{"id":4339,"date":"2025-03-24T13:54:54","date_gmt":"2025-03-24T13:54:54","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4339"},"modified":"2025-05-06T14:11:31","modified_gmt":"2025-05-06T14:11:31","slug":"drustvo-bez-proslosti-je-drustvo-bez-buducnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4339\/","title":{"rendered":"Dru\u0161tvo bez pro\u0161losti je dru\u0161tvo bez budu\u0107nosti"},"content":{"rendered":"

\u201eKretanje u otvorenom polju znanja \u2013 u naj\u0161irem smislu \u2013 otvara prostor diskusije, pa tako i mi, posredstvom umetnosti, poku\u0161avamo da predstavimo mogu\u0107e prostore budu\u0107nosti uzev\u0161i u obzir ono \u0161to su nam nekada\u0161nji \u2019vesnici budu\u0107eg\u2019 \u2013 ostavili\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Skriven iza stambenih kompleksa na Dor\u0107olu, uz samu obalu Dunava, nalazi se jedan od najzanimljivijih ostataka beogradske industrijske pro\u0161losti \u2013 biv\u0161a termoelektrana \u201eSnaga i svetlost\u201c. Ova monumentalna betonska gra\u0111evina, pored koje se prostire d\u017einovski \u010deli\u010dni hram, podignuta je u me\u0111uratnom periodu, a nekada je snabdevala elektri\u010dnom energijom veliki deo Beograda. Iako je 2012. godine progla\u0161ena za spomenik kulture, kompleks i dalje stoji zapu\u0161ten, okru\u017een divljim rastinjem. Iako su postojale inicijative da se prostor preuredi u kulturni centar ili muzej, termoelektrana i dalje \u010deka svoju novu ulogu u urbanom pejza\u017eu na\u0161eg glavnog grada.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kako bi istra\u017eio inovativne i interdisciplinarne pristupe u promociji o\u010duvanja i za\u0161tite nepokretne kulturne ba\u0161tine, me\u0111unarodni projekat FASIH<\/em> (Future Art Science Industrial Heritage<\/em>), kojim koordinira Centar za promociju nauke, raspisao je javni poziv za umetnike i istra\u017eiva\u010de. Jedan od dobitnika ovog poziva je projekat Za Snagu i svetlost \u2013 kratka istorija budu\u0107nosti<\/em><\/a>, u produkciji Muzeja nauke i tehnike iz Beograda, koji uz pomo\u0107 novomedijskih umetni\u010dkih pristupa i savremene tehnologije istra\u017euje industrijsko nasle\u0111e nekada\u0161nje termoelekrane \u201eSnaga i svetlost\u201c. Ovaj rad posetioci \u0107e mo\u0107i da vide na izlo\u017ebi FASIH projekata, koja \u0107e 22. maja biti otvorena upravo u Muzeju nauke i tehnike.<\/p>\n\n\n\n

Autorski tim #no_sleepers<\/em>, koji potpisuje projekat Za Snagu i svetlost – kratka istorija budu\u0107nosti<\/em>, \u010dine Marko Vesi\u0107, kompozitor i doktorand Fakulteta muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, \u010diji se stvarala\u010dki rad kre\u0107e na razme\u0111i savremene umetni\u010dke i primenjene muzike, poezije i postkonceptualnih umetni\u010dkih praksi; Irena Pavlovi\u0107, arhitektkinja i scenografkinja, koja kroz rad u oblasti novomedijskih umetnosti spaja prostorni dizajn sa vizuelnim istra\u017eivanjem; i Zorana Mili\u0107evi\u0107, slikarka i doktorantkinja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, nagra\u0111ivana umetnica koja je izlagala na vi\u0161e grupnih i samostalnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu.<\/p>\n\n\n\n

Sa #no_sleepers<\/em> timom razgovarali smo o projektu Za Snagu i svetlost \u2013 kratka istorija budu\u0107nosti<\/em>, zna\u010daju o\u010duvanja industrijskog nasle\u0111a i ulozi umetnosti u tom procesu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Va\u0161 projekat Za Snagu i svetlost \u2013 kratka istorija budu\u0107nosti<\/em> zami\u0161ljen je kao integralno iskustvo koje podrazumeva i prostorne i audio-vizuelne instalacije. Mo\u017eete li da nam ka\u017eete ne\u0161to vi\u0161e o ovom projektu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prema re\u010dima poznatog teoreti\u010dara umetnosti, Nikolasa Burioa, jedinica savremene umetnosti vi\u0161e nije singularno delo, ve\u0107 \u2013 \u010ditava postavka! U tom smislu, ideja je da kroz \u201eizlo\u017ebu u izlo\u017ebi\u201c pru\u017eimo laboratorijsko iskustvo<\/em> koje obuhvata umetni\u010dku transpoziciju industrijskog nasle\u0111a, njegovu istorijsku perspektivu, kao i novi pogled na stare i, zanimljivo, nove materijale upotrebljene u umetni\u010dkom procesu. Stoga, kretanje od analognog ka digitalnog predstavlja svojevrsni istorijski zapis ili trag o tome kako razmi\u0161ljamo o industrijskom nasle\u0111u, ali i kojim sredstvima posredujemo stvarnost koju \u017eelimo da (re)kreiramo \u2013 od slike i instalacije, preko zvuka, do video-materijala i dokumentarnog materijala.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste do\u0161li na ideju da se kao tim okupite i realizujete ovako kompleksnu umetni\u010dku postavku?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u010cini se da je dru\u017eenje i razmena ideja (pametnih i… onih manje pametnih!) prili\u010dno uspe\u0161na kombinacija! Kada smo, igrom slu\u010daja, na Instagramu nai\u0161li na post o konkursu, ostalo je samo da se prijavimo, a budu\u0107i da dobro oslu\u0161kujemo umetni\u010dke senzibilitete jedni drugih, ideje su organski konstruisale ono \u0161to \u0107ete imati priliku da vidite i \u2013 \u010dujete! Va\u017ena stvar, ali ne i disklejmer: organizacioni i stvarala\u010dki adhokizam<\/em> uvek je zabavan, ali su\u0161tinski progres stvaramo kroz sopstvena polja ekspertize u sinergiji celine!<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eete li da nam opi\u0161ete kako je tekao istra\u017eiva\u010dki postupak i proces stvaranja rada?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201ePrazan prostor\u201c slu\u010dajnih razgovora, od kada smo pro\u010ditali konkursnu dokumentaciju do trenutka kada smo napisali prijavu, bio je od presudnog zna\u010daja za na\u0161 rad; manji deo bio je posve\u0107en istorijskom u odnosu na umetni\u010dko istra\u017eivanje nasle\u0111a termoelektrane, dok su nam (su)lude ideje o tome \u0161ta bismo uradili padale na pamet i van dru\u017eenja \u2013 \u0161to je proces inkubacije ideja proglasilo uspe\u0161nim! Rad na projektu podrazumeva zajedni\u010dke procese (crtamo, razmi\u0161ljamo, diskutujemo, razmenjujemo, konstrui\u0161emo, pa i \u0107utimo \u2013 premda re\u0111e!), ali i odlaske na lokaciju koji nas posebno inspiri\u0161u: priznajemo, nije se dogodila poseta koja se nije zavr\u0161ila foto-se\u0161nom<\/em>, a veliku zahvalnost, tokom hladnih dana pro\u0161le godine, posebno dugujemo gospodinu iz obezbe\u0111enja koji bi nas uvek ponudio doru\u010dkom… i vicevima za dobro jutro!<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Na sliici: Marko Vesi\u0107, Irena Pavlovi\u0107, Zorana Mili\u0107evi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za izradu projekta koristi\u0107ete i biomaterijale. \u0160ta takvim pristupom \u017eelite da poru\u010dite? Zbog \u010dega je on va\u017ean u jednom ovakvom umetni\u010dkom poduhvatu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pored toga \u0161to pokazuju izvesne estetske kvalitete i reprezentuju kreativni potencijal prirode, u svoj njenoj indeterministi\u010dkoj prirodi<\/em>, njima \u017eelimo da uka\u017eemo na va\u017enost odr\u017eivih ekosistema, mogu\u0107em prakti\u010dnom omasovljenju ovih materijala u tehni\u010dkoj, odnosno arhitektonskoj upotrebi, ali i \u201eprirodnu\u201c sklonost da na zahteve o\u010duvanja \u017eivotne sredine odgovorimo njoj inherentnim, organskim sredstvima. Uh, puno prirode<\/em> u prethodnoj re\u010denici, ali jedno je izvesno \u2013 biomaterijali vi\u0161e nisu ekskluzivitet rezervisan za prostor galerije, ve\u0107 jedan od zup\u010danika u ma\u0161ini kojom se borimo za (odr\u017eivu) budu\u0107nost!<\/p>\n\n\n\n

Poseban deo va\u0161e postavke \u010dini\u0107e video-instalacija. Koja je njena funkcija u celokupnom iskustvu i \u0161ta \u0107e na njoj posetioci mo\u0107i da vide?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ideja video-instalacije je da kadrira i vizuelno posreduje odre\u0111ene elemente prostora termoelektrane kako bi od klasi\u010dno arhitektonskog prostora, vizuelnom dekonstrukcijom, na\u010dinio poligon estetskog istra\u017eivanja; njegov osnovni koncept je recikla\u017ea \u010dulnosti<\/em> u \u0161irem smislu, ali i materijala, koji u procesu \u201epropadanja\u201c postaju dokument o nasle\u0111u \u2013 zajedno sa zvukom koji integri\u0161e pro\u0161lo, budu\u0107e i sada\u0161nje vreme kroz (re)konstrukciju \u010dulne matrice termoelektrane i njenu umetni\u010dku transpoziciju.<\/p>\n\n\n\n

Sudbina nekada\u0161nje termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c jo\u0161 je neizvesna. Kakvu bi namenu, prema mi\u0161ljenju va\u0161eg tima, ona trebalo da dobije? I kakvu bi ulogu va\u0161 rad mogao potencijalno da odigra u njenom o\u010duvanju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izme\u0111u \u201ejeste\u201c i \u201etreba\u201c, odnosno indikativnih sudova, uvek stoji vrednosni sistem. U tom smislu, mislimo da bi bilo korisno da lokalna zajednica, zajedno sa stru\u010dnjacima u oblasti, deliberativnim procesima odlu\u010di kakvu bi prenamenu objekat mogao da ima. Nesumnjivo, na mestu termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c bilo bi interesantno videti disko-klub koliko i urbanu katedralu ili umetni\u010dki paviljon, a mo\u017eda i muzejski prostor. Ipak, na\u0161 doprinos svemu tome malo je skromniji i ogleda se u promi\u0161ljanju o prostoru<\/em> \u2013 posmatra\u010d izlo\u017ebe je, spram svega \u0161to \u0107emo pru\u017eiti, dobrodo\u0161ao da razmisli o prenameni i tehni\u010dkim aspektima prostora, a njegovo gra\u0111ansko delovanje ostavljamo privatnoj odluci zainteresovanih \u2013 ohrabruju\u0107i ih u takvom poduhvatu!<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Va\u0161 tim \u010dine svestrani umetnici \u010dija se interesovanja kre\u0107u na raskr\u0161\u0107u razli\u010ditih disciplina, me\u0111u kojima se nalazi i arhitektura. Kako vi, kao jedan interdisciplinaran tim, gledate na va\u017enost o\u010duvanja industrijskog nasle\u0111a? \u0160ta ono za vas predstavlja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O\u010duvanje industrijskog nasle\u0111a ne reflektuje samo umetni\u010dku svest o prostoru ili prilago\u0111avanju \u201estarih\u201c stvari potrebama \u201enovog\u201c doba, ve\u0107 \u2013 i pre svega! \u2013 spremnost dru\u0161tva da stane u odbranu istorije; deviza da je \u201edru\u0161tvo bez pro\u0161losti ujedno i dru\u0161tvo bez budu\u0107nosti\u201c ovde se \u010dini sasvim logi\u010dnom i opravdanom, a to ponajvi\u0161e ima veze sa onima koji \u0107e tek u\u010destvovati u progresu civilizacije. Kretanje u otvorenom polju znanja \u2013 u naj\u0161irem smislu \u2013 otvara prostor diskusije, pa tako i mi, posredstvom umetnosti, poku\u0161avamo da predstavimo mogu\u0107e prostore budu\u0107nosti uzev\u0161i u obzir ono \u0161to su nam nekada\u0161nji \u201evesnici budu\u0107eg\u201c \u2013 ostavili!<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Hartera pri\u010da\u00a0jedan je od devet odabranih radova na regionalnom\u00a0art+science\u00a0konkursu u okviru me\u0111unarodnog\u00a0FASIH\u00a0projekta<\/strong>\u00a0(Future Art Science Industrial Heritage), posve\u0107enog revitalizaciji i o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a.\u00a0FASIH\u00a0izlo\u017eba<\/strong>\u00a0bi\u0107e otvorena za publiku na tri lokacije \u2013 22. maja u Beogradu (Muzej nauke i tehnike) i Trbovlju (Delavski dom), i 10. juna u Rijeci (Vje\u0107nica\u00a0Akademije primijenjenih umjetnosti).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eKretanje u otvorenom polju znanja \u2013 u naj\u0161irem smislu \u2013 otvara prostor diskusije, pa tako i mi, posredstvom umetnosti, poku\u0161avamo da predstavimo mogu\u0107e prostore budu\u0107nosti uzev\u0161i u obzir ono \u0161to su nam nekada\u0161nji \u2019vesnici budu\u0107eg\u2019 \u2013 ostavili\u201c Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 Skriven iza stambenih kompleksa na Dor\u0107olu, uz samu obalu Dunava, nalazi se jedan od najzanimljivijih […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":4340,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112,6],"tags":[],"class_list":["post-4339","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Cover-kratka-istorija-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4339","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4339"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4339\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4509,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4339\/revisions\/4509"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4340"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4339"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4339"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4339"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}