{"id":4090,"date":"2018-09-23T13:47:00","date_gmt":"2018-09-23T13:47:00","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4090"},"modified":"2025-01-23T13:59:55","modified_gmt":"2025-01-23T13:59:55","slug":"mejkers-kuhinja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4090\/","title":{"rendered":"MEJKERS KUHINJA"},"content":{"rendered":"

Proto\u010dna radionica, Mejkers spejs<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Autorka: Aleksandra Jovani\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dobro do\u0161li u uvrnutu, zabavnu i nesvakida\u0161nju kuhinju. Danas kuvamo ideje. Malo arhitekture, tra\u010dak 3D \u0161tampe, dve ka\u0161ike robotike i prstohvat geometrije. Sve to dobro zame\u0161amo i, na kraju, svako napravi svoj proizvod. Pred vama su recepti sa mejkers radionica i svi potrebni sastojci i alat. Kreativni deo ostavljamo vama. Do\u0111ite da ne\u0161to skuvamo.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

ELEKTROBUBE<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Napravite jednostavne i jako zabavne robote. Ove male ma\u0161ine nisu sposobne da razmi\u0161ljaju, ve\u0107 se samo \u0161a\u0161avo kre\u0107u po papiru i ostavljaju trag. Pomo\u0107u krokodilskih \u017eica pove\u017eite krajeve baterije sa kontaktima na elektromotoru. Radi! Ovo je srce \u2013 pokreta\u010d va\u0161eg robota. Potom razve\u017eite jedan kraj kako ne bi radio sve vreme dok mu ne pripremite telo. Unutar \u010da\u0161e zalepite \u010detiri flomastera na kojima \u0107e va\u0161 robot mo\u0107i stabilno da stoji. Potom zalepite motor i bateriju na telo tako da podse\u0107a na vetrenja\u010du kada na osovinu motora postavite propeler. Ako je propeler postavljen ekscentri\u010dno, va\u0161 robot \u0107e, kada ga ponovo uklju\u010dite, krenuti u ludi ples po podlozi, iscrtavaju\u0107i korake za sobom.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

PI\u0160I I CRTAJ U TRI DIMENZIJE<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Ovo nisu obi\u010dne olovke. Umesto grafita ili mastila, iz njih curi plastika. Sada ne morate da crtate samo po papiru, ve\u0107 i u vazduhu. Olovka funkcioni\u0161e tako \u0161to se prvenstveno njen vrh zagreje na radnu temperaturu ve\u0107u od 180 stepeni Celzijusa. Zato ne dodirujte vrh! Na toj temperaturi se plasti\u010dni ulo\u017eak topi i mo\u017eete crtati pritiskom na dugme. Oni koji imaju malo vi\u0161e strpljenja mogu crtati delove slagalice koji su na papiru, pa ih potom spajati u ve\u0107u skulpturu. A sve \u0161to napravite mo\u017eete poneti ku\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

KONSTRUKTORI<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta zapravo rade arhitekte? Njihov zadatak je da osmisle kako najbolje i najfunkcionalnije osmisliti prostor. Oni crtaju, modeluju, sla\u017eu, preme\u0161taju. Danas, me\u0111utim, va\u0161a konstrukcija ne mora da bude funkcionalna, pa \u010dak ni lepa. Ali mora biti stabilna. Uzmite modularne delove trodimenzionalne slagalice i sastavite najbolju konstrukciju koju mo\u017eete da zamislite.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

PLATONOVA TELA<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Geometrijski oblici su zatvorene konstrukcije na papiru. Sigurno neke od njih ve\u0107 znate \u2013 trougao, kvadrat, pravougaonik, romb, petougao, \u0161estougao itd. Kada ih podignemo sa papira i slo\u017eimo zajedno, dobijamo geometrijska tela. Ukoliko ne vodimo ra\u010duna o uglovima i du\u017eini stranica prili\u010dno lako \u0107emo dobiti neko geometrijsko telo. Savr\u0161eno geometrijsko telo, sa jednakim me\u0111usobnim uglovima i jednakim stranicama, s druge strane, vrlo je te\u0161ko ovako slu\u010dajno konstruisati. Toliko te\u0161ko, da su ih matemati\u010dari od samih po\u010detka ove nauke pa do danas prona\u0161li svega pet. Uzmite slam\u010dice u ruke i napravite trouglove, \u010detvorouglove ili petouglove. Potom ih spajajte kao na slici i dobi\u0107ete jedno od pet Platonovih tela \u2013 tetraedar, heksaedar, oktaedar, dodekaedar ili ikosaedar.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

CRTANJE ELEKTRI\u010cNIH KOLA<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Da bi struja do\u0161la do elektri\u010dnih komponenti u va\u0161im ure\u0111ajima, mora da se kre\u0107e kroz zatvorene provodnike poput vode u re\u010dnim koritima. Provodnici su materijali koji dobro sprovode elektrone, bez pru\u017eanja mnogo otpora. Naj\u010de\u0161\u0107e su to zapravo \u017eice ili one sive linije od kalaja ili bakra na elektronskim plo\u010dicama. Me\u0111utim, mno\u0161tvo je i drugih materijala koji su tako\u0111e odli\u010dni provodnici. Jedan od njih je grafit. Uzmite \u201emeku olovku\u201c (sa oznakom B na sebi) i nacrtajte \u017eice na papiru. Potom na njihove krajeve postavite bateriju s jedne strane a potro\u0161a\u010d s druge (diodu, zujalicu, sijalicu). Ako ste dobro obojili \u017eice, va\u0161e elektri\u010dno kolo trebalo bi da radi.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

LI\u010cNO PLI\u0160ANO SVETLE\u0106E \u010cUDOVI\u0160TE<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Sastavite svoje slatko jedinstveno elektri\u010dno \u010dudovi\u0161te. O\u010dekujemo va\u0161u kreativnost po pitanju dizajna, ali pored uobi\u010dajenih tekstila i konca, doda\u0107emo mikrokontroler koji mo\u017ee da se isprogramira i konac koji provodi impulse tako da \u0107e o\u010di va\u0161eg \u010dudovi\u0161ta zasvetleti kad vi to po\u017eelite. Pove\u017eite kontroler, napajanje i diode u jedno kolo i priklju\u010dite ih za va\u0161u kreaciju.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

KAKO PI\u0160EMO PO TEKSTILU?<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Ako su vam dosadile va\u0161a jakna, torba ili majica, za\u0161to ih ne biste unapredili. Nova, bolja, naprednija verzija odevnog predmeta ili aksesoara \u0107e nastati u dve faze. U prvoj fazi napravite \u0161ablon isecanjem samolepljive folije za izabrani dizajn. Potom, pomo\u0107u \u0161ablona, obojite tekstil kroz \u0161uplje povr\u0161ine. Dobijate sliku glave odabranog bi\u0107a. Potom mo\u017eete dodati LED diode i baterije umesto o\u010diju i va\u0161im \u010dudovi\u0161tima udahnuti \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

PLETENJE, VEZENJE I \u0160IVENJE OPTI\u010cKIM VLAKNIMA<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Oprobajte se u tradicionalnim ve\u0161tinama upotrebom naprednih materijala. I ne samo to! Ove ve\u0161tine omogu\u0107ile su razvoj mnogih naprednih tehnologija danas. Zar nije Ada Lavlejs, koju smatramo prvom programerkom, bila inspirisana mehani\u010dkim razbojem \u2013 ma\u0161inom za tkanje, kada je kreirala prvi program. Sa osnovama pletenja, \u0161ivenja ili veza upozna\u0107emo se kroz upotrebu opti\u010dkih vlakana, pa nek zavr\u0161eni predmet zasvetli.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

NISKOPOLIGONALNE SKULPTURE<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Skulpture od poligona prona\u0161le su primenu, izme\u0111u ostalog, i kod digitalnog modelelovanja predmeta, kada je potrebno u realnom vremenu prikazati pokretne objekte. Ova tehnologija posebno je va\u017ena u kompjuterskim igrama. Va\u0161 zadatak je da modele kreirane u digitalnom okru\u017eenju prebacite u realan svet, kroz odgovaraju\u0107u aplikaciju koja \u0107e nam napraviti dvodimenzionalni rasklop tog modela. Od\u0161tampanu sliku (mre\u017eu) na kartonu brzo i lako mo\u017eete sastaviti u skulpturu od papira.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

PULSALIZACIJA<\/mark><\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Puls \u2013 pulsiranje elasti\u010dnih zidova krvnih sudova, brojimo svaki put kada proveravamo pokazatelje \u017eivota. Pritiskom na krvni sud mo\u017eemo da izbrojimo koliko nam puta srce otkuca u minuti. Specijalni senzori, me\u0111utim, mere puls na malo druga\u010diji na\u010din. Kombinacijom svetla i kamere oni detektuju protok krvi ispod ko\u017ee. U Mejkers kuhinji ovakav senzor \u0107emo ipak koristiti za ne\u0161to potpuno druga\u010dije. Podatke koje snimimo ispod svoje ko\u017ee ili svuda oko nas upotrebi\u0107emo da skuvamo generativnu animaciju.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Proto\u010dna radionica, Mejkers spejs Autorka: Aleksandra Jovani\u0107 Dobro do\u0161li u uvrnutu, zabavnu i nesvakida\u0161nju kuhinju. Danas kuvamo ideje. Malo arhitekture, tra\u010dak 3D \u0161tampe, dve ka\u0161ike robotike i prstohvat geometrije. Sve to dobro zame\u0161amo i, na kraju, svako napravi svoj proizvod. Pred vama su recepti sa mejkers radionica i svi potrebni sastojci i alat. Kreativni deo […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4091,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[],"class_list":["post-4090","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as-2018"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/1-3.jpeg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4090","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4090"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4090\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4097,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4090\/revisions\/4097"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4091"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4090"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4090"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4090"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}