{"id":3736,"date":"2024-09-23T14:57:00","date_gmt":"2024-09-23T14:57:00","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=3736"},"modified":"2024-09-23T14:57:01","modified_gmt":"2024-09-23T14:57:01","slug":"umetnicki-festival-koji-daje-nadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/3736\/","title":{"rendered":"Umetni\u010dki festival koji daje nadu"},"content":{"rendered":"

Festival Ars Elektronika i ovog septembra odu\u0161evio je posetioce svojim programom i sadr\u017eajima, nadma\u0161iv\u0161i o\u010dekivanja i oboriv\u0161i dosada\u0161nje rekorde u pose\u0107enosti. Me\u0111u u\u010desnicima, kao i prethodnih godina, bili su predstavnici Centra za promociju nauke<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i festival novomedijske umetnosti na svetu okupio je, od 4. do 8. septembra, u Lincu ljubitelje umetnosti, nauke i tehnologije. Pose\u0107enost Ars Elektronika festivala, koji se ove godine odr\u017eavao pod sloganom HOPE: who will turn the tide, nadma\u0161ila je o\u010dekivanja i oborila sve dosada\u0161nje rekorde. Linc je ugostio \u010dak 1260 umetnika, nau\u010dnika, nau\u010dnih komunikatora, preduzetnika i aktivista iz 67 zemalja sa svih svetskih meridijana, me\u0111u kojima su bili i predstavnici Centra za promociju nauke, dugogodi\u0161njeg partnera Ars Elektronike na brojnim evropskim projektima. Ukupan broj posetilaca prema\u0161io je 112.000, \u0161to je najve\u0107a pose\u0107enost u istoriji ovog festivala.<\/p>\n\n\n\n

Program se odvijao na \u010dak 18 lokacija, na kojima je u ovih pet dana odr\u017eano 498 doga\u0111aja: izlo\u017ebi, performansa, tribina, radionica, panela, dodela nagrada, muzi\u010dkih i scenskih nastupa. Drugim re\u010dima, fizi\u010dki nije bilo mogu\u0107e ispratiti sve sadr\u017eaja, tako da ste morali da napravite izbor i dobar plan. Gde god biste krenuli po Lincu, svuda ste mogli da vidite ljude sa akreditacijama festivala kako u\u017eurbano idu na slede\u0107i doga\u0111aj. \u010citav grad zahvatila je prava festivalska atmosfera.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Koncert u Katedrali Svete Marije u Lincu; izvor: Ars Elektronika; foto: vog.photo<\/p>\n\n\n\n

Otvaranje Ars Elektronike zapo\u010delo je spektakularnim nastupom ispred Katedrale Svete Marije japanskog muzi\u010dara Eja Vade i njegove grupe ELECTRONICOS FANTASTICOS!, koji sviraju na neobi\u010dnim elektromagnetnim muzi\u010dkim instrumentima napravljenim od stare elektronske opreme.<\/p>\n\n\n\n

Program se zatim preselio u samu Katedralu. Kako je 4. septembra ujedno bio i 200. ro\u0111endan slavnog austrijskog kompozitora Antona Bruknera, grupa umetnika, orgulja\u0161a i nau\u010dnika izvela je njegov Perger Pr\u00e4ludium i to uz pomo\u0107 \u2013 prepletenih fotona. Nakon toga, kamerni sastav Bruknerovog orekstra iz Linca izveo je Sedmu simfoniju ovog kompozitora. Na samom kraju, dvanaesto\u010dlani ansambl NoFive kombinovao je zvuke Buknerove Pete simfonije i muziku ameri\u010dkog benda White Stripes u okviru svog nastupa Bruckner x Pop x No Wave koji predstavlja fuziju visoke i pop kulture.<\/p>\n\n\n\n

Na lepom plavom Dunavu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na drugoj strani Dunava, tik uz samu reku, nalazi se Ars Elektronika centar, u kom mo\u017eete videti izuzetno zanimljivu stalnu izlo\u017ebenu postavku na nekoliko nivoa. Me\u0111utim, posebnu \u201eposlasticu\u201c predstavlja Ars Elektronikin Deep Space 8K. Re\u010d je o specijalnom digitalnom prostoru koji je, zahvaljuju\u0107i rezoluciji od 33 miliona piksela i najsavremenijoj laserskoj i 3D tehnologiji sa projektorom od 16\u00d79 metara, u stanju da kreira neverovatno iskustvo virtuelne realnosti. Ars Electronica Futurelab omogu\u0107io je posetiocima da u ovom prostoru na jedan sasvim druga\u010diji, imerzivan na\u010din istra\u017ee i do\u017eive Katedralu Notr Dam u Parizu i Katedralu Svetog Stefana u Be\u010du, kao i unutra\u0161njost veli\u010danstvene Keopsove piramide i osete klaustrofobi\u010dnost njenih uskih hodnika.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Imerzivno iskustvo Katedrale Notr Dam u Parizu; izvor: Ars Elektronika; foto: vog.photo<\/p>\n\n\n\n

Pored ovog 3D iskustva, posetioci su mogli i da u\u017eivaju u \u010duvenim slikama italijanskih i holandskih renesansnih majstora, kakve su Karpa\u010dova slika \u201eMladog viteza sa pejza\u017eem\u201c i Brojgelova \u201eVavilonska kula\u201c, i da na njima, uz pomo\u0107 digitalne fotografije i neverovatno visoke rezolucije, sagledaju detalje i skrivene simbole na na\u010din koji u muzeju nikad ne bi bio mogu\u0107. Cilj ovakvih poduhvata nije samo da se na\u0161e kulturno nasle\u0111e digitalno pohrani i sa\u010duva, nego i da se istra\u017ee novi pristupi na koje u njemu mo\u017ee da se u\u017eiva.<\/p>\n\n\n\n

U Ars Elektronikinom Deep Space 8K izvedena je tako\u0111e i jedna zanimljiva predstava, pod nazivom \u201ePetar, Paula i Panini\u201c, koja je kobinovala kombinovala je pojedina\u010dne crte\u017ee sa slikama generisanim ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom kako bi pru\u017eila \u017eivopisnu ilustraciju efekata klimatskih promena.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane Dunava nalazi se zanimljivo arhitektonsko zdanje Muzeja umetnosti Lentos. U njemu su posetioci mogli da vide Prix Ars Electronica izlo\u017ebu, u okviru koje su predstavljeni najbolji projekti novomedijske umetnosti u 2024. godini, me\u0111u kojima je bilo i onih koji su dobili glavne nagrade festivala \u2013 Zlatnu (boginju) Niku.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Posetioci ube\u0111uju automat za kafu da ih \u201euslu\u017ei\u201c; izvor: Ars Elektronika; foto: tom mesic<\/p>\n\n\n\n

Jedan od najzabavnijih projekata koje ste mogli da vidite u Lentosu definitivno je Conversations Beyond the Ordinary, holandskog umetnika Jana Zidervelda. On nas svojim interaktivnim instalacijama poziva da tri aparata koja na poslu koristimo svakodnevno \u2013 automat za kafu, fotokopir ma\u0161inu i mikrotalasnu pe\u0107nicu \u2013 probamo da zamislimo kao samosvesna bi\u0107a i preispitamo na\u0161 odnos prema neposrednom okru\u017eenju. Ovim aparatima \u201eudahnut je \u017eivot\u201c pomo\u0107u generativne ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Zahvaljuju\u0107i tome, da biste dobili kafu morali ste da se raspravljate sa automatom za kafu i ubedite ga da vam je pripremi. Tako\u0111e ste mogli da otkrijete kako se hrana ose\u0107a dok se zagreva u mikrotalasnoj pe\u0107nici i \u0161ta fotokopir ma\u0161ina misli o va\u0161em crte\u017eu koji ste \u017eeleli da skenira.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e fascinantan projekat koji je vredelo videti je delo ameri\u010dkog vizuelnog i filmskog umetnika Pola Triloa. On je odgovoran za prvi muzi\u010dki spot koji je, na osnovu njegovih instrukcija, u potpunosti generisala ve\u0161ta\u010dka inteligencija \u2013 ta\u010dnije SORA text-to-video model ameri\u010dke kompanije OpenAI. Re\u010d je o spotu grupe Washed Out za pesmu The Hardest Part. Video na jedan snolik na\u010din prati ljubavni par koji se ranih osamdesetih upoznaje u \u0161koli i zaljubljuje, a zatim narednih decenija prolazi kroz razli\u010dite \u017eivotne zaplete i preokrete.<\/p>\n\n\n\n

\n