{"id":3106,"date":"2024-08-06T09:42:37","date_gmt":"2024-08-06T09:42:37","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=3106"},"modified":"2024-09-09T11:05:25","modified_gmt":"2024-09-09T11:05:25","slug":"mesto-simbioze-umetnosti-i-biotehnologije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/3106\/","title":{"rendered":"Intervju: Jurij Krpan – Mesto simbioze umetnosti i biotehnologije"},"content":{"rendered":"

\u201eTrudimo se da sledimo paradigmu biokompjutinga, koja bi trebalo da nam pomogne da shvatimo kako mo\u017eemo da upotrebimo biolo\u0161ke procese u informacionim tehnologijama.\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao:<\/strong> \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Foto:<\/strong> Elvira Kakusi<\/p>\n\n\n\n

Sredinom maja, u Novom Sadu, Centar za promociju nauke i Udru\u017eenje gra\u0111ana Reaktor organizovali su Bio Art Forum<\/em><\/a>, koji je okupio umetnike, nau\u010dnike i stru\u010dnjake iz celog sveta kako bi razgovarali o izazovima i perspektivama bio-arta. Ukratko, bio-art predstavlja neobi\u010dan spoj umetnosti i biotehnologija, u kojem se u umetni\u010dke svrhe koriste mikroorganizmi i drugi \u017eivi sistemi. Na Forumu, organizovanom u sklopu me\u0111unarodnog projekta Bio Awaking<\/em><\/a>, govorili su neki od najzna\u010dajnijih aktera iz ove oblasti, a jedan od njih svakako je i Jurij Krpan, programski direktor i osniva\u010d ljubljanskog Instituta Kersnikova.<\/p>\n\n\n\n

Institut Kersnikova je po mnogo \u010demu jedinstvena kulturno-obrazovna organizacija i produkcijska platforma, koja ve\u0107 tri decenije okuplja umetnike i stvaraoce \u010dija se interesovanja i projekti kre\u0107u na trome\u0111i umetnosti, nauke i savremene tehnologije. Pored Galerije Kapelica, u kojoj umetnici mogu da izla\u017eu svoja dela, ova organizacija raspola\u017ee i specijalnim biotehnolo\u0161kim, mehatroni\u010dkim i bioni\u010dkim laboratorijama. Institut Kersnikova po\u010detkom juna ove godine organizovao je ECSITE<\/em> konferenciju, jedan od najva\u017enijih doga\u0111aja iz oblasti nau\u010dne komunikacije u Evropi.<\/p>\n\n\n\n

Ova dva doga\u0111aja bila su povod da sa Jurijem Krpanom porazgovaramo o po\u010decima i razvoju Instituta Kersnikova, o bio-artu i ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji, ali i o tome \u0161ta su u\u010desnici mogli da vide na ovogodi\u0161njoj ECSITE<\/em> konferenciji.<\/p>\n\n\n\n

Institut Kersnikova avangardna je ustanova koja preispituje granice izme\u0111u umetnosti i tehnologije, naro\u010dito biotehnologije. Po\u0161to ste vi tu od samog po\u010detka, mo\u017eete li nam re\u0107i kako je sve po\u010delo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sve je po\u010delo davne 1995. godine kada me je Studentska organizacija Univerziteta u Ljubljani zamolila da vodim njihov galerijski prostor u arhitektonskom obliku kapelice \u2013 koji i danas nosi naziv Galerija Kapelica \u2013 i organizujem izlo\u017ebe umetnika iz \u010ditave regije. Vremenom smo u galeriji po\u010deli da organizujemo i druge aktivnosti, ekipa nam se uve\u0107ala, kao i krug delatnosti, tako da smo 2000. godine odlu\u010dili da osnujemo Institut Kersnikova, kao nevladinu organizaciju. Ime je dobio po Kersnikovoj ulici, u kojoj se galerija nalazi. Ideja nam je bila da ime upu\u0107uje na lokaciju, a ne na sadr\u017eaj, jer smo znali da \u0107e se na\u0161a organizacija jo\u0161 razvijati.<\/p>\n\n\n\n

Desetak godina kasnije po\u010deli smo da razmi\u0161ljamo da bi uz Kapelicu trebalo da obezbedimo poseban prostor u kojem bi umetnici mogli da rade na svojim projektima iz oblasti bio-arta. Naime, problem sa bio-artom je \u0161to proces rasta i razvoja \u017eivih organizama sa kojima umetnici rade zahteva odre\u0111eno vreme, tako da ako organizuje\u0161 otvaranje izlo\u017ebe na po\u010detku projekta, ni\u0161ta ne\u0107e mo\u0107i da se vidi. Mo\u017ee da se organizuje neka vrsta zatvaranja, ali ispostavilo se da to ba\u0161 i ne funkcioni\u0161e. Tako da smo shvatili da nam treba poseban prostor za pretprodukciju \u2013 jedna vrsta umetni\u010dke laboratorije \u2013 u kojem bi nastajalo umetni\u010dko delo, a kada bude zrelo za izlaganje, onda bismo tek organizovali izlo\u017ebu. Zaista nismo imali velikih ambicija kad smo po\u010deli s tim, ali novi prostor privukao je nove ljude, ne samo iz sveta umetnosti, ve\u0107 i iz sveta nauke i in\u017eenjerstva. Jednostavno su se otvorile nove mogu\u0107nosti, tako da su umetnici sad imali gde da istra\u017euju, da \u010duvaju svoje radove i strpljivo rade na njima, ali i gde da se sre\u0107u sa nau\u010dnicima i in\u017eenjerima koji su naviknuti na takve uslove rada.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Videli smo da su umetni\u010dki radovi nastali u takvom ambijentu kvalitetniji i zanimljiviji, tako da su na\u0161i umetnici po\u010deli da osvajaju nagrade \u0161irom sveta. U tom trenutku, shvatili smo da nas zanima isklju\u010divo vrhunska produkcija, a da bismo to ostvarili, bilo je potrebno da umetnicima omogu\u0107imo odgovaraju\u0107e uslove za rad. Trudili smo se da od finansija koje smo dobili od evropskih projekata nabavljamo kvalitetnu opremu \u2013 inkubatore, sterilne komore, PCR<\/em> za umno\u017eavanje \u0107elija i dr. \u2013 koju nismo dozvoljavali umetnicima da nose sa sobom dalje, ve\u0107 je ostajala na raspolaganju slede\u0107oj generaciji umetnika. Zahvaljuju\u0107i tome, umetnici iz tradicionalnih umetni\u010dkih \u0161kola, u kojima nisu imali susret sa bio-artom, mogli su da do\u0111u i oku\u0161aju se u ovoj vrsti umetnosti.<\/p>\n\n\n\n

Jedna od stvari po kojoj je Institut Kersnikova prepoznatljiv je bio-art. Zbog \u010dega ste odlu\u010dili da podr\u017eite ovu vrstu umetnosti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sa \u010detvrtom industrijskom revolucijom, koja, izme\u0111u ostalog, podrazumeva razvoj biotehnologija, robotike i ve\u0161ta\u010dke inteligencije, \u010dovek je dobio neverovatnu mo\u0107, posle koje ni\u0161ta vi\u0161e ne\u0107e biti isto. Mi \u017eelimo da preispitamo smisao svega toga, kakve nam mogu\u0107nosti ove tehnologije pru\u017eaju, kako pomo\u0107u njih mo\u017eemo bolje da razumemo prirodu i da se pove\u017eemo s njom. Danas je taj rusoovski povratak prirodi bez tehnologije nemogu\u0107, jer smo pre\u0161li prag posle koga vi\u0161e nema povratka. Zato je va\u017eno promi\u0161ljati kako da savremenu tehnologiju upotrebimo tako da na\u0161 su\u017eivot sa prirodom u\u010dinimo odr\u017eivim.<\/p>\n\n\n\n

Kada smo organizovali festival \u201eZemlja bez ljudi\u201c, zvali smo istra\u017eiva\u010de iz razli\u010ditih svemirskih agencija koji ispituju pre\u017eivljavanje ljudi u svemiru. Oni vrlo dobro znaju da, recimo, za sedam meseci, koliko traje put do Marsa, ne mo\u017ee\u0161 poneti sa sobom dovoljno hrane, nego mora\u0161 u svemirskom brodu da napravi\u0161 neku vrstu ba\u0161te. I ta\u010dno se zna koliko je proteina, ugljenih hidrata, masno\u0107a, vode i ostalog potrebno da bi posada broda mogla da pre\u017eivi.Ideja nam je bila da navedemo ljude da po\u010dnu da razmi\u0161ljaju o optimalnoj proizvodnji hrane, o tome kako da dobijemo ta\u010dno onoliko koliko nam je potrebno i da ne naru\u0161imo ekolo\u0161ku ravnote\u017eu. Takav na\u010din razmi\u0161ljanja \u010dini okosnicu koncepta odrasta (eng. degrowth), koji je suprotan dana\u0161njoj opsesiji ekonomskim rastom.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Jedan od glavnih fokusa festivala \u201eSvet bez ljudi\u201c, koji ste pomenuli, bila je ve\u0161ta\u010dka inteligencija, naro\u010dito interakcija izme\u0111u ma\u0161ina i biljaka u svetu bez ljudskog prisustva. Na koji na\u010din pristupate temi odnosa ve\u0161ta\u010dke inteligencije i prirode?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako je danas u medijima glavna tema to da li \u0107e i na koji na\u010din ve\u0161ta\u010dka inteligencija zameniti ljude, mi smo zaklju\u010dili da to, pored toga \u0161to nije istinito, nije ni naro\u010dito zanimljivo, ve\u0107 smo se  opredelili da temi Al <\/em>pri\u0111emo iz jednog druga\u010dijeg ugla.<\/em> Hteli smo da ispitamo kako se ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee upotrebiti tako da bolje razumemo i nas same i svet oko nas, po\u0161to mi sa na\u0161im ljudskim sposobnostima nismo kadri da sagledamo celu planetu, naro\u010dito ne u realnom vremenu. Me\u0111utim, zahvaljuju\u0107i Al<\/em> i njenim neverovatnim mogu\u0107nostima, koje za sad samo naslu\u0107ujemo, danas nam je i to izvodljivo. Uz pomo\u0107, izme\u0111u ostalog, interneta stvari (IoT<\/em>) i milijardi senzora mo\u017eemo da steknemo potpuniju sliku, maltene u realnom vremenu, pa da onda, spram toga, podesimo i na\u0161e aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, za razliku od dana\u0161nje tehnologije, koja tro\u0161i mnogo resursa i ostavlja previ\u0161e otpada, priroda se uvek trudi da funkcioni\u0161e na optimalan i odr\u017eiv na\u010din, pa smo po\u010deli da razmi\u0161ljamo o tome kako ona memori\u0161e i deli informacije. Zato se trudimo da sledimo paradigmu biokompjutinga, koja bi trebalo da nam pomogne da shvatimo kako mo\u017eemo da upotrebimo biolo\u0161ke procese u informacionim tehnologijama. Danas se brojna nau\u010dna istra\u017eivanja bave time kako pohraniti podatke u DNK, budu\u0107i da u samo jedan DNK lanac mo\u017ee \u201estati\u201c nekoliko Enciklopedija Britanika<\/em>. Tako\u0111e ispitujemo i neke primitivnije organizme, poput gljiva, \u010diji mre\u017eni sistem hifa \u2013 tzv. micelija \u2013 funkcioni\u0161e kao internet. One ne dele samo informacije me\u0111u sobom, nego i sa ostalim biljkama u ekosistemu. Zamislite koliko bi nam ugljeni\u010dni otisak bio manji i koliko bismo planeti pravili manje optere\u0107enje da nam komunikacija ne ide preko kompjutera, nego preko tih \u201eprirodnih medijuma\u201c. Da bismo tako ne\u0161to realizovali, uz ljudsku inteligenciju potrebna nam je i ve\u0161ta\u010dka, koja je zapravo ljudska inteligencija \u201ena steroidima\u201c, ali i druga\u010dija vrsta kognicije koju mo\u017eemo da na\u0111emo u prirodi. Na taj na\u010din nastala bi hibridna inteligencija. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija, na primer, mogla bi da nam poslu\u017ei za prevo\u0111enje komunikacije izme\u0111u nas i drugih \u017eivih bi\u0107a. Naravno, zavisi dosta i od toga u koju \u0107e svrhu to biti upotrebljeno. Umesto za ratovanje, ova biotehnologija mogla bi da nam pomogne da shvatimo ko smo mi, odakle dolazimo i \u0161ta je na\u0161a sudbina. To je jedan humanisti\u010dki imperativ. Ali da bismo toga uop\u0161te postali svesni i da bismo bili spremni da krenemo u tom smeru, va\u017eno je da se prvo umetni\u010dkim putem izgradi senzibilitet za druga \u017eiva bi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Kako umetnici mogu da dobiju priliku da rade u va\u0161em institutu? Da li postoje neki konkursi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kod nas su vrata uvek otvorena, tako da umetnici mogu slobodno da nas kontaktiraju. Imamo, recimo, program koji se zove \u201eInkubacija\u201c, gde umetnik do\u0111e i godinu dana istra\u017euje i radi, pa nam na kraju poka\u017ee do \u010dega je do\u0161ao \u2013 iako to ne mora da bude gotovo umetni\u010dko delo. Ako procenimo da je to do \u010dega je do\u0161ao vredno, onda ga prijavimo za slede\u0107u godinu i razvijamo projekat. Ukoliko neka umetnica ili umetnik do\u0111u s dobrom idejom, koja se uklapa u okvir koji smo zadali, onda po\u010dinjemo zajedno da razmi\u0161ljamo i da je razra\u0111ujemo: \u0161ta je tu interesantno, kako bi to moglo da izgleda, \u0161ta sve treba sprovesti u delo, koliko bi to moglo da ko\u0161ta i onda zajedni\u010dkim snagama poku\u0161avamo da na\u0111emo na\u010din da obezbedimo novac za realizaciju ideje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Vode\u0107a evropska mre\u017ea nau\u010dnih centara i muzeja ECSITE<\/em> svake godine organizuje konferenciju koja okuplja aktere iz razli\u010ditih oblasti nau\u010dne komunikacije i nau\u010dnog obrazovanja. Ovogodi\u0161nju konferenciju u Ljubljani organizovao je va\u0161 institut. Po \u010demu se ona izdvaja od prethodnih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovo je prvi put u 34 godine, otkad konferencija ECSITE<\/em> postoji, da je njen organizator bila nevladina organizacija, i to NVO koja se bavi umetno\u0161\u0107u, a ne naukom. Me\u0111utim, uspeli smo da ih za sve ove godine saradnje ubedimo da nau\u010dna komunikacija ne mora da se odvija samo preko nau\u010dnih muzeja, ve\u0107 da se nau\u010dni principi mogu razumeti i tako \u0161to se primene u praksi, kroz upotrebu nauke i tehnologije u kontekstu umetnosti.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se samog programa ti\u010de, pored zaista zanimljivih predavanja, panela i radionica, koje su sastavni deo svake ECSITE<\/em> konferencije, uspeli smo da sa na\u0161e strane izvedemo i jedan \u201edesant\u201c. Naime, u svakoj od sala u kojima se program odr\u017eavao izlo\u017een je po jedan rad nekog od na\u0161ih umetnika, a oni su poslednjeg dana konferencije imali priliku da u\u010desnicima predstave svoje stvarala\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e sam ponosan i na to \u0161to smo uspeli da dovedemo fantasti\u010dne govornike, me\u0111u kojima je bila i beogradska dizajnerka i umetnica Ana Raj\u010devi\u0107. U vreme kad smo s njom radili na nekom projektu u Ljubljani, ona se spremala da ide na MIT kako bi sara\u0111ivala sa Hjuom Herom, vrhunskim stru\u010dnjakom u oblasti bionike. To je nau\u010dnik koji je prilikom alpinizma izgubio obe noge, da bi kasnije sebi napravio bionske noge. Poznat je i po tome \u0161to je sara\u0111ivao sa paraolimpijcima, kao \u0161to je Pistorijus. On sad ima svoj institut i pozvao je Anu da do\u0111e i sa njim radi na jednom va\u017enom projektu. Ona \u0107e dizajnirati specijalnu protezu koja bi trebalo da bude ne\u0161to vi\u0161e od obi\u010dnog pomagala \u2013 neka vrsta produ\u017eetka ili nadgradnje ljudskog tela, ne\u0161to \u0161to je vi\u0161e od ljudskog, \u0161to je neobi\u010dno i zanimljivo i \u0161to ne stigmatizuje na negativan na\u010din onog koji je nosi.<\/p>\n\n\n\n

Intervju je originalno objavljen u 37. broju \u010dasopisa Elementi<\/a>.<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eTrudimo se da sledimo paradigmu biokompjutinga, koja bi trebalo da nam pomogne da shvatimo kako mo\u017eemo da upotrebimo biolo\u0161ke procese u informacionim tehnologijama.\u201c Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 Foto: Elvira Kakusi Sredinom maja, u Novom Sadu, Centar za promociju nauke i Udru\u017eenje gra\u0111ana Reaktor organizovali su Bio Art Forum, koji je okupio umetnike, nau\u010dnike i stru\u010dnjake iz celog […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":3111,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[340,17,6],"tags":[],"class_list":["post-3106","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bio-awaking","category-biologija","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/Cover-2-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3106","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3106"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3106\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3118,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3106\/revisions\/3118"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3106"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3106"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3106"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}