{"id":4147,"date":"2025-01-30T10:53:59","date_gmt":"2025-01-30T10:53:59","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4147"},"modified":"2025-03-12T09:42:38","modified_gmt":"2025-03-12T09:42:38","slug":"umetnost-koja-dise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4147\/","title":{"rendered":"Umetnost koja di\u0161e"},"content":{"rendered":"

\u201eUmetnost je mo\u017ee da na svoj specifi\u010dan estetski na\u010din obradi neke probleme ili potencijalne izazove i suo\u010di javnost sa njima. U tom smislu, ona je konceptualno otvorenija od nauke i spremna je da ide dalje od \u010dinjenica. Recimo, spremna je da nam ponudi projekciju mogu\u0107e ili druga\u010dije budu\u0107nosti kako bi nam otvorila novu perspektivu\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Novosadski Kulturni distrikt bio je, od 16. do 18. maja 2024. godine, steci\u0161te umetnika, kustosa, istra\u017eiva\u010da i stru\u010dnjaka iz celog sveta koji se, svako iz svog ugla, bave jednom posebnom vrstom umetnosti \u2013 bio-artom. Sve njih u Novom Sadu okupio je Bio Art Forum<\/em>, koji su, u sklopu me\u0111unarodnog projekta Bio Awaking<\/em>, organizovali Centar za promociju nauke i Udru\u017eenje gra\u0111ana Reaktor. Na forumu se govorilo o razli\u010ditim oblicima bio-arta, o perspektivama ove vrste umetnosti i izazovima sa kojima se ona suo\u010dava.<\/p>\n\n\n\n

Prvo predavanje na ovom doga\u0111aju odr\u017eala je dr Polona Tratnik, svetski poznata slovena\u010dka umetnica i filozofkinja i jedna od najpozvanijih osoba da govori o ovoj vrsti umetnosti, budu\u0107i da se njom bavi kako prakti\u010dno tako i teorijski. Dr Tratnik redovna je profesorka na Univerzitetu u Ljubljani, nau\u010dna savetnica na Institutu IRRIS i predsednica Slovena\u010dkog esteti\u010dkog dru\u0161tva. Autorka je brojnih nau\u010dnih studija i monografija, kao \u0161to su Umetnost u savremenosti<\/em>, Conquest of Body: Biopower with Biotechnology<\/em> i Art as Intervention<\/em>. Ujedno je i nagra\u0111ivana umetnica, \u010dija su umetni\u010dka dela i projekti \u2013 poput Hair<\/em>, Hair in Vitro<\/em>, 37\u00b0C<\/em> i Unique<\/em> \u2013 izlagani u galerijama \u0161irom sveta, izme\u0111u ostalih, i na presti\u017enim umetni\u010dkim festivalima kakvi su Ars elektronika u Lincu i BEAP<\/em> u Pertu.    <\/p>\n\n\n\n

Povodom njenog nastupa na Bio Art Forumu<\/em> u Novom Sadu, sa dr Tratnik smo razgovarali o tome \u0161ta je bio-art i u \u010demu se krije njegova specifi\u010dnost, kakvu ulogu ima umetnost spram biotehnologije, za\u0161to manipulaciju \u017eivim sistemima do\u017eivljavamo kao neku vrstu hibrisa i kakav je odnos filozofije i bio-arta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Elvira Kakusi<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Mo\u017eete li za po\u010detak da nam ka\u017eete \u0161ta je to bio-art?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Neka jednostavna definicija ovog pojma bila bi da on ozna\u010dava umetnost koja operi\u0161e organskom materijom, koja je \u017eiva u trenutku stvaranja umetni\u010dkog dela. Postoje i drugi termini \u010dija se zna\u010denja u ve\u0107oj ili manjoj meri preklapaju sa bio-artom, mada svaki od njih stavlja naglasak na neke od aspekata ovog pojma. Recimo, jedan od termina koji je u upotrebi je biotehnolo\u0161ka umetnost, mada ovaj pojam ima ne\u0161to u\u017ee zna\u010denje jer posebno apostrofira aspekat upotrebe biotehnologije u svrhe umetni\u010dke manipulacije \u017eivim entitetima. Terminom \u201ebiomedij\u201c, na primer, nagla\u0161ava se aspekat medijacije, mada u nauci ovaj termin ima sasvim druga\u010dije zna\u010denje. Mislim da je bio-art najop\u0161tiji termin kojim se ozna\u010dava biotehnolo\u0161ka umetnost ili sli\u010dna umetnost u kojoj se manipuli\u0161e \u017eivim entitetima, bilo in vitro<\/em>, bilo in vivo<\/em>, mada postoje i druge vrste manipulacije. To je verovatno glavna odrednica ovog pojma. Umetnik stoga mora da ulo\u017ei poseban napor ne samo da stvori umetni\u010dko delo ili projekat, ve\u0107 i da odr\u017ei u \u017eivotu ove entitete i da brine o njima, mada je ponekad, iz umetni\u010dkih razloga, prinu\u0111en i da ih uni\u0161ti.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je to \u0161to nam donosi manipulacija mikroorganizmima i \u017eivim sistemima u jednom umetni\u010dkom kontekstu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za bio-art kao polje umetni\u010dke delatnosti je specifi\u010dno zapravo to \u0161to se razvio ili je po\u010deo da se razvija kao odgovor na uspon biotehnologije i mo\u0107 koju ona sobom nosi. Kada su mediji objavili da je prvi put sekvenciran genom, u javnosti se povela \u017eestoka debata o tome kako \u0107emo sad mo\u0107i sasvim da \u201epro\u010ditamo\u201c knjigu \u017eivota, \u0161to \u0107e nam omogu\u0107iti da nad \u017eivotom izvodimo prepravke i izmene kakve god po\u017eelimo. Naravno, dosta je mitologije bilo u vezi s tim otkri\u0107em, ali mnogima je postalo jasno da sti\u010demo neverovatnu mo\u0107 kojom \u0107emo mo\u0107i da interveni\u0161emo u \u017eive sisteme, \u0161to \u0107e doneti velike stvari, velike promene, ali i otvoriti brojna pitanja i probleme sa kojima \u0107emo morati da se suo\u010dimo: od eti\u010dkih pitanja do pitanja konkretne primene u razli\u010ditim oblastima, kao \u0161to su, recimo, medicina ili poljoprivreda. Dakle, ja bio-art vidim kao odgovor na uspon biotehnologije i anticipaciju njenih posledica na dru\u0161tvo, odnosno na razli\u010dite sfere i nivoe dru\u0161tva. Zato ponekad vi\u0161e volim da koristim termin biotehnolo\u0161ka umetnost, ali, kao \u0161to sam ve\u0107 rekla, on ima dosta u\u017ee zna\u010denje, tako da je bio-art termin koji ima ne\u0161to otvorenije zna\u010denje i mo\u017ee da obuhvati razli\u010dite prakse koje imaju veze sa \u017eivom materijom i manipulacijom nad \u017eivim organizmima.<\/p>\n\n\n\n

Jedno od pitanja na koja ste poku\u0161ali da odgovorite tokom va\u0161eg predavanja bilo je: kakva je uloga umetnosti u odnosu na nauku i treba li umetnik da bude samo puki promoter biotehnologije? Mo\u017eete li da nam ka\u017eete kako vi vidite ovaj odnos izme\u0111u umetnosti i nauke?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kao neko ko ima bogato iskustvo rada sa istra\u017eiva\u010dima koji se bave biotehnologijom, utisak mi je da su spremni da razgovaraju i o naj\u0161kakljivijim temama o eti\u010dkim aspektima primene biotehnologija, kao i da su otvoreni da saslu\u0161aju na koji na\u010din umetnost mo\u017ee da doprinese nauci. Posebno bih \u017eelela da naglasim to da se sfera nauke sve vi\u0161e otvara prema drugim disciplinama, uklju\u010duju\u0107i tu i umetnost. Naravno, kad je u pitanju saradnja nau\u010dnih institucija ili timova sa umetnicima, postoji izvesna \u201eopasnost\u201c da \u0107e nau\u010dnici od umetnika o\u010dekivati da samo komuniciraju ono do \u010dega su oni (nau\u010dnici) do\u0161li u svom istra\u017eivanju, odnosno da \u0107e na umetnost gledati kao na ne\u0161to \u0161to je sporedno u odnosu na nauku. Ba\u0161 zato je pred umetnicima va\u017ean zadatak ne samo da bolje ispregovaraju svoju poziciju unutar kolaboracije, ve\u0107 i da poka\u017eu \u0161ta je ono \u0161to samo umetnost mo\u017ee da pru\u017ei. Ona je mo\u017ee da na svoj specifi\u010dan estetski na\u010din obradi neke probleme ili potencijalne izazove i suo\u010di javnost sa njima. U tom smislu, umetnost je konceptualno otvorenija od nauke i spremna je da ide dalje od \u010dinjenica. Recimo, spremna je da nam ponudi projekciju mogu\u0107e ili druga\u010dije budu\u0107nosti kako bi nam otvorila novu perspektivu. Tu se krije njen doprinos, mada ja ne bih \u017eelela da se bavim propisivanjem toga \u0161ta bi trebalo da bude glavni cilj umetnosti i kako umetnici treba da ga ostvaruju, jer su umetnici razli\u010diti kao i njihovi pristupi. Ali, rekla bih da umetnost ima mogu\u0107nost kriti\u010dke intervencije, dok je mo\u017eda nauka u druga\u010dijoj poziciji, budu\u0107i da mora da sledi odre\u0111ene protokole, da se oslanja na rezultate ranijih istra\u017eivanja i da radi u skladu sa ciljevima koji su prepoznati kao va\u017eni nau\u010dni, ali ujedno i va\u017eni dru\u0161tveni ciljevi. Umetnik ima slobodu da u taj diskurs unese ne\u0161to druga\u010dije, ne\u0161to na \u0161ta drugi nisu obratili pa\u017enju ili ga nisu smatrali toliko va\u017enim, a \u0161to mo\u017ee dodatno da rasvetli neko pitanje.    <\/p>\n\n\n\n

Pomisao da umetnici mogu da manipuli\u0161u \u017eivim organizmima i da se \u201eigraju \u017eivotom\u201c kod mnogih ljudi izaziva izvesnu odbojnost, pa \u010dak i odvratnost. Izgleda da to jo\u0161 do\u017eivljavamo kao neku vrstu hibrisa, koja naru\u0161ava prirodni ili bo\u017eanski poredak stvari. S druge strane, sli\u010dni eksperimenti u nau\u010dne svrhe deluju mnogo manje problemati\u010dno. Kako vi gledate na to? Za\u0161to i dalje postoji otpor prema ovim praksama u umetni\u010dke svrhe?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da je taj otpor uslovljen tradicijom i kulturom. Danas smo nekako prihvatili da nauka mo\u017ee da manipuli\u0161e telom ili nekim \u017eivim bi\u0107ima, jer imamo neke standarde ili kriterijume koji mo\u017eda nisu stati\u010dni i nepromenljivi, ali su ipak neka vrsta smernica kojima verujemo. U dana\u0161njem sekularnom dru\u0161tvu imamo poverenje u nauku, verujemo da su nau\u010dnici ozbiljno i posve\u0107eno prou\u010davali svoj predmet istra\u017eivanja, da znaju \u0161ta rade, da su odgovorni i prema dru\u0161tvu i prema onima koji im obezbe\u0111uju sredstva za ta istra\u017eivanja, da \u0107e morati da polo\u017ee ra\u010dune o tome \u0161to je ura\u0111eno itd. To nam pru\u017ea izvesnu sigurnost i zato imamo poverenje u to da kada nau\u010dnici vr\u0161e izvesne intervencije ili eksperimente nad \u017eivim bi\u0107ima, da to \u010dine za op\u0161te dobro \u010dove\u010danstva. Na primer, ako nam ka\u017eu da u oblasti regenerativne medicine moramo da sprovodimo eksperimente nad \u017eivotinjama, u kojima \u0107e mnoge od njih da stradaju, mi ipak prihvatamo da je bolje da \u017ertvujemo neke \u017eivotinje nego da odmah testiramo neki lek ili terapiju na ljudima. Razlog za\u0161to nam je to prihvatljivo le\u017ei u tome \u0161to je medicina veoma va\u017ena za na\u0161u dobrobit i \u0161to od nje o\u010dekujemo pomo\u0107 onda kad nam bude potrebna.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Elvira Kakusi<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Umetnost se, s druge strane, uglavnom ne smatra ne\u010dim esencijalnim za dru\u0161tvo, kao \u0161to je to slu\u010daj s naukom. Od umetni\u010dkog dela se \u201etradicionalno\u201c o\u010dekuje da bude lepo, da nas opu\u0161ta i smiruje, da nas pokre\u0107e na kontemplaciju, ali ne na agresivan i uznemiruju\u0107 na\u010din. Drugim re\u010dima, iz te dosta ra\u0161irene perspektive, umetni\u010dko delo ne bi trebalo da nas provocira pitanjima sa kojima ne znamo kako da se nosimo, a kamoli da nas suo\u010di sa situacijama koje bi zahtevale \u201e\u017eive \u017ertve\u201c. Naravno, tu postoji odre\u0111ena hijerarhija \u017eivih formi. Ako umetnost operi\u0161e nekim jednostavnijim organizmima kao \u0161to su, recimo, mravi ili nekim \u0107elijama, onda nemamo toliki problem da uni\u0161timo \u017eiv entitet jer te \u0107elije ne mo\u017eemo da vidimo. Na neki na\u010din, mi ne \u017eivimo u istom svetu. Ali ako pre\u0111emo na neke \u017eivotinje koje koristimo kao ku\u0107ne ljubimce, tada nam se javlja empatija i tu ve\u0107 nastaje problem. Kad je re\u010d o ljudskom telu problem je jo\u0161 ve\u0107i, jer u vezi sa njim, barem u zapadnoj kulturi, jo\u0161 postoji odre\u0111ena predstava o njegovoj svetosti. To mo\u017ee odli\u010dno da se vidi, na primer, u odlukama eti\u010dkih komiteta. U okviru jednog na\u0161eg kolaborativnog umetni\u010dkog projekta koristili smo uzorak ljudske kose koji smo dobili od donora i uzgajali je u laboratorijskim uslovima. Ali po\u0161to je to bila saradnja umetnosti i nauke, nau\u010dnici nisu mogli da urade svoj deo posla bez odobrenja eti\u010dkog komiteta, \u0161to je ina\u010de praksa kad su ovakvi eksperimenti u pitanju. Postojanje eti\u010dkih komiteta kao institucije tako\u0111e poja\u010dava u javnosti taj ose\u0107aj sigurnosti i poverenja u nauku. To je naka vrsta semafora koji daje zeleno ili crveno svetlo nau\u010dnim projektima. Me\u0111utim, kad su odlu\u010divali o tome mo\u017eemo li da koristimo uzorak ljudske kose u umetni\u010dke svrhe, odgovorili su nam da nisu nadle\u017eni za umetnost. Ali po\u0161to su moji saradnici, nau\u010dnici, morali da dobiju neku vrstu odobrenja, ljudi iz komiteta su nam rekli da odlu\u010duju samo o biotehnolo\u0161kom delu, dok \u0107e se o umetni\u010dkom uzdr\u017eati od suda. Taj postupak komiteta upravo pokazuje ovo \u0161to nazivam sveto\u0161\u0107u tela, jedne vrste podrazumevanog pravila da nema intervenisanja u telo ako to nije neophodno. A ta neophodnost je definisana vi\u0161im ciljevima, \u0161to bi, ako je u pitanju biotehnolo\u0161ko istra\u017eivanje, trebalo da bude, u krajnjem slu\u010daju, zdravlje. U slu\u010daju umetnosti postavlja se pitanje: \u0161ta je njen vi\u0161i cilj? Mogli bismo verovatno da ka\u017eemo da ona ima vrlo va\u017enu ulogu u suo\u010davanju ljudi sa odre\u0111enim pitanjima. Na primer, bio-art ili biotehnolo\u0161ka umetnost ima vrlo va\u017enu misiju da suo\u010di ljude sa nekim pitanjima upotrebe biotehnologije koja nau\u010dnici mo\u017eda me\u0111u sobom jo\u0161 nisu otvorili ili se o njima nije raspravljalo na tako slo\u017een na\u010din i iz toliko razli\u010ditih perspektiva. Na biotehnolo\u0161kim projektima, po pravilu, ne u\u010destvuju filozofi ili istra\u017eiva\u010di iz dru\u0161tvenih nauka, koji bi iz svog ugla mogli da problematizuju odre\u0111ene nau\u010dne postupke. Na primer, kada smo 2009. godine tra\u017eili pozitivno mi\u0161ljenje eti\u010dkog komiteta u Sloveniji o mom projektu Hair in vitro<\/em>, u sastavu ovog komiteta nisu bili ni filozofi niti ljudi iz dru\u0161tvenih nauka, iako je bilo teologa. U trenutnom sastavu, od 21 \u010dlana, ima jedan filozof, jedan psiholog i jedan teolog. Mislim da je veoma va\u017eno da u eti\u010dkim komitetima ima mesta i za filozofe i nau\u010dnike koji se bave dru\u0161tveno-humanisti\u010dkim disciplinama.<\/p>\n\n\n\n

Zadatak umetnosti je, izme\u0111u ostalog, da postavlja pitanja, da menja perspektivu, pa i okvir u kom se razmi\u0161lja o nekom problemu. To je tako\u0111e i zadatak filozofije. Kako vi, kao neko ko je ujedno i umetnik i filozof, vidite odnos filozofije i bio-arta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Umetnici koje cenim i projekti koje smatram vrednim, a spadaju u bio-art ili biotehnolo\u0161ku umetnost, \u010desto se bave filozofskim pitanjima. Ali filozofija govori o ovim pitanjima na druga\u010diji na\u010din. Dakle, to su razli\u010dite vrste diskursa i razli\u010diti na\u010dini pristupa problemu. S jedne strane, umetnik, \u010dak i ako razmi\u0161lja o filozofskim pitanjima, \u017eeli da svojim delom ili projektom postigne odre\u0111eni estetski rezultat, ne\u0161to \u0161to bi moglo da bude do\u017eivljeno \u010dulima, \u0161to bi vas odmah suo\u010dilo sa nekom situacijom i ona bi vam postala jasna. Filozofsko pitanje moglo bi vrlo jasno da bude predstavljeno u tom smislu. Naravno, moglo bi da bude slo\u017eeno i da ne daje jednozna\u010dan odgovor, ali bitno je da nas umetnost vodi u estetsku konfrontaciju. Filozofija je, s druge strane, druga\u010dija. Ona je jedna vrsta nauke koja te\u017ei op\u0161tosti i oslanja se na pojmove, tako da kad razmatra neki problem, ona se \u010desto poziva na koncepte nekih prethodnih filozofija, nastalih u druga\u010dijem kontekstu, pa ih onda povezuje sa novim konceptima i sagledava iz drugog ugla. Dakle, iako su u nekom smislu sli\u010dne, filozofija i umetnost se prili\u010dno razlikuju.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Elvira Kakusi<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eUmetnost je mo\u017ee da na svoj specifi\u010dan estetski na\u010din obradi neke probleme ili potencijalne izazove i suo\u010di javnost sa njima. U tom smislu, ona je konceptualno otvorenija od nauke i spremna je da ide dalje od \u010dinjenica. Recimo, spremna je da nam ponudi projekciju mogu\u0107e ili druga\u010dije budu\u0107nosti kako bi nam otvorila novu perspektivu\u201c Razgovarao: […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4148,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[347],"tags":[],"class_list":["post-4147","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as2024"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Polona-Tratnik-cover-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4147","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4147"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4147\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4157,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4147\/revisions\/4157"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4148"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4147"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4147"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4147"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}