{"id":4354,"date":"2025-03-31T12:36:43","date_gmt":"2025-03-31T12:36:43","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4354"},"modified":"2025-05-06T14:05:36","modified_gmt":"2025-05-06T14:05:36","slug":"izmedju-ponosa-i-tuge-sudbina-najviseg-dimnjaka-u-evropi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4354\/","title":{"rendered":"Izme\u0111u ponosa i tuge: sudbina najvi\u0161eg dimnjaka u Evropi"},"content":{"rendered":"

\u201eDim mi je va\u017ean kao simbol onoga \u0161to je nekad bilo znak progresa, a danas predstavlja podse\u0107anje na ekolo\u0161ke posledice industrijalizacije. \u017delim da publika oseti taj dvostruki efekat \u2013 i fascinaciju i nelagodu\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

U srcu slovena\u010dkog Zasavlja uzdi\u017ee se impozantni dimnjak termoelektrane Trbovlje \u2013 najvi\u0161i u Evropi! Sa svojih 360 metara visine, ova betonska konstrukcija, zavr\u0161ena 1976. godine, decenijama je bila simbol industrijske mo\u0107i i tehni\u010dkih dostignu\u0107a ne samo ovog kraja, ve\u0107 i \u010ditave Slovenije. S druge strane, on je simbol i ekolo\u0161kih problema koje je industrijalizacija donela sa sobom. Nakon definitivnog ga\u0161enja termoelektrane 2016. godine, dimnjak po\u010dinje da predstavlja izazov za lokalnu zajednicu \u2013 po\u0161to vi\u0161e nije imao industrijsku svrhu, njegovo odr\u017eavanje prestalo je da bude isplativo, pa je postao pretnja po bezbednost okoline. Sudbina ove veli\u010danstvene gra\u0111evine danas je i dalje neizvesna.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi istra\u017eio inovativne i interdisciplinarne pristupe u promociji o\u010duvanja i za\u0161tite nepokretne kulturne ba\u0161tine, me\u0111unarodni projekat FASIH (Future Art Science Industrial Heritage)<\/em>, kojim koordinira Centar za promociju nauke, raspisao je Javni poziv za umetnike i istra\u017eiva\u010de. Jedan od dobitnika ovog poziva je projekat Zenica moga oka 1974 <\/em>(The Apple of my Eye 1974<\/em>), u produkciji Delavskog doma iz Trbovlja, koji uz pomo\u0107 imerzivnih umetni\u010dkih pristupa i savremene tehnologije istra\u017euje industrijsko nasle\u0111e nekada\u0161nje termocentrale Trbovlje. Ovaj rad posetioci \u0107e mo\u0107i da vide na izlo\u017ebi FASIH<\/em> projekta, koja \u0107e 22. maja biti otvorena u Delavskom domu Trbovlje.<\/p>\n\n\n\n

Autorka ovog projekta je \u0110ejmi Hadrovi\u0107, svestrana slovena\u010dka umetnica \u010diji rad obuhvata kratke filmove, fotografije, performanse i audio-vizuelne instalacije. Doktorirala je na Akademiji lepih umetnosti u Be\u010du, a njeno stvarala\u0161tvo donelo joj je brojne nagrade, uklju\u010duju\u0107i i najpresti\u017eniju nacionalnu nagradu za vizuelnu umetnost u Sloveniji \u2013 \u201eRihard Jakopi\u010d\u201c \u2013 2024. godine. Njeni radovi deo su stalnih postavki muzeja MUSA u Be\u010du, SCCA-DIVA arhiva u Ljubljani i Residency<\/em> Unlimited<\/em> u Njujorku.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Andrej Uduc<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Povodom FASIH izlo\u017ebe, sa \u0110ejmi smo razgovarali o umetni\u010dkom projektu Zenica moga oka 1974<\/em>, imerzivnim tehnikama koje koristi, zaboravljenoj istoriji trbovljanskog dimnjaka i va\u017enosti o\u010duvanja ali i deromantizacije industrijskog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eete li detaljnije da nam predstavite svoj umetni\u010dki projekat?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zenica moga oka 1974 <\/em> je imerzivna umetni\u010dka instalacija iz oblasti novih medija koja istra\u017euje istoriju i uticaj na okolinu najvi\u0161eg dimnjaka u Evropi. Instalacija koristi staklene strukture kako bi reflektovala i transformisala vizuelni i istorijski narativ o dimnjaku u Trbovlju.<\/p>\n\n\n\n

Tokom 200 godina, ovaj region je bio pod nema\u010dkom i austrijskom kontrolom, prvenstveno zbog eksploatacije uglja. Vremenom je prerastao u industrijski grad, dosti\u017eu\u0107i vrhunac zaga\u0111enja devedesetih godina pro\u0161log veka. Vazduh je bio toliko gust i taman od zaga\u0111enja da deci nije bilo dozvoljeno da se igraju napolju, a \u0161kole su \u010desto bile zatvarane zbog opasnog kvaliteta vazduha. Se\u0107am se da su mi u tre\u0107oj godini \u017eivota ustanovili da imam bronhitis i poslali su me na le\u010denje zbog respiratornih problema. Mnogi stanovnici su patili od te\u0161kih zdravstvenih problema, a zna\u010dajan broj ljudi je oboleo od raka.<\/p>\n\n\n\n

Radnici koji su izgradili dimnjak u Trbovlju igrali su klju\u010dnu ulogu u jednom od najzna\u010dajnijih industrijskih gra\u0111evinskih projekata u Evropi. Iako podaci o njima nisu detaljno dokumentovani, njihovo zajedni\u010dko nasle\u0111e prepoznato je i po\u0161tovano kao deo bogate industrijske ba\u0161tine Slovenije. Radnici su se suo\u010davali sa brojnim izazovima, uklju\u010duju\u0107i surove vremenske uslove, fizi\u010dke napore rada na velikim visinama i tehni\u010dke pote\u0161ko\u0107e u izgradnji tako visoke strukture.<\/p>\n\n\n\n

Zenica moga oka 1974 <\/em>ima za cilj da stvori kontemplativni i interaktivni prostor u kojem posetioci mogu da se pove\u017eu sa industrijskim nasle\u0111em kroz prizmu najsavremenije umetnosti novih medija. Dimnjak je prvobitno dizajniran kako bi disperzovao emisije termoelektrane u Trbovlju, u sklopu napora da se smanji zaga\u0111enje vazduha u regionu Zasavja, koji je bio te\u0161ko industrijalizovan i imao ozbiljne probleme sa kvalitetom vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi produbila imerzivnost iskustva va\u0161a instalacija koristi\u0107e zvukove industrije i specijalne efekte poput dima. Kakvu atmosferu ovim efektima \u017eelite da stvorite?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zvuk je klju\u010dan jer se kroz njega evocira ne samo rad ma\u0161ina, ve\u0107 i ritam \u017eivota koji je industrija diktirala. Radila sam sa zvu\u010dnim pejza\u017eima koji uklju\u010duju realne snimke iz industrijskih postrojenja, ali i slojevite zvu\u010dne manipulacije koje stvaraju ose\u0107aj prisustva ne\u010deg \u0161to nestaje. Dim mi je va\u017ean kao simbol onoga \u0161to je nekad bilo znak progresa, a danas predstavlja podse\u0107anje na ekolo\u0161ke posledice industrijalizacije. \u017delim da publika oseti taj dvostruki efekat \u2013 i fascinaciju i nelagodu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Na kakve ste izazove nailazili prilikom procesa istra\u017eivanja i realizacije projekta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje je bilo kombinacija arhivskog rada, razgovora s ljudima i terenskih poseta. Najve\u0107i izazov bio je prona\u0107i pravi balans izme\u0111u dokumentarnog i umetni\u010dkog izraza. Nisam htela da rad bude isklju\u010divo faktografski, ali ni da potpuno apstrahujem industrijsko nasle\u0111e. Tako\u0111e, tehni\u010dki deo realizacije, posebno rad sa senzorima i zvu\u010dnim instalacijama, bio je kompleksan jer je zahtevao eksperimentisanje i testiranje u razli\u010ditim prostorima. Najve\u0107a pote\u0161ko\u0107a sa kojom sam se suo\u010dila u samom procesu je finansijska limitacija. Za izradu primarne ideje koju sam predlo\u017eila bilo mi je potrebno oko 10.000 evra. Za adaptiranu verziju \u010dekamo da stigne materijal iz Nema\u010dke.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta za vas li\u010dno predstavlja dimnjak u Trbovlju i na koji na\u010din va\u0161 rad doprinosi njegovoj reinterpretaciji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ponos i tuga. Ovim radom \u017eelim da o\u017eivim se\u0107anje na izgradnju dimnjaka TE-T sedamdesetih godina pro\u0161log veka i podsetim na nemogu\u0107e uslove u kojima su radovi izvo\u0111eni. \u017delim tako\u0111e da uka\u017eem i na posledice koje je dimnjak imao po zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n

Moj cilj nije samo da prika\u017eem pro\u0161lost, ve\u0107 i da otvorim prostor za dijalog o tome kako danas razumemo industrijsko nasle\u0111e. Kroz umetnost mo\u017eemo da istra\u017eimo ne samo vizuelni i materijalni aspekat, ve\u0107 i emotivne i dru\u0161tvene posledice industrijalizacije i deindustrijalizacije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Andrej Uduc<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za\u0161to je va\u017eno o\u010duvati industrijsku ba\u0161tinu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jer nam poma\u017ee da razumemo kako su generacije pre nas \u017eivele i radile, \u0161ta ih je pokretalo i s kakvim su se izazovima suo\u010davale. Industrijska ba\u0161tina ne odnosi se samo na zgrade i ma\u0161ine, ve\u0107 i na ljude i pri\u010de koje su u njima ispisane. U svom radu \u017eelim posebno da istaknem ekolo\u0161ki aspekat i negativan uticaj dimnjaka u tom smislu, kao i da naglasim potrebu za deromantizacijom industrijskog nasle\u0111a, za koje su ljudi u Zasavju veoma vezani i koje i sama po\u0161tujem. Pored toga, \u017eelim da osvetlim perspektivu radnika koji su gradili dimnjak i uklju\u010dim element te\u0161kog fizi\u010dkog rada. Radni uslovi su bili lo\u0161i, ali se o tome jedva govori. Na dimnjak uglavnom gledamo kao na kulturni endemit i divimo mu se, \u0161to je razumljivo. Ali, s druge strane, to divljenje bi s razlogom moglo biti makar delimi\u010dno umanjeno.<\/p>\n\n\n\n

Kako se Zenica moga oka 1974 <\/em>uklapa u \u0161iri kontekst va\u0161eg stvarala\u0161tva?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Meni su oduvek bile va\u017ene teme pam\u0107enja, identiteta i odnosa izme\u0111u prostora i ljudi. Ovaj rad je deo \u0161ire pri\u010de o tome kako pro\u0161lost i sada\u0161njost komuniciraju kroz umetnost, posebno u kontekstu prostora koji su pro\u0161li kroz velike promene. Dok su u septembru 1974. godine temelje dimnjaka na koti 211 nadmorske visine postavljali radnici Geolo\u0161kog zavoda Ljubljana i Gradisa Celje, betonski i \u0161amotni radovi povereni su radnicima Vatrostalne iz Zenice, iz Bosne i Hercegovine. Zato ne treba da \u010dudi \u0161to se moj rad zove Zenica moga oka 1974<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Hartera pri\u010da\u00a0jedan je od devet odabranih radova na regionalnom\u00a0art+science\u00a0konkursu u okviru me\u0111unarodnog\u00a0FASIH\u00a0projekta<\/strong>\u00a0(Future Art Science Industrial Heritage), posve\u0107enog revitalizaciji i o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a.\u00a0FASIH\u00a0izlo\u017eba<\/strong>\u00a0bi\u0107e otvorena za publiku na tri lokacije \u2013 22. maja u Beogradu (Muzej nauke i tehnike) i Trbovlju (Delavski dom), i 10. juna u Rijeci (Vje\u0107nica\u00a0Akademije primijenjenih umjetnosti).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eDim mi je va\u017ean kao simbol onoga \u0161to je nekad bilo znak progresa, a danas predstavlja podse\u0107anje na ekolo\u0161ke posledice industrijalizacije. \u017delim da publika oseti taj dvostruki efekat \u2013 i fascinaciju i nelagodu\u201c Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 U srcu slovena\u010dkog Zasavlja uzdi\u017ee se impozantni dimnjak termoelektrane Trbovlje \u2013 najvi\u0161i u Evropi! Sa svojih 360 metara visine, […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4355,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112,6],"tags":[],"class_list":["post-4354","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Djejmi-kaver-foto-Delavski-dom-Trbovlje.jpeg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4354","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4354"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4354\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4508,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4354\/revisions\/4508"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4355"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4354"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4354"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4354"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}