podataka, promi\u0161ljanju o aktuelnim prirodnim i dru\u0161tvenim fenomenima iz li\u010dne perspektive i dostupnim re\u0161enjima. \u201eDanski rad Urban Belonging<\/a> predstavlja grad na na\u010din kako ga vide ljudi koji \u017eive u njemu. Pripadnici marginalizovanih grupa u Kopenhagenu mapirali su ta\u010dke na kojima ose\u0107aju da pripadaju gradu u kome \u017eive, na kojima se ose\u0107aju dobro, prilago\u0111eno, ali su obele\u017eavali i one stavke koje nedostaju na pojedinim ta\u010dkama i koje bi doprinele boljem kvalitetu \u017eivota u gradu. Ovo je pri\u010da o identitetu, o dostupnosti, o javnim prostorima, o lokalnim zajednicama, o ta\u010dkama i ljudima koje \u010dine grad\u201c, ka\u017ee Slobodan Jovanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Massive Binaries \/ Andy Gracie<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Bojan Kenig, koordinator programa art+science<\/em> u Centru za promociju nauke, tako\u0111e je prepoznao va\u017enost nove kategorije radova u Lincu: \u201eIzdvojio bih projekat Restart<\/em><\/a>, koji uklju\u010duje obi\u010dne gra\u0111ane. Oni su pozvani da ponovo koriste ili popravljaju ure\u0111aje, visokotehnolo\u0161ke i obi\u010dne, elektronske ure\u0111aje. Na ovaj na\u010din, suo\u010deni smo sa problemom recikla\u017ee elektronskog otpada, jer ona ne mo\u017ee da postigne tempo kojim se ure\u0111aji proizvode \u2013 na neki na\u010din, ovaj rad daje mogu\u0107nost gra\u0111anima da sami re\u0161avaju problem na lokalnom nivou.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Isti\u010du\u0107i glavnu temu Festivala, Bojan nas vra\u0107a na neka od klju\u010dnih pitanja koje postavlja ve\u0107ina radova: kakav je uticaj novih tehnologija na prirodu i na dru\u0161tvene tokove? Ko poseduje istinu? Ko kreira la\u017ene slike sveta? Ko poseduje tehnologiju i znanje? Na koji na\u010din se oni koriste? Da li postoji balans?<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"
Hidden Orders Machine \/ Hsun Hsiang Hsu<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Kroz ovakve izlo\u017ebe i doga\u0111aje mo\u017eemo da skrenemo pa\u017enju na sve ove teme. \u201eFascinatno je koliko je broj tema oko nas zapravo neograni\u010den\u201c, isti\u010de Lale Eri\u0107. \u201eMi samo treba da pogledamo okolo i uronimo u svet oko sebe, i ve\u0107 smo blizu mogu\u0107nosti da kreiramo duboke i relevantne pri\u010de bazirane na sopstvenim iskustvima.\u201c<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detkom septembra, u Lincu, Austrija, odr\u017ean je jo\u0161 jednom Festival Ars elektronika, klju\u010dna ta\u010dka evropske i svetske art+science scene Tekst: Ljiljana Ili\u0107 Foto: Ars elektronika Festival Ars elektronika (Ars Electronica) je tradicionalno odr\u017ean po\u010detkom septembra u Lincu, Austrija, uz u\u010de\u0161\u0107e vi\u0161e od 1.500 umetnika, nau\u010dnika, programera, dizajnera i aktivista iz 88 zemalja. Na izlo\u017ebama Festivala, […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":2189,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-2178","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-saradnja"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/Broken-Spectre-Richard-Mosse_.jpg","author_info":{"display_name":"Branislav","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/branislav\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2178"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2178\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2414,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2178\/revisions\/2414"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2189"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}