{"id":3784,"date":"2024-10-14T14:30:24","date_gmt":"2024-10-14T14:30:24","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=3784"},"modified":"2024-11-15T11:27:55","modified_gmt":"2024-11-15T11:27:55","slug":"portal-koji-vodi-u-tajni-svet-biljaka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/3784\/","title":{"rendered":"Intervju: Sanja \u0160ikoparija – Portal koji vodi u tajni svet biljaka"},"content":{"rendered":"

\u201eMoj rad predstavlja jednu vrstu kompromisa: on koristi savremenu tehnologiju kako bi predstavio ne\u0161to \u0161to se ne mo\u017ee videti golim okom i poma\u017ee nam da razumemo neverovatne sposobnosti biljaka. On je izraz nade da \u0107e nas u budu\u0107nosti tehnologija spajati sa prirodom, a ne razdvajati od nje\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107\/ Foto: Marko Risovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

U sredu, 25. septembra, otvoreno je deveto izdanje art+science festivala, koji u Botani\u010dkoj ba\u0161ti \u201eJevremovac\u201c organizuje Centar za promociju nauke. Centralni doga\u0111aj ovogodi\u0161njeg festivala svakako je izlo\u017eba Preplitanja, koja vas poziva da, od 25. septembra do 31. oktobra, kroz razli\u010dita interaktivna iskustva istra\u017eite lepotu i slo\u017eenost prirodnih mre\u017ea, osetite me\u0111uzavisnost \u017eivih sistema i promislite o na\u0161oj ulozi u stvaranju harmoni\u010dnijeg su\u017eivota izme\u0111u prirode i tehnologije. Jedan od najupe\u010datljivijih i tehnolo\u0161ki najkompleksnijih radova na ovoj izlo\u017ebi je instalacija Prirodna rezonanca, jedna vrsta \u201e\u010dudesnog portala\u201c koji vam, kombinuju\u0107i nauku i umetnost, omogu\u0107ava da zaronite u tajni \u017eivot biljaka.<\/p>\n\n\n\n

Autorka ove instalacije je srpsko-kanadska vizualna umetnica i nau\u010dnica Sanja \u0160ikoparija. Sanja je ro\u0111ena u Beogradu, ali je odrasla u Vankuveru, u Kanadi, gde je studirala dijetetiku, interdisciplinarnu oblast u kojoj se ukr\u0161taju ishrana i medicina, na Univerzitetu Britanska Kolumbija. Zatim je zavr\u0161ila dupli master iz oblasti odr\u017eivog razvoja i politike hrane u Evropi, na Univerzitetu u Kopenhagenu i na Univerzitetu u Korku. U okviru datih studija, Sanja je imala  priliku da boravi u Indiji i Boliviji u sklopu nau\u010dnog istra\u017eivanja iz oblasti ishrane. Vreme je provodila u selima bez struje i vode, istra\u017euju\u0107i \u017eivot lokalne zajednice i poku\u0161avaju\u0107i da se dublje pove\u017ee sa prirodom. Nakon toga, osetila je potrebu da, prvi put, i formalno studira umetnost, tako da je upisala doktorske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Povodom izlo\u017ebe Preplitanja, u predivnom ambijentu Botani\u010dke ba\u0161te, sa Sanjom smo razgovarali o njenoj instalaciji i neophodnosti ponovnog uspostavljanja veze sa biljnim svetom, ali i o umetni\u010dkom projektu Living Data, koji je ovog prole\u0107a izlagala u Barseloni.<\/p>\n\n\n\n

Va\u0161a instalacija Prirodna rezonanca vrlo je tehnolo\u0161ki zahtevna. Sastoji se od gomile senzora koji registruju interakciju biljaka sa okolinom, kompjutera i tri ogromna LED panela. Mo\u017eete li da nam ka\u017eete kako ona funkcioni\u0161e?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja koristim povratne biolo\u0161ke informacije iz prirode, tzv. bio-feedback, da stvaram imerzivne umetni\u010dke instalacije. Prirodna rezonanca koristi podatke prikupljene pomo\u0107u modularnih senzora kao input, na osnovu kojeg se kreira vizualni prikaz. Ovi senzori registruju elektromagnetne signale koje biljke konstantno oda\u0161ilju u komunikaciji sa okru\u017eenjem, odnosno sa drugim biljkama, \u017eivotinjama, insektima i ljudima. Po\u0161to su ovi signali vrlo slabi, poja\u010diva\u010di signala su instalirani kako bi senzori mogli da registruju i najmanje promene. Iako na ove signale uti\u010de mnogo drugih faktora, kada se mi ili neka druga \u017eivotinja pribli\u017eimo biljkama, one reaguju na to i senzori tu reakciju mogu da \u201eosete\u201c. Naravno, ne tvrdim ovim radom da biljka razmi\u0161lja ili ne\u0161to svesno radi. Ja samo pomo\u0107u nau\u010dnih metoda snimam ove signale, zatim se oni, uz pomo\u0107 ve\u0161ta\u010dke inteligencije, obra\u0111uju na mom ra\u010dunaru i pretvaraju u vizualnu reprezentaciju koju vidite na ekranima, odnosno LED panelima. Ako posmatrate dovoljno dugo panele, primeti\u0107ete da se vizuali na njima gibaju, menjaju, da na neki na\u010din \u201edi\u0161u\u201c, a ako napravite neki pokret koji biljka, a potom i senzori, registruju, na ekranu mo\u017eete da vidite promene, ponekad \u010dak vrlo intenzivne, nalik eksplozijama. To je sve, zapravo, umetni\u010dka predstava signala koji emituju biljke dok komuniciraju sa svojim okru\u017eenjem. Ja sam se samo potrudila da taj nevidljivi, skriveni \u017eivot biljaka u\u010dinim vidljivijim i pristupa\u010dnijim kroz jednu interaktivnu instalaciju.<\/p>\n\n\n\n

Zbog \u010dega va\u0161a instalacija istra\u017euje odnos izme\u0111u biljaka i njihovog okru\u017eenja, na kraju, i odnos izme\u0111u biljaka i ljudi, tj. posmatra\u010da? \u0160ta ste \u017eeleli time da postignete?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ideja mi je bila da poku\u0161am da nas ponovo pove\u017eem sa biljkama i prirodom. Verujem da smo ranije, kad nismo bili izlo\u017eeni ovako konstantnoj digitalnoj stimulaciji od strane raznoraznih ure\u0111aja, bili mnogo osetljiviji na prirodno okru\u017eenje i imali bolju povezanost sa biljnim svetom. Danas smo se poprili\u010dno otu\u0111ili od njega. Moj rad je jedna vrsta interfejsa koji nam omogu\u0107ava da uvidimo koliko je \u017eivot biljaka kompleksan i koliko i mi sami svojim prisustvom uti\u010demo na njega. Ideja je da pomo\u0107u Prirodne rezonance, za to kratko vreme koje provedemo ispred nje, probamo da osvestimo ne\u0161to \u0161to smo nekada znali, \u0161to svako dete zna i ose\u0107a, a \u0161to smo izgubili \u2013 ili gubimo sve vi\u0161e. Biljke su, u stvari, originalni senzori. One su prvobitni IoT (Internet of Things), jer sve vreme primaju i razmenjuju podatke. Mnogo toga \u0161to nam pru\u017ea tehnologija \u2013 za \u010diju proizvodnju i odr\u017eanje se tro\u0161i mnogo resursa, energije i zaga\u0111uje \u017eivotna sredina \u2013 mo\u017eda bi mogla da nam obezbedi biljka, ako bismo uspeli da je \u201esaslu\u0161amo\u201c. Moj rad zato predstavlja jednu vrstu kompromisa: on koristi savremenu tehnologiju kako bi predstavio ne\u0161to \u0161to ne mo\u017ee da se vidi golim okom i poma\u017ee nam da razumemo tajni svet biljaka i njegove neverovatne sposobnosti. On je izraz nade da \u0107e nas u budu\u0107nosti tehnologija spajati sa prirodom, a ne razdvajati od nje.   <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Koliko je ambijent Botani\u010dke ba\u0161te \u201eJevremovac\u201c va\u017ean za do\u017eivljaj va\u0161e instalacije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prirodnu rezonancu sam izlagala i ranije, ali ovo je prvi put da smo je instalirali na otvorenom. Naravno, potpuno je druga\u010diji do\u017eivljaj kad je vidite u jednom prirodnom okru\u017eenju. Instalaciju smo dizajnirali tako da kada je sun\u010dano i kada se jasno vide senke, sam rad izgleda poluprozirno i prirodno se uklapa u ambijent. Ali ne potpuno. \u017delela sam da se vide metalne i prave ivice panela, nisam htela da ih kamufliram ka\u010denjem biljaka ili na neki drugi na\u010din. Cilj je, dakle, bio da se, sa jedne strane, instalacija utopi u pejza\u017e, ali da, s druge strane, sve vreme imamo svest o tome da je to tehnologija i da nemamo na\u010din da sve ovo izvedemo bez nje. \u017delela sam da navedem ljude na preispitivanje: da li mogu da dobiju isti ovakav efekat ukoliko samo sednu ispred nekog drveta i po\u010dnu da meditiraju, oslonjeni na korenje i travu ispod njihovih prstiju.<\/p>\n\n\n\n

Ideja mi je bila da ovaj rad bude estetski privla\u010dan, ali ujedno i provokativan. Me\u0111utim, njegovo instaliranje van galerijskog prostora bilo je veoma izazovno, budu\u0107i da rad treba da stoji napolju vi\u0161e od meseca dana, i to usred oktobra, koji je obi\u010dno najki\u0161ovitiji mesec u godini. Zato bih iskoristila ovu priliku i da se zahvalim kompaniji PoletLED Srbija,  sa kojom ve\u0107 du\u017ee vreme sara\u0111ujem u procesu kreiranja umetni\u010dkih radova, i bez \u010dije podr\u0161ke ova instalacija na otvorenom ne bi mogla da se realizuje.<\/p>\n\n\n\n

Prirodnu rezonancu razvijali ste paralelno sa projektom Living Data, koji ste ove godine izlagali u Barseloni. Mo\u017eete li da nam ka\u017eete ne\u0161to vi\u0161e o njemu? <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Kao i Prirodna rezonanca, projekat Living Data tako\u0111e koristi podatke prikupljene pomo\u0107u senzora kao input na osnovu kojeg kompjuter kreira imerzivne vizualizacije. Ali za razliku od Prirodne rezonance, gde se podaci dobijaju na osnovu signala koji emituju biljke, input u projektu Living Data dolazi od ljudskog mozga. Ja sam, naime, sa kompanijom Starlab dizajnirala specijalne EEG kape od biorazgradivog materijala koje, kada se stave na glavu, snimaju rad mozga dok, recimo, konzumiramo hranu koja nam se dopada. Ti registrovani biosignali mozga se zatim, uz pomo\u0107 ve\u0161ta\u010dke inteligencije i neuralnih mre\u017ea, interpretiraju kao odre\u0111ene emocije i, na kraju, pretvaraju u vizualni prikaz na ekranu. Drugim re\u010dima, posetilac koji stavi ovu EEG kapu na glavu, mo\u017ee u realnom vremenu da posmatra vizualizacije njegovih emocija dok, na primer, jede. Living Data, na neki na\u010din, poziva posetioce da istra\u017ee i iznova promisle vezu izme\u0111u mogu\u0107nosti savremene tehnologije, hrane i na\u0161ih emotivnih odgovora na nju, da bi, na kraju krajeva, bolje razumeli same sebe i svet koji nas okru\u017euje.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eMoj rad predstavlja jednu vrstu kompromisa: on koristi savremenu tehnologiju kako bi predstavio ne\u0161to \u0161to se ne mo\u017ee videti golim okom i poma\u017ee nam da razumemo neverovatne sposobnosti biljaka. On je izraz nade da \u0107e nas u budu\u0107nosti tehnologija spajati sa prirodom, a ne razdvajati od nje\u201c Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107\/ Foto: Marko Risovi\u0107 U sredu, […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":3785,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[347,13,17,119,8,6],"tags":[],"class_list":["post-3784","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as2024","category-art-science","category-biologija","category-manifestacije","category-radovi","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Sanja_Sikoparija_08_c-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3784","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3784"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3784\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3867,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3784\/revisions\/3867"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3785"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3784"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3784"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3784"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}