{"id":3126,"date":"2024-08-20T08:04:29","date_gmt":"2024-08-20T08:04:29","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=3126"},"modified":"2024-09-19T10:28:19","modified_gmt":"2024-09-19T10:28:19","slug":"autenticnost-u-eri-vestacke-inteligencije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/3126\/","title":{"rendered":"Autenti\u010dnost u eri ve\u0161ta\u010dke inteligencije"},"content":{"rendered":"
\n

Tekst: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Umetnost uvek pronalazi na\u010dine da pro\u0161iri svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Me\u0111utim, da li stvari danas stoje druga\u010dije? Postoji li zaista konkurencija izme\u0111u \u010doveka i ma\u0161ine?<\/p>\n\n\n\n

Pre ne\u0161to manje od dve godine, na dr\u017eavnom takmi\u010denju iz slikarstva u Koloradu (SAD) pobedu je odnela slika za koju \u0107e se ispostaviti da je nije naslikao \u010dovek, ve\u0107 ma\u0161ina. Autor koji je dobio nagradu je D\u017eejson Alen, \u010detrdesetogodi\u0161nji programer koji pravi video-igre. On nije ni slikar niti neka vrsta digitalnog umetnika, ve\u0107 potpuni amater. Alen je, naprosto, igraju\u0107i se sa programom ve\u0161ta\u010dke inteligencije koji na osnovu unetog teksta generi\u0161e hiperrealisti\u010dne slike, nakon mnogo poku\u0161aja napokon ukucao \u201eprave\u201c, \u201e\u010darobne\u201c re\u010di \u2013 i nastala je magija. Program Midjourney je preto\u010dio Alenove instrukcije u umetni\u010dko delo oven\u010dano nagradom.<\/p>\n\n\n\n

Neki umetnici optu\u017eili su ga za varanje, dok se Alen \u2013 kako je po\u010detkom septembra 2022. pisao \u201eNjujork tajms\u201c \u2013 branio da nije prekr\u0161io nikakva pravila niti ikoga obmanuo, jer je svoj rad potpisao sa Jason M. Allen via Midjourney. Ve\u0107 slede\u0107e godine, promenjene su propozicije ovog vek i po starog umetni\u010dkog takmi\u010denja i umetnici odnedavno moraju eksplicitno da navedu da li su koristili AI prilikom stvaranja umetni\u010dkog dela. Zanimljivo je da je, godinu dana kasnije, berlinskom fotografu oduzeta prva nagrada na presti\u017enom takmi\u010denju pod pokroviteljstvom kompanije Sony, jer je njegovu pobedni\u010dku fotografiju tako\u0111e generisala ve\u0161ta\u010dka inteligencija.<\/p>\n\n\n\n

Ovi slu\u010dajevi otvorili su veliku polemiku u javnosti, kao i brojna pitanja. Jedno od njih je: kakva je sudbina autenti\u010dnosti u svetu gde generativna ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee s lako\u0107om da generi\u0161e umetni\u010dka dela?<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

PREPOZNAJ FALSIFIKAT<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako bi, izme\u0111u ostalog, suo\u010dio gra\u0111ane sa alatima ve\u0161ta\u010dke inteligencije i ispitao njihove stavove i intuicije u vezi sa ovim tehnologijama, Centar za promociju nauke je, zajedno sa istra\u017eiva\u010dima iz Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, organizovao nekoliko radionica pod nazivom \u201ePrepoznaj falsifikat: ChatGPT i DALL-E u kontekstu doma\u0107eg kulturnog nasle\u0111a\u201c. Radionice, razvijene u okviru me\u0111unarodnog projekta TechEthos, odr\u017eane su do sada na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u \u010cetrnaestoj beogradskoj gimnaziji i Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu. Nakon upoznavanja sa tehnologijom obrade prirodnih jezika, u\u010desnici radionice dele se u dve grupe: u jednoj grupi su bili \u201efalsifikatori\u201c, a u drugoj \u201eumetni\u010dki kriti\u010dari\u201c ili \u201eprocenitelji\u201c. I dok je prva grupa poku\u0161avala da uz pomo\u0107 odgovaraju\u0107ih promptova navede ChatGPT i DALL-E da generi\u0161u tekst, odnosno sliku \u0161to verniju originalu, zadatak druge grupe bio je da proceni da li je re\u010d o autenti\u010dnom delu ili falsifikatu. Zbog arhai\u010dne strukture jezika, od tekstova su odabrani delovi \u201eNarodnog lekara\u201c Vase Pelagi\u0107a, \u201ePisma Haralampiju\u201c Dositeja Obradovi\u0107a i \u201eKremanskog proro\u010danstva\u201c, kao i tekstovi pojedinih eks-Ju rok pesama, dok su, kad su slikarstvo i vizuelna umetnost u pitanju, odabrane slike Nade\u017ede Petrovi\u0107, Uro\u0161a Predi\u0107a i Save \u0160umanovi\u0107a, kao i motivi na pirotskom \u0107ilimu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNama je, pre svega, bilo zanimljivo da ovu radionicu sprovedemo u kontekstu na\u0161e kulturne ba\u0161tine, iz prostog razloga \u0161to su i ChatGPT i DALL-E slabo obu\u010davani na srpskom jeziku, odnosno na na\u0161em umetni\u010dkom nasle\u0111u, pa je pretpostavka bila da bi to bio ote\u017eavaju\u0107i faktor pri falsifikovanju\u201c, ka\u017ee za \u201eElemente\u201c dr Vanja Suboti\u0107, istra\u017eiva\u010dica sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedna od autora i realizatora ove neobi\u010dne radionice. Ona ka\u017ee da su rezultati ovog malog eksperimenta bili iznena\u0111uju\u0107i i da su se \u201eprocenjiva\u010di\u201c u nekim slu\u010dajevima, suprotno o\u010dekivanjima, na\u0161li na velikoj muci. \u201eNajzanimljivije je bilo u slu\u010daju pirotskog \u0107ilima, jer su se u\u010desnici ozbiljno namu\u010dili da prepoznaju \u0161ta je radio DALL-E, a \u0161ta je original, osim u slu\u010dajevima kada je izbacivao plave boje, jer je tad bilo jasno da se radi o falsifikatu. Me\u0111utim,kad smo bili u \u010cetrnaestoj beogradskoj gimnaziji, momak koji kod ku\u0107e ima pirotski \u0107ilim i koji je poreklom iz tih krajeva, objasnio je da se na osnovu \u0161ara, ako se obrati pa\u017enja na detalje, mo\u017ee lako prepoznati \u0161ta je autenti\u010dno. Drugim re\u010dima, ispostavilo se da DALL-E nije u stanju da ga plagira na pravi na\u010din.\u201c Dr Suboti\u0107 ka\u017ee da je uspeh \u201eprocenjiva\u010da\u201c u pogledu slika Nade\u017ede Petrovi\u0107 bio polovi\u010dan, dok je najbolje pro\u0161ao Sava \u0160umanovi\u0107, jer je prepoznatljivost njegovog stila izgleda bila previ\u0161e te\u0161ka za falsifikovanje, \u010dak i za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se literarnog dela radionice ti\u010de, u\u010desnicima je najlak\u0161i posao bio da prepoznaju falsifikat \u201eKremanskog proro\u010danstva\u201c, jer je ChatGPT-ju bilo veoma te\u0161ko da iza\u0111e na kraj sa dijalektom na kojem je originalni tekst pisan. \u201eZa eks-Ju hitove smo imali stra\u0161no sme\u0161nu situaciju, jer su ljudi za stihove Plavog orkestra mislili da ih je sastavio ChatGPT. Sto posto glasova bilo je za to da se radi o falsifikatu. A za ono \u0161to je pisao ChatGPT mislili su da je original iako je bilo obratno\u201c, uz osmeh navodi istra\u017eiva\u010dica sa Instituta za filozofiju.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Ilustracija: Ksenija Panteli\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u0160TA JE TO AUTENTI\u010cNOST?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eSvaki poku\u0161aj filozofskog razmatranja problema autenti\u010dnosti suo\u010dava nas sa jednim na\u010delnim problemom \u2013 pitanjem \u0161ta se pod re\u010dju \u2019autenti\u010dnost\u2019 (u datom kontekstu) podrazumeva\u201c, ka\u017ee za \u201eElemente\u201c dr Monika Jovanovi\u0107, koja predaje estetiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ona isti\u010de da u estetici figuri\u0161e \u010detiri ili pet razli\u010ditih zna\u010denja pojma autenti\u010dnosti. \u201ePrema prvom od njih, autenti\u010dnost je autorstvo, pa je tako neka slika autenti\u010dno Pikasova ako ju je naslikao Pikaso. Prema drugom, autenti\u010dnost je bliska \u010ditavom spektru kategorija kao \u0161to su izvornost, integralnost, autohtonost i uglavnom je u vezi sa regionom ili tradicijom u kojoj je delo nastalo. U vezi sa tim je i zna\u010denje autenti\u010dnosti kao tipi\u010dnosti i egzemplarnosti: iako je data slika nesumnjivo Pikasova, ta slika, ipak, nije jedna od onih po kojima je Pikaso prepoznatljiv (nije kubisti\u010dka ili sl.). \u0160tavi\u0161e, slika nekog Pikasovog u\u010denika mo\u017ee biti vi\u0161e pikasovska od neke Pikasove slike.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Autenti\u010dnost, prema dr Jovanovi\u0107, tako\u0111e mo\u017ee zna\u010diti originalnost u smislu novine: slika mo\u017ee biti nesumnjivo Pikasova, i pikasovska, a da pritom ne donosi ni\u0161ta novo generalno ili u odnosu na druge Pikasove slike. \u201eKada ovako postavimo stvari, jasno je da delo mo\u017ee biti autenti\u010dno na jedan na\u010din, a da ne bude na drugi\u201c, obja\u0161njava na\u0161a sagovornica. Na kraju, ona navodi jo\u0161 jednu, prema njenom mi\u0161ljenju, mo\u017eda i najva\u017eniju esteti\u010dku upotrebu ove re\u010di, koja autenti\u010dnost dovodi u vezu sa iskreno\u0161\u0107u i spontano\u0161\u0107u. Tako bi se teza romanti\u010darskog pesnika Vordsvorta \u201eda je sva (dobra) poezija \u2019spontan izliv sna\u017enih ose\u0107anja\u2019 mogla shvatiti kao da se njome tvrdi da je autenti\u010dnost u direktnoj funkciji umetni\u010dke, odnosno poetske vrednosti\u201c. Ovo poslednje shvatanje autenti\u010dnosti posebno je zanimljivo u kontekstu umetnosti koju stvara generativna ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Kako iza \u201eslike\u201c D\u017eejsona Alena ne stoji \u201espontani izliv sna\u017enih ose\u0107anja\u201c, po\u0161to ju je stvarala bezose\u0107ajna i hladna ma\u0161ina, onda tu ne mo\u017ee biti re\u010di o autenti\u010dnosti, ma koliko slika bila, na prvi pogled, estetski zadovoljavaju\u0107a ili lepa.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAutenti\u010dnost umetni\u010dkog dela se uglavnom dovodi u vezu sa originalno\u0161\u0107u koja \u2013 najjednostavnije re\u010deno \u2013 predstavlja specifi\u010dan \u2019kvalitet\u2019 dela koje je jedinstveno, verodostojno, koje postoji samo u jednoj verziji (odnosno u originalu) i nastaje kao proizvod kreativnog rada umetnika ili umetnice, odnosno nadarenog pojedinca, u odre\u0111enim (istorijskim, dru\u0161tvenim i kulturnim) okolnostima\u201c, obja\u0161njava dr Ana Ere\u0161, nau\u010dna saradnica pri Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. \u201eAutenti\u010dnost je neodvojiva od autora ili autorke umetni\u010dkog dela koji \u2019garantuje\u2019 njegovu autenti\u010dnost tako \u0161to, ako govorimo o vizuelnoj umetnosti, delu dodaje neki druga\u010diji, novi, samosvojan \u2013 autenti\u010dan \u2013 element ili aspekt, bilo da je re\u010d o inovaciji u formi, materijalu, sadr\u017eaju ili idejnom aspektu umetni\u010dkog dela. Mo\u017eemo re\u0107i da je autenti\u010dnost u umetnosti vezana za ideju individualnosti, pa se tako i kao pojam javlja u 18. veku i tokom vremena menja svoja zna\u010denja. Tokom 20. veka, u praksama razli\u010ditih umetnika i umetnica autenti\u010dnost je \u010desto problematizovana, progla\u0161avana prevazi\u0111enom ili odbacivana. Pa ipak, autenti\u010dnost i danas opstaje kao jedna od centralnih vrednosti umetnosti u \u0161irem dru\u0161tvenom smislu.\u201c<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

ZBOG \u010cEGA NAM JE AUTENTI\u010cNOST TAKO VA\u017dNA?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dno istra\u017eivanje iz 2011. godine, koje je sprovela grupa neuronau\u010dnika, pokazalo je da su se centri u mozgu zadu\u017eeni za zadovoljstvo aktivirali na poseban na\u010din kada je ispitanicima saop\u0161tavano da je slika autenti\u010dna, u odnosu na slu\u010dajeve gde im je re\u010deno da se radi o falsifikatu. Drugim re\u010dima, autenti\u010dnost zna\u010dajno uti\u010de na na\u0161 do\u017eivljaj umetni\u010dkog dela, a to mo\u017ee da poka\u017ee i ovaj mali misaoni eksperiment. Zamislite da ste u muzeju i da odu\u0161evljeno posmatrate kolosalnu Moai statuu sa Uskr\u0161njih ostrva, a da onda, naprasno, ipak shvatate da je re\u010d o replici, iako prili\u010dno vernoj replici. Da li biste se osetili razo\u010darano? Verovatno da. Ali za\u0161to?<\/p>\n\n\n\n

U primeru koji navodite radi se o artefaktu \u010dija je autenti\u010dnost zasnovana na specifi\u010dnostima jedne kulture koja je navedene skulpture proizvela, \u0161to im daje izvesnu auru autenti\u010dnosti koja je savremenom posmatra\u010du veoma va\u017ena zato \u0161to mu garantuje posebno iskustvo do\u017eivljaja ili upoznavanja sa istorijski i geografski udaljenom civilizacijom i njenim jedinstvenim artefaktima\u201c, obja\u0161njava ova istori\u010darka umetnosti. \u201eNa\u0161a kultura neguje ovako shva\u0107en do\u017eivljaj umetni\u010dkog dela \u2013 kao jedinstveno estetsko ili kontemplativno iskustvo koje (p)odr\u017eava ideju o realizaciji individualnosti kroz recepciju umetnosti, tj. kroz do\u017eivljaj umetni\u010dkog dela.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\n

Prema jednom vi\u0111enju, pojava ve\u0161ta\u010dke inteligencije dovela je u pitanje na\u010din na koji razmi\u0161ljamo o definisanju esteti\u010dkih pojmova, do\u017eivljavamo, tuma\u010dimo i vrednujemo umetni\u010dka dela<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Dr Ere\u0161 isti\u010de kako je autenti\u010dnost ne\u0161to \u0161to je uslovljeno dru\u0161tveno-istorijskim i kulturolo\u0161kim faktorima. \u201eIdeja o autenti\u010dnosti kao karakteristici umetnosti je kulturolo\u0161ki formirana, ona funkcioni\u0161e kao specifi\u010dan dru\u0161tveni konstrukt ili konvencija koja se menjala kroz istoriju.\u201c Drugim re\u010dima, sasvim je mogu\u0107e da na\u0161e shvatanje autenti\u010dnosti bude druga\u010dije. U autorskom tekstu za magazin Aeon, ju\u017enokorejsko-nema\u010dki filozof Bjung-\u010cul Han pominje da je pre skoro dvadesetak godina izbio veliki skandal kad se ispostavilo da su skulpture \u010duvenih kineskih ratnika od terakote, koji su u tom trenutku bili izlo\u017eeni u hambur\u0161kom muzeju, zapravo replike, a ne originali. Me\u0111utim, kako navodi ovaj filozof, po sredi je bio nesporazum, jer u Kini postoji druga\u010dije shvatanje toga \u0161ta je kopija, tako da ako je replika verna originalu, onda vredi jednako kao i original. Na tom tragu, mo\u017ee se re\u0107i i da je, recimo, replika Partenona autenti\u010dnija od originala, jer je vernija onome kako je on nekada izgledao nego dana\u0161nji (originalni) ostaci ovog velelepnog gr\u010dkog hrama.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOriginalnim ostacima pro\u0161losti, bilo da govorimo o anti\u010dkim hramovima, srednjovekovnim freskama ili nakitu iz 16. veka, zbog autenti\u010dnosti pripisuje se kulturna vrednost, za razliku od njihovih preciznih replika ili kopija koje ne \u2019garantuju\u2019 istorijsku autenti\u010dnost jer nisu jedinstvene i neponovljive. Budu\u0107i da je pojam autenti\u010dnosti u umetnosti proizvod prosvetiteljstva, on predstavlja koncept i vrednost evropske kulture i umetnosti\u201c, ka\u017ee za \u201eElemente\u201c dr Ere\u0161. \u201eOvaj pojam ne postoji u razli\u010ditim ne-evropskim kulturama, kao \u0161to nije postojao ni u anti\u010dko doba niti u srednjem veku u Evropi, ali moderna evropska kultura prepoznaje i dodeljuje autenti\u010dnost artefaktima koji su nastali u vremenima i u kulturama koje ovaj pojam ne poznaju, \u0161to potvr\u0111uje da je on kulturolo\u0161ki determinisan.\u201c<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

AKO JE UMETNIK MRTAV, \u0160TA \u0106EMO S ROBOTOM?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o autenti\u010dnosti nekog umetni\u010dkog dela, neizbe\u017eno se name\u0107e jedno va\u017eno pitanje: ko je onaj koji kreira zna\u010denje tog dela, odnosno ko je njegov privilegovani tuma\u010d? Da li je to autor? Francuski teoreti\u010dar Rolan Bart je pre vi\u0161e od polovine veka proglasio \u201esmrt autora\u201c, tvrde\u0107i da zna\u010denje teksta ne odre\u0111uje namera autora, ve\u0107 interpretacija onog ko \u010dita. Dr Jovanovi\u0107 ka\u017ee da do ideje \u201esmrti autora\u201c nije prvi do\u0161ao Bart, ve\u0107 da su, nekih dvadesetak godina pre njega, predstavnici ameri\u010dke Nove kritike Berdsli i Vimsat argumentovali u prilog tezi da tekst ne zna\u010di \u201eono \u0161to je pisac hteo da ka\u017ee\u201c. Ona dodaje da je ovo pitanje u savremenoj estetici jo\u0161 otvoreno. Me\u0111utim, kad se ve\u0161ta\u010dka inteligencija \u201eubaci u ovu jedna\u010dinu\u201c, stvari postaju jo\u0161 komplikovanije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKad ChatGPT ili Midjourney ne\u0161to napravi, ko je to, u stvari, napravio? Da li algoritme treba trenirati kao autore? Ja bih rekao da zna\u010denje nastaje tek unutar nekakvog psiholo\u0161kog i dru\u0161tvenog konteksta. Zna\u010denje ne postoji samo za sebe\u201c, ka\u017ee za \u201eElemente\u201c dr Uro\u0161 Kr\u010dadinac, doktor nauka u oblasti softverskog in\u017eenjerstva, digitalni umetnik i dizajner, i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. \u201ePisoar Marsela Di\u0161ana dobio je zna\u010denje tek onda kada ga je Di\u0161an doneo u galeriju, nazvao ga Fontanom i tako hakovao umetni\u010dku scenu svog vremena. I kao \u0161to fabrika pisoara nije autor Di\u0161anove Fontane, tako ni ra\u010dunarski programi nisu autori crte\u017ea i tekstova koje proizvode. Ako u oblasti algoritamske generativne umetnosti ima smisla govoriti o autorima, onda smo to svi mi zajedno, jer: 1) obezbe\u0111ujemo baze podataka za treniranje algoritama; i 2) biramo i razmenjujemo generisane crte\u017ee i tekstove kao njihovi urednici i kustosi.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Drugim re\u010dima, kako dr Kr\u010dadinac ka\u017ee, \u201ekad ChatGPT pi\u0161e, to pi\u0161emo svi mi zajedno\u201c. Za\u0161to? Zato \u0161to se dana\u0161nji AI sistemi, poput ChatGPT-ja, treniraju nad podacima koje milijarde ljudi ostavljaju na internetu, a to su na\u0161i zajedni\u010dki podaci. U tom smislu, problem autenti\u010dnosti i autorstva u umetnosti koju generi\u0161e AI ispostavlja se i kao ozbiljan dru\u0161tveno-ekonomski problem. Ovaj problem, isti\u010de dr Kr\u010dadinac, \u201eu su\u0161tini se svodi na pitanje: ko je vlasnik AI sistema? Ko je vlasnik trening setova, baza podataka za treniranje AI programa? Ko i kako prisvaja vi\u0161ak vrednosti koji se generi\u0161e na osnovu automatizovanih sredstva za proizvodnju? To su prava pitanja. Da li mi, obi\u010dni ljudi, korisnici, mo\u017eemo da uti\u010demo na razvoj AI tehnologija? Da li se mi tu i\u0161ta pitamo? Da li imamo pravo na deo dobiti koju ovi sistemi ostvaruju zahvaljuju\u0107i na\u0161im podacima?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, prema mi\u0161ljenju ovog umetnika, trenutne AI tehnologije nisu zajedni\u010dke, nisu dru\u0161tvene, nisu demokratske, nego su u vlasni\u0161tvu i pod kontrolom malobrojne korporativne elite. \u201eKako da tra\u017eimo svoj glas i svoj udeo u svetu automatizovane privrede? To su prava pitanja, pitanja dru\u0161tvene organizacije, a ne transhumanisti\u010dke spekulacije o silicijumskom umu\u201c, ka\u017ee dr Kr\u010dadinac, i dodaje: \u201eVoleo bih da u javnim razgovorima o AI tehnologijama ne u\u010destvuju samo programeri i biznismeni, nego i antropolozi, sociolozi, pisci, teoreti\u010dari kulture, umetnici, makroekonomisti, pravnici, istori\u010dari, u\u010denici, penzioneri, radnici i seljaci.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

KRAJ UMETNOSTI\u2026<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dru\u017ee, umetnost je mrtva. Gotovo je. AI je pobedila. Ljudi su izgubili\u201c, pompezno je izjavio gospodin Alen (s po\u010detka na\u0161e pri\u010de), a preneo \u201eNjujork tajms\u201c. Me\u0111utim, da li su ljudi zaista izgubili bitku sa ma\u0161inama? \u201eIako u poslednjih godinu i po dana prisustvujemo svojevrsnom \u2019hajpu\u2019 ve\u0161ta\u010dke inteligencije i prikazivanju tehnolo\u0161ke rasko\u0161i i mo\u0107i na njoj zasnovanih alata, ne bih rekao da \u010dove\u010danstvo gubi neku veliku bitku, ve\u0107 pre da nam jedna tehnologija pokazuje koliko su povr\u0161na i tanka znanja i vrednosti na koja se oslanja, \u010dini mi se, ve\u0107i deo na\u0161e aktualne, globalne civilizacije\u201c, ka\u017ee za \u201eElemente\u201c Dobrivoje Lale Eri\u0107, jedan od koordinatora projekta EUropean Digital Deal, koji istra\u017euje efekte ubrzane digitalne transformacije i novih tehnologija na demokratske vrednosti i sisteme, i pokreta\u010d dugogodi\u0161nje manifestacije art+science, koja spaja nauku i umetnost. \u201eOvaj primer, kao uostalom i mnogi drugi o kojima nas mediji svakodnevno izve\u0161tavaju, indikativan je u smislu da o\u010digledno nismo spremni da se nosimo sa rezultatima i posledicama tehnologija koje osmi\u0161ljavamo, a jo\u0161 vi\u0161e da su mnogi mehanizmi na\u0161ih dru\u0161tava, uklju\u010duju\u0107i i one izvan bilo kojih tehnolo\u0161kih okvira, tek puki, opskurni prostori kojima vladaju la\u017eni proroci ili vrednosti, kako je kome bli\u017ee.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eDru\u017ee, umetnost je mrtva. Gotovo je. AI je pobedila. Ljudi su izgubili\u201c, pompezno je izjavio gospodin Alen, a preneo \u201eNjujork tajms\u201c. Me\u0111utim, da li su ljudi zaista izgubili bitku sa ma\u0161inama?<\/p>\n\n\n\n

Dr Ana Ere\u0161 smatra da se ova bitka, u izvesnom smislu, nikad nije ni odigrala. Ona isti\u010de da je u umetnosti od sredine 20. veka izvedeno mnogo eksperimenata u kojima su ma\u0161ine \u201eanga\u017eovane\u201c da stvaraju umetnost. \u201eJo\u0161 je 1934. godine u njujor\u0161kom Muzeju moderne umetnosti prire\u0111ena izlo\u017eba Machine Art, koja je razmatrala odnos izme\u0111u umetnosti, tehnike i industrijske proizvodnje. Umetnici su tokom pro\u0161log veka nalazili razli\u010dite strategije da tehnologiju upotrebe na nekonvencionalne na\u010dine i tako proizvedu umetni\u010dka dela. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija je isto tako uklju\u010dena u veliki deo savremene umetni\u010dke produkcije. U tom smislu, konkurencija izme\u0111u \u010doveka i ma\u0161ine ne postoji. Umetnost uvek pronalazi na\u010dine da pro\u0161iri svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije\u201c, obja\u0161njava dr Ere\u0161. \u201eU isto vreme se, u velikom delu javnosti, i dalje odr\u017eava mit o autenti\u010dnosti u umetnosti koji je zasnovan na manuelnoj ve\u0161tini umetnika ili umetnice, \u0161to upu\u0107uje na to da je i sam pojam autenti\u010dnosti slo\u017een i da zbog svoje kulturolo\u0161ke uslovljenosti ima razli\u010dita zna\u010denja u razli\u010ditim dru\u0161tvenim kontekstima. Isto kao i umetnost.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Dr Kr\u010dadinac poznat je po tome \u0161to se u svom stvarala\u0161tvu \u010desto \u201eigra\u201c sa ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom, \u0161to se, osim svoje manuelne ve\u0161tine, oslanja i na digitalne alate. U septembru pro\u0161le godine, u Galeriji SANU u Beogradu, odr\u017eana je njegova izlo\u017eba \u201eKentaurski crte\u017ei\u201c, koja je proizvod zajedni\u010dkog rada autora-umetnika i algoritma ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Na pitanje da li je ve\u0161ta\u010dka inteligencija \u201ealat ko i svaki drugi\u201c, on ka\u017ee da \u201enijedan alat nije obi\u010dan alat\u201c. Drugim re\u010dima, svaki alat uti\u010de na delo isto koliko i umetnik, pisac ili muzi\u010dar. \u201eAlati ne oblikuju samo na\u0161e stvarala\u0161tvo nego i na\u0161e mi\u0161ljenje i ose\u0107anje. Umetnost je oduvek bila neodvojiva od tehnologije. Pe\u0107inski crte\u017ei nastajali su uz pomo\u0107 nekakvih boja, nekakvih biljaka, zatim su to bile ki\u010dice i pera, potom kamere, fotoaparati i, naposletku, ra\u010dunari. U svakom od ovih perioda, umetnici su koristili maksimalne domete tada\u0161nje tehnologije. Zato je sasvim prirodno i normalno da se dana\u0161nji umetnici igraju najnaprednijim tehnologijama na\u0161eg vremena. Meni to ne predstavlja problem\u201c, ka\u017ee za \u201eElemente\u201c dr Kr\u010dadinac. \u201eSmeta mi to \u0161to nema vi\u0161e glasova koji se bore za to da ove tehnologije budu kolektivnije i demokratskije, da svi imamo vi\u0161e glasa i udela u njihovom razvoju. Alati su produ\u017eeci nas, ali smo i mi produ\u017eeci svojih alata.\u201c<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

\u2026ILI NEKI NOVI PO\u010cETAK?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eUmetnost ose\u0107amo bliskom, lekovitom, revolucionarnom, \u017eudnom, transformativnom, ose\u0107amo je kao \u2019sekiru za zale\u0111eno more u nama\u2019, ne zbog svoje tehni\u010dke perfekcije, ne zato \u0161to je nastala kao proizvod ve\u0161tine kojoj se divimo, nego zato \u0161to dolazi iz ne\u010dije subjektivne svesti, ne\u010dijeg unutra\u0161njeg sveta, misaonog, emocionalnog i do\u017eivljajnog sveta koji nam je blizak ili \u010dudesan, sveta koji pati, zavidi, raduje se i strepi, sveta kroz koji prodiru iste dru\u0161tvene sile koje prodiru i kroz nas\u201c, isti\u010de dr Kr\u010dadinac. Drugim re\u010dima, ma koliko ve\u0161ta\u010dka inteligencija da postane ve\u0161ta, to nije dovoljno da nastane vrhunska i autenti\u010dna umetnost \u2013 potrebno je ne\u0161to vi\u0161e. \u201eUzmimo kao primer Boba Dilana. Ne slu\u0161a\u0161 Dilana zato \u0161to tehni\u010dki dobro peva, nego zato \u0161to iz njega vri\u0161ti vi\u0161ak subjektivnosti, zato \u0161to se kroz njegovu svest, kao kroz prizmu, prelamaju sile koje prepoznaje\u0161 i u sebi\u201c, obja\u0161njava ovaj umetnik.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePrema jednom vi\u0111enju, pojava ve\u0161ta\u010dke inteligencije dovela je u pitanje na\u010din na koji razmi\u0161ljamo o definisanju esteti\u010dkih pojmova, do\u017eivljavamo, tuma\u010dimo i vrednujemo umetni\u010dka dela. Iz te perspektive, takozvani AI art je revolucionarna pojava\u201c, ka\u017ee dr Jovanovi\u0107, i dodaje da \u0107e vreme pokazati da li \u0107e \u201eve\u0161ta\u010dki generisana umetnost\u201c za\u017eiveti kao nova umetni\u010dka praksa i \u0161ta \u0107e to dalje implicirati. \u201eU svakom slu\u010daju, ne bi me \u010dudilo da posledice ne budu onoliko razorne koliko se na prvi pogled \u010dini. \u2019Ako se fotografiji dozvoli da dopuni umetnost u nekim njenim funkcijama\u2019, govorio je svojevremeno Bodler, \u2019vrlo brzo \u0107e je potisnuti ili pokvariti i to zahvaljuju\u0107i gluposti mno\u0161tva koje je njen prirodan saveznik\u2019, \u0161to se ispostavilo kao pogre\u0161no predvi\u0111anje\u201c, isti\u010de ova esteti\u010darka i zaklju\u010duje da je ponovno promi\u0161ljanje problema autenti\u010dnosti uvek dobrodo\u0161lo, nezavisno od toga da li se sa pojavom \u201eve\u0161ta\u010dki generisane umetnosti\u201c nalazimo na istorijskoj prekretnici ili to nije slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n

Njena koleginica sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Ere\u0161, ka\u017ee da umetnost nije isklju\u010divo niti zatvoreno polje, ve\u0107 je, naprotiv, veoma otvorena i to posebno za nova saznanja i tehnologije. Isto tako, ona je okrenuta tradicijama i konvencijama umetni\u010dkih disciplina. \u201eDrugim re\u010dima, umetnost danas karakteri\u0161e veliki broj razli\u010ditih pojava, mi\u0161ljenja i njihovih ispoljavanja koji su \u010desto su\u010deljeni ili se razmimoilaze. U nekima od njih AI igra va\u017enu ulogu kao vitalni saradnik u stvaranju umetnosti, redefini\u0161u\u0107i pojmove o autenti\u010dnosti i umetnosti uop\u0161te\u201c, isti\u010de ova istori\u010darka umetnosti. \u201eUostalom, po\u010deli smo razgovor od toga da se pojam autenti\u010dnosti u umetnosti menjao kroz istoriju. Imamo sre\u0107u da \u017eivimo u jednom od trenutaka u kome se takva promena de\u0161ava.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ovaj tekst originalno je objavljen u 36. broju \u010dasopisa Elementi.<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 Umetnost uvek pronalazi na\u010dine da pro\u0161iri svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Me\u0111utim, da li stvari danas stoje druga\u010dije? Postoji li zaista konkurencija izme\u0111u \u010doveka i ma\u0161ine? Pre ne\u0161to manje od dve godine, na dr\u017eavnom takmi\u010denju iz slikarstva u Koloradu (SAD) pobedu je odnela slika za koju \u0107e se […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":3129,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-3126","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ai"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/\u0435\u0440\u0430\u04462.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3126","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3126"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3126\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3257,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3126\/revisions\/3257"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3129"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3126"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3126"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3126"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}