{"id":3834,"date":"2024-11-07T11:31:05","date_gmt":"2024-11-07T11:31:05","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=3834"},"modified":"2024-11-13T14:44:17","modified_gmt":"2024-11-13T14:44:17","slug":"intervju-nikola-radosavljevic-svi-smo-danas-isprepleteni-i-uvezani","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/3834\/","title":{"rendered":"Intervju: Nikola Radosavljevi\u0107 – Svi smo danas isprepleteni i uvezani"},"content":{"rendered":"

\u201eNasuprot dana\u0161njem vremenu koje nas, kako simboli\u010dki tako i fizi\u010dki, gu\u0161i, pritiska nam grudi, ote\u017eava nam govor i disanje, maj\u010dina du\u0161ica predstavlja prirodni lek koji je va\u017ean deo na\u0161eg kulturnog nasle\u0111a\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u201eNeverovatno, \u010dak se dovde oseti kako miri\u0161e\u201c, ka\u017ee Nikola Radosavljevi\u0107, dok sedimo na klupi u Botani\u010dkoj ba\u0161ti \u201eJevremovac\u201c, nedaleko od njegove instalacije u obliku crne, drvene ku\u0107ice. U njoj je, na mekanoj podlozi od osu\u0161enog \u010daja maj\u010dine du\u0161ice, udobno sme\u0161tena neobi\u010dna knjiga, na \u010dijim stranicama su grafi\u010dkom tehnikom suve igle izvezene re\u010di.<\/p>\n\n\n\n

Pomenuti rad nosi ime Thymus serpyllum, \u0161to je latinski naziv za maj\u010dinu du\u0161icu, i bio je deo izlo\u017ebe Preplitanja, koju je u Botani\u010dkoj ba\u0161ti, od 25. septembra do 31. oktobra, organizovao Centar za promociju nauke. Ova izlo\u017eba, odr\u017eana u sklopu devetog izdanja art+science festivala, omogu\u0107ila je posetiocima da kroz razli\u010dita interaktivna iskustva istra\u017ee lepotu, kompleksnost i me\u0111uzavisnost prirodnih sistema, kao i ulogu \u010doveka u njihovom naru\u0161avanju. Ova isprepletenost razli\u010ditih ekosistema, kako prirodnih tako i dru\u0161tvenih, tematizovana je i u Nikolinoj instalaciji, u kojoj su posetioci mogli da u\u017eivaju ne samo vizuelno, ve\u0107 i \u010dulom dodira i mirisa, dok im maj\u010dina du\u0161ica ostavlja lepljivi, miri\u0161ljavi trag na prstima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Nikola je vi\u0161estruko nagra\u0111ivani grafi\u010dar i vizuelni umetnik. Doktorirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na temu knjige umetnika i novomedijskih grafi\u010dkih praksi. Do sad je u\u010destvovao na vi\u0161e od 200 kolektivnih i organizovao 41 samostalnu izlo\u017ebu u zemlji i inostranstvu. Nedavno je, na 23. me\u0111unarodnom trijenalu grafike u Krakovu, osvojio Art European Prize \u2013 jedno od najpresti\u017enijih svetskih priznanja u oblasti grafi\u010dkih vizuelnih umetnosti.<\/p>\n\n\n\n

Povodom izlo\u017ebe Preplitanja, u zelenom ambijentu Botani\u010dke ba\u0161te \u201eJevremovac\u201c, sa Nikolom smo razgovarali o njegovoj instalaciji Thymus serpyllum i svetovima koji se prepli\u0107u pod njenim crnim krovom.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste se odlu\u010dili za jedno ovakvo umetni\u010dko re\u0161enje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kad umetnik po\u010dinje da stvara neki rad, mora da uzme u obzir i prostor u kojem \u0107e on biti izlo\u017een, \u0161to je u ovom slu\u010daju Botani\u010dka ba\u0161ta \u201eJevremovac\u201c. Ona nije galerijski prostor, ve\u0107 otvoren ambijent i, u tom smislu, neuslovan za bilo kakvu vrstu stati\u010dne vizuelne umetnosti. Zato mi je u startu bilo jasno da to delo treba da bude ne\u0161to \u0161to je interdisciplinarno, eksperimentalno i dinami\u010dno, ne\u0161to \u0161to je podlo\u017eno promeni. Osim izlo\u017ebenog prostora, trudio sam se da se rad uklopi i u temu same izlo\u017ebe, a to su preplitanja. Ona su mo\u017eda i klju\u010dni element od kojeg sam krenuo, jer se u Ba\u0161ti sve prepli\u0107e. Ona je ekosistem u ekosistemu. Ba\u0161ta je odvojena jedinica usred Beograda, koji je beton, a on se opet nalazi usred dosta ve\u0107e, mahom zelene Srbije. To su sve mikronarativi u mirkonarativu, tako da sam se opredelio za takvu narativnu formu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201eSvi smo danas isprepleteni, svi smo uvezani. Jedno bez drugog ne funkcioni\u0161e. Ako se u ekosistemu jedan element pomeri, ostali moraju da se remodifikuju ili \u0107e propasti.<\/i><\/mark>\u201c<\/p>\n\n\n\n

Rad Thymus serpyllum tako\u0111e se nastavlja na \u010ditavu seriju radova, zapo\u010detu jo\u0161 2019. godine, koja kombinuje lekovito bilje sa knjigama kao objektima. U ovom slu\u010daju koristio sam maj\u010dinu du\u0161icu. Po\u0161to \u010desto imam obi\u010daj da u procesu stvaranja koristim svoja intimna, li\u010dna i porodi\u010dna se\u0107anja, memorabilije, u ovom radu polazim od prvog kontakta sa prirodom koji sam imao kao dete, a koji vezujem za majku \u2013 majku kao roditelja, ali tako\u0111e i majku kao prirodu. Se\u0107anje na taj prvi dodir trave, koje se u ovom slu\u010daju evocira dodirivanjem maj\u010dine du\u0161ice, \u010diji miris ostaje dugo na prstima a uljani trag se te\u0161ko ispira. Ja sam za potrebe ovog rada iskoristio pet kilograma maj\u010dine du\u0161ice i jo\u0161 \u010detiri kilograma drugog organskog materijala da se napravi knjiga. To je \u010dak devet kilograma lekovitog materijala.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to ste koristili ba\u0161 maj\u010dinu du\u0161icu? Kakvu simobliku ona nosi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koristio sam, zapravo, seme maj\u010dine du\u0161ice i njen osu\u0161en i usitnjen list, od koga se pravi \u010daj. Interesantno je da ukoliko list maj\u010dine du\u0161ice krene da truli pod uticajem vlage, samo seme krene da cveta. Dakle, jedno mo\u017ee da se hrani drugim. Upravo to biolo\u0161ko i biohemijsko preplitanje izme\u0111u ta dva elementa navelo me je da uvidim me\u0111uzavisnost, da jedno bez drugog ne mogu. U samoj knjizi, koja je sastavni deo rada, tehnikom suve igle ispisana je, na engleskom jeziku, re\u010denica WITHOUT YOU I AM NOTHING, \u0161to zna\u010di \u201ebez tebe ne postojim\u201c ili \u201ebez tebe sam ni\u0161ta\u201c. Svi smo danas isprepleteni, svi smo uvezani. Jedno bez drugog ne funkcioni\u0161e. Ako se u ekosistemu jedan element pomeri, ostali moraju da se remodifikuju ili \u0107e propasti.<\/p>\n\n\n\n

Za izradu knjige koristio sam celulozni papir koji je organskog karaktera, vezivna tkiva su mu potpuno organska, tako da predstavlja jednu vrstu hranljive podloge semenu maj\u010dine du\u0161ice koja se nalazi u ovoj kutiji. Vremenom, pod uticajem vlage i svih onih prljav\u0161tina i bakterija koje se nalaze na rukama posetilaca koji knjigu listaju, ona \u0107e u jednom momentu samu sebe \u201epojesti\u201c. Pretvori\u0107e se u neku vrstu dodatnog \u0111ubriva koje \u0107e, zajedno sa listom, prehraniti seme. Na kraju \u0107e iz te kutije koja ima oblik ku\u0107e, doma, krenuti da raste jedna potpuno nova biljka. Tim postupkom prepli\u0107u se razli\u010diti elementi, mrtvo i \u017eivo, vidljivo i nevidljivo. Drugim re\u010dima, without you I\u2019m nothing.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Va\u0161 rad, kao \u0161to ste ve\u0107 spomenuli, predstavlja rekonstrukciju se\u0107anja iz detinjstva na momente provedene sa majkom na selu, u prirodi. \u0160ta ovo se\u0107anje za vas predstavlja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ovom radu ne \u017eelim da dozvolim da to se\u0107anje postane ne\u0161to porozno, da nestane i da se izgubi. Mislim na se\u0107anje kada smo mi zajedno, kao porodica, iz grada odlazili na selo, kako bismo uspostavili kontakt sa onim \u0161to je \u201erealna priroda\u201c, pa i onim \u0161to je na\u0161a, ljudska priroda. Botani\u010dka ba\u0161ta, s druge strane, nalazi se u samom centru Beograda i predstavlja jedno zeleno pribe\u017ei\u0161te okru\u017eeno betonom i gradskom vrevom. Naravno, pitanje je koliko Beogra\u0111ana je zaista do\u017eivljava kao uto\u010di\u0161te. Kako se vremenom Beograd sve vi\u0161e \u0161iri i raste tako Ba\u0161ta, na izvestan na\u010din, postaje sve manja i manja. Ona kao da vi\u0161e ne mo\u017ee da \u201eprimi\u201c Beograd u sebe, \u0161to je veoma opasno. U centru Njujorka, na primer, nalazi se ogroman Central park, koji je veli\u010dine Beograda. Zato mislim da je, ako ve\u0107 pravimo ovakve paralele, oduzimanje tog prirodnog, zelenog resursa \u010doveku, u nekom smislu, oduzimanje jedne vrste slobode i prava na njegovu upotrebu. Ne govorim sad u kontekstu uni\u0161tavanja prirodnog resursa, jer je prirodu nemogu\u0107e uni\u0161titi, ona se uvek sama revitalizuje. Ali oduzimanje mogu\u0107nosti velikom broju ljudi da im ona bude pristupa\u010dna zaista predstavlja problem. Ovaj rad poku\u0161ava da posetiocima izlo\u017ebe, na jednom malom uzorku, poka\u017ee kako priroda funkcioni\u0161e i ponovo ih, na jednom mikroplanu, pove\u017ee sa njom.<\/p>\n\n\n\n

U va\u0161em stvarala\u0161tvu neretko se osvr\u0107ete na svoje odrastanje, porodicu i porodi\u010dne odnose. U tom smislu, ni rad Thymus serpyllum nije izuzetak.   <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uvek  polazim od onoga \u0161ta najbolje poznajem, a to su, prvenstveno, ljudi koji su me podigli i sa kojima sam odrastao. Moja porodica. Ona je tako\u0111e, kao osnovna jedinica dru\u0161tva, jedna vrsta njegovog ogledala, \u201edr\u017eava za sebe\u201c. U njoj se, kao i u dr\u017eavi, prelamaju razli\u010diti politi\u010dki, socijalni i istorijski konteksti, me\u0161aju se razli\u010dita nasle\u0111a i razli\u010diti narativi. Moj rad zato koristi naziv \u201emaj\u010dina du\u0161ica\u201c, koji u na\u0161em, srpskom nasle\u0111u ozna\u010dava, osim lekovite biljke, \u201emaj\u010dinog sina\u201c ili \u201emaj\u010dino dete\u201c. Re\u010d je, dakle, o velikoj, sasvim prirodnoj ljubavi majke prema detetu, o brizi za njegovu dobrobit i razvoj. Ovde istra\u017eujem i pojam majke kao dr\u017eave, koja bi trebalo da predstavlja jednu sigurnu zonu i bezbedno mesto za svoje gra\u0111ane, simboli\u010dku decu. Zato se postavlja odmah pitanje koliko smo mi kao gra\u0111ani, pa i mi kao mladi umetnici, za\u0161ti\u0107eni od strane dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n

Osim ove simbolike, od majke preuzimam i tehniku izrade knjige, tehniku veza. Ona je na belim mu\u0161kim ko\u0161uljama vezla belim koncem amblem, jednu vrstu pokrstice, koji je bio vidljiv samo dodirom, \u0161to je tradicija koja se dugo odr\u017eala u zlatiborskom kraju. Knjigu sam zato realizovao u ovoj tehnici, probadaju\u0107i iglom papir iznova i iznova, \u0161to prelazi u jedan oblik mantre, oblik meditacije. To je za umetnika jedna vrsta mentalnog transa, zato \u0161to da bi se tako ne\u0161to izvelo koncentracija mora da bude na veoma visokom nivou i svaki ubod na savr\u0161enom mestu, \u0161to je gotovo nemogu\u0107e izvesti. Naro\u010dito za mene, kao nekome ko je odrastao devedesetih godina, sa svom anksiozno\u0161\u0107u i neizvesno\u0161\u0107u koja moju generaciju prati sve do danas. Za razliku od mojih roditelja, koji su odrasli u jedno mirnije i stabilnije vreme, pa su zato ve\u0161tina i koncentracija moje majke neuporedivo bolji od mojih.<\/p>\n\n\n\n

Osim toga \u0161to simbolizuje \u201emaj\u010dinog sina\u201c, maj\u010dina du\u0161ica je naziv za jedan od retkih \u010dajeva koji olak\u0161ava disanje i opu\u0161ta disajne puteve. Nasuprot dana\u0161njem vremenu koje nas, kako simboli\u010dki tako i fizi\u010dki, gu\u0161i, pritiska nam grudi, ote\u017eava nam govor i disanje, maj\u010dina du\u0161ica predstavlja prirodni lek koji je va\u017ean deo na\u0161eg kulturnog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Ali priroda uop\u0161te, pa i ljudska priroda, na\u017ealost, pored ove bri\u017ene, maj\u010dinske, ima tako\u0111e i svoju agresivnu i osvaja\u010dku stranu. Kako u svom radu rasvetljavate tu njenu mra\u010dnu stranu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kad sam radio na umetni\u010dkom projektu \u201eLekovita soba\u201c, koji je bio prete\u010da rada Thymus serpyllum, posu\u0111e u kome sam \u010duvao prokuvane \u010dajeve postalo je jedna vrsta prirodnog borbenog popri\u0161ta. I to sasvim slu\u010dajno, bez ikakve moje svesne namere. Naime, za jednu izlo\u017ebu koristio sam \u0161erpice, koje je moja porodica sa\u010duvala posle ratova devedesetih, i napunio ih prokuvanim \u010dajevima. Nakon dve nedelje, nazvali su me galeristi i uspani\u010deno mi saop\u0161tili da se \u010daj u \u0161erpicama ubu\u0111ao. Kad sam do\u0161ao, shvatio sam da nije re\u010d o bu\u0111i \u2013 \u010daj je zapravo procvetao. I to sam od sebe. Posetioci koji su u tu inicijalno sterilnu prostoriju ulazili, doneli su sa sobom razne mikroorganizme, a pod uticajem svih tih isparenja koja su se danima akumulirala u njoj, na povr\u0161inu \u010daja spustili su se virusi i bakterije i tu su se zadr\u017eali. Cvetanje je krenulo, stvorila se jedna \u017eivopisna pokorica. Nastalo je jedno nevidljivo bojno polje izme\u0111u, s jedne strane, \u010daja, koji simbolizuje lekovitost i zdravlje, i, s druge strane, bujaju\u0107eg sveta bakterija i virusa, koji preti da to isto zdravlje naru\u0161i.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U mom radu \u010desto imam potrebu da uka\u017eem i na apsurdnost i licemerje na\u0161eg odnosa prema ratu, odnosno na \u010dinjenicu da \u0107emo, s jedne strane, pozivati ljude na negovanje tela i gajiti kulturu tela, voditi ra\u010duna o ishrani, higijeni i zdravlju, a onda \u0107e neko negde uzeti oru\u017eje i ubiti nekoga ili pozivati na ne\u010dije ubistvo. Meni je, zaista, kao \u017eivom bi\u0107u, neprihvatljivo i nerazumljivo da neko ose\u0107a potrebu da poni\u0161ti postojanje drugog \u010doveka. Ili da o ne\u010demu takvom ne govori. Sadimo biljke, po\u0161umljavamo, pozivamo na o\u010duvanje na\u0161e planete i \u017eivog sveta, dok paralelno \u0107utimo na to \u0161to je u nekom mestu, na istoj toj planeti, u jednom danu izginulo nekoliko hiljada ljudi. Dok govorimo o tome kako poku\u0161avamo da suzbijemo nasilje, istovremeno \u017eivimo usred jednog.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eNasuprot dana\u0161njem vremenu koje nas, kako simboli\u010dki tako i fizi\u010dki, gu\u0161i, pritiska nam grudi, ote\u017eava nam govor i disanje, maj\u010dina du\u0161ica predstavlja prirodni lek koji je va\u017ean deo na\u0161eg kulturnog nasle\u0111a\u201c Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 \u201eNeverovatno, \u010dak se dovde oseti kako miri\u0161e\u201c, ka\u017ee Nikola Radosavljevi\u0107, dok sedimo na klupi u Botani\u010dkoj ba\u0161ti \u201eJevremovac\u201c, nedaleko od njegove […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":3835,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[347,13,6],"tags":[],"class_list":["post-3834","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as2024","category-art-science","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/11\/Nikola_Radosavljevic_01-scaled-1.jpeg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3834","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3834"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3834\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3865,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3834\/revisions\/3865"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3834"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3834"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3834"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}