{"id":4422,"date":"2025-04-25T11:40:50","date_gmt":"2025-04-25T11:40:50","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4422"},"modified":"2025-05-23T09:42:37","modified_gmt":"2025-05-23T09:42:37","slug":"teret-proslosti-ili-resurs-za-buducnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4422\/","title":{"rendered":"Teret pro\u0161losti ili resurs za budu\u0107nost?"},"content":{"rendered":"

\u201eTermocentrala \u2019Snaga i svetlost\u2019 je za mene prostor ti\u0161ine koji nosi tragove nekada\u0161nje industrijske mo\u0107i, ali i primer mesta koje, i\u0161\u010dupano iz svoje izvorne funkcije, postaje otvoreno polje za nova zna\u010denja. Njen gubitak svrhe ne do\u017eivljavam kao kraj, ve\u0107 kao potencijal za transformaciju u prostor koji povezuje nasle\u0111e, nauku, savremeni umetni\u010dki izraz i dru\u0161tveni dijalog\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Na mestu gde se Dor\u0107ol spu\u0161ta prema reci, tik uz Dunav, iza guste vegetacije i ograda, krije se zaboravljen industrijski kompleks koji je nekada bio srce energetskog razvoja Beograda \u2013 termoelektrana \u201eSnaga i svetlost\u201c. Podignuta tridesetih godina pro\u0161log veka, ova zgrada u modernisti\u010dkom stilu bila je simbol tehnolo\u0161kog napretka i jedan od prvih ozbiljnih koraka u elektrifikaciji grada. Danas, umesto buke ma\u0161ina i svetlosti reflektora, prostorom vlada ti\u0161ina, koju povremeno prekida cvrkut ptica i lave\u017e pasa, koji su se tu naselili. Iako je jo\u0161 pre vi\u0161e od decenije progla\u0161ena za spomenik kulture, sudbina ove impozantne gra\u0111evine ostaje neizvesna, a njeni potencijali \u2013 kulturni, obrazovni i umetni\u010dki \u2013 tek treba da budu osmi\u0161ljeni i iskori\u0161\u0107eni.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi istra\u017eio inovativne i interdisciplinarne pristupe u promociji o\u010duvanja i za\u0161tite nepokretne kulturne ba\u0161tine, me\u0111unarodni projekat FASIH (Future Art Science Industrial Heritage)<\/em>, kojim koordinira Centar za promociju nauke, raspisao je javni poziv za umetnike i istra\u017eiva\u010de. Jedan od dobitnika ovog poziva je projekat Energija pro\u0161losti, vizija budu\u0107nosti<\/em>, u produkciji Muzeja nauke i tehnike iz Beograda, koji uz pomo\u0107 multimedijalnog umetni\u010dkog pristupa i savremene tehnologije istra\u017euje industrijsko nasle\u0111e nekada\u0161nje termocentrale \u201eSnaga i svetlost\u201c. Ovaj rad posetioci \u0107e mo\u0107i da vide na izlo\u017ebi FASIH<\/em> projekata, koja \u0107e 22. maja biti otvorena upravo u Muzeju nauke i tehnike.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Autor projekta je Sanjin \u0106orovi\u0107, digitalni umetnik koji se bavi produkcijom, tehni\u010dkom realizacijom, scenografijom i vizuelnim izrazom u naj\u0161irem smislu. Tokom karijere u\u010destvovao je u realizaciji nekih od najve\u0107ih svetskih produkcija, uklju\u010duju\u0107i nastupe umetnika poput Rod\u017eera Votersa, \u017dan-Mi\u0161ela \u017dara i muzi\u010dkog benda Muse<\/em>. Gostuju\u0107i je predava\u010d na Institutu SAE u Beogradu, gde predaje o temama upotrebe svetla i video-tehnologija u live<\/em> produkcijama.<\/p>\n\n\n\n

Sa \u0106orovi\u0107em smo razgovarali o ideji i razvoju projekta Energija pro\u0161losti, vizija budu\u0107nosti<\/em>, na\u010dinu na koji kroz umetnost, nauku i tehnologiju reinterpretira nasle\u0111e termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c, kao i o izazovima, saradnjama i porukama koje nosi ovaj multimedijalni rad.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste do\u0161li na ideju za ovaj projekat?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ideja za projekat Energija pro\u0161losti, vizija budu\u0107nosti <\/em>proiza\u0161la je iz moje dugogodi\u0161nje fascinacije fenomenom vremena i tehnologijom. Termoelektrana \u201eSnaga i svetlost\u201c me je zainteresovala kao simbol jednog industrijskog, modernisti\u010dkog doba koje je oblikovalo grad i svakodnevicu mnogih generacija, a danas je u opasnosti da padne u zaborav. Inspiraciju sam prona\u0161ao u kontrastu izme\u0111u napu\u0161tenosti prostora i njegove nekada\u0161nje funkcionalnosti i mo\u0107i \u2014 elektrana je doslovno proizvodila energiju, ali i metafori\u010dki predstavljala pokreta\u010dku snagu razvoja.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj projekat je ujedno i logi\u010dan nastavak mog master rada u kome istra\u017eujem kako digitalna umetnost mo\u017ee uticati na ljudsku percepciju vremena. Interaktivni elementi instalacije podsti\u010du publiku da postane svesna svog prisustva u vremenu i prostoru. Time se otvara mogu\u0107nost za refleksiju o odnosu izme\u0111u memorije, imaginacije i sada\u0161njosti, \u0161to je u osnovi mog istra\u017eivanja o vremenu kao subjektivnom i do\u017eivljenom, a ne isklju\u010divo linearnom fenomenu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u0160ta posetioci mogu da o\u010dekuju od ovog multimedijalnog dela?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Posetioci mogu o\u010dekivati interaktivno iskustvo koje spaja umetnost, nauku i tehnologiju, pozivaju\u0107i ih da sopstvenim prisustvom istra\u017euju vi\u0161eslojne dimenzije elektrane. Kada nema nikoga ispred instalacije, delo ostaje apstraktno i fragmentarno, ostavljaju\u0107i prostor za interpretaciju i znati\u017eelju. Tek prisustvom i pokretima posetilaca rad postaje dinami\u010dan, otkrivaju\u0107i slojeve koji se stalno menjaju i prepli\u0107u \u2013 od pro\u0161losti i sada\u0161njosti, pa sve do zami\u0161ljenih budu\u0107ih scenarija.<\/p>\n\n\n\n

Umetni\u010dki pristup ogleda se u konceptu i estetici interaktivnog prikaza, stvaraju\u0107i ambijentalno iskustvo koje podsti\u010de refleksiju o prostoru, vremenu i prolaznosti. U svom radu se vodim mi\u0161lju Marsela Di\u0161ana koji je smatrao da umetni\u010dko delo ne zavr\u0161ava autor, ve\u0107 posmatra\u010d. Svaki posetilac unosi sopstvenu perspektivu, postaju\u0107i deo kreativnog procesa i \u201edovr\u0161avaju\u0107i\u201c delo na jedinstven na\u010din. Njegovo iskustvo i reakcije dodaju novi sloj tuma\u010denja u ceo proces.<\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dni aspekt projekta izra\u017een je kroz kori\u0161\u0107enje precizne tehnologije LiDAR skeniranja objekta, \u010dime se dokumentuje i analizira postoje\u0107e stanje elektrane, omogu\u0107avaju\u0107i istovremeno o\u010duvanje njene autenti\u010dne strukture i razumevanje promena kroz vreme.<\/p>\n\n\n\n

Tehnolo\u0161ka komponenta podrazumeva primenu digitalnih tehnologija poput raznih softvera, senzora, kamera i sl., koji omogu\u0107avaju dinami\u010dnu i neposrednu interakciju izme\u0111u posetilaca i samog rada. Upravo kombinacija ovih elemenata rezultuje umetni\u010dkim delom koje istra\u017euje slo\u017een odnos izme\u0111u ljudi, prostora i razli\u010ditih vremenskih dimenzija, bri\u0161u\u0107i granice izme\u0111u nauke, umetnosti i tehnologije.<\/p>\n\n\n\n

Projekat uklju\u010duje saradnju sa arhitektom Andrejom Mi\u0161i\u0107em i kompozitorkom Anom Krstaji\u0107. Kako je ova interdisciplinarna saradnja oblikovala kona\u010dni rezultat?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Saradnja sa arhitektom Andrejom Mi\u0161i\u0107em i kompozitorkom Anom Krstaji\u0107 doprinela je tome da projekat preraste u istinski interdisciplinarni rad u kome se prostorni, zvu\u010dni i vizuelni elementi me\u0111usobno dopunjuju. Andrej se jo\u0161 tokom master studija na Politehni\u010dkom univerzitetu u Milanu bavio revitalizacijom elektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c, predla\u017eu\u0107i njenu prenamenu u Institut \u2013 Muzej Nikole Tesle. Njegovo poznavanje arhitekture objekta, kao i \u0161iri pogled na potencijal prostora kao mesta kulture, bili su klju\u010dni za oblikovanje prikaza mogu\u0107e budu\u0107nosti objekta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ana je jedna od na\u0161ih najtalentovanijih kompozitorki mlade generacije, \u010diji rad dobro poznajem i izuzetno cenim. Iz tih razloga od samog po\u010detka nisam imao dilemu kome bih ukazao poverenje za ovaj segment projekta. Ona je kroz svoj muzi\u010dki jezik unela atmosferu koja ne ilustruje prostor, ve\u0107 ga produbljuje \u2014 koriste\u0107i zvuk da se obrati emocijama posetilaca i pro\u0161iri njihov do\u017eivljaj instalacije. Njen rad doprinosi stvaranju ambijenta koji poziva na kontemplaciju i introspekciju.<\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dni rezultat predstavlja skladno pro\u017eimanje prostornih, zvu\u010dnih i vizuelnih elemenata, koje se zaokru\u017euje kroz li\u010dno iskustvo svakog posetioca.<\/p>\n\n\n\n

Va\u0161 rad je realizovan uz pomo\u0107 LiDAR tehnologije, 3D softvera i slo\u017eenih multimedijalnih efekata. Zbog \u010dega ste se opredelili za ove pristupe i tehnologije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Odabir tehnologija proistekao je iz same prirode teme kojom se bavim \u2014 odnosom izme\u0111u vremena, prostora i \u010doveka. LiDAR mi je omogu\u0107io da precizno dokumentujem arhitekturu elektrane, ali i da je dekonstrui\u0161em i ponovo izgradim u digitalnom prostoru. Ta rekonstrukcija nije verna replika stvarnosti, ve\u0107 interpretacija koja je subjektivna i estetski oblikovana.<\/p>\n\n\n\n

3D softveri, alati za programiranje, video-monta\u017eu i animaciju omogu\u0107avaju mi da materijalizujem apstraktne pojmove poput protoka vremena, fragmentacije se\u0107anja, ili vizije budu\u0107nosti i da ih preto\u010dim u vizuelno iskustvo koje ne mora da se racionalno razume, ve\u0107 se ose\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Kakvu dimenziju ovom delu daje njegova interaktivnost?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Interaktivnost je, kao i u ve\u0107ini mojih radova, klju\u010dni element. Ona unosi dimenziju neposrednosti i nepredvidivosti \u2014 rad ne postoji bez prisustva, ne aktivira se bez pokreta, i menja se u zavisnosti od toga ko mu pristupa i kako. Posetilac nije pasivni posmatra\u010d, ve\u0107 aktivni u\u010desnik (performer) koji svojim telom i pokretima otkriva i formira rad, \u010dime postaje njegov sastavni deo. Na taj na\u010din, instalacija se ne zavr\u0161ava u samom \u010dinu kreiranja, ve\u0107 se iznova stvara u svakom trenutku njenog do\u017eivljavanja.<\/p>\n\n\n\n

U tome le\u017ei i simbolika samog rada \u2014 njegovo zna\u010denje se ne nalazi u formi, ve\u0107 u odnosima koje uspostavlja sa prostorom, vremenom i prisustvom, dok se u svakom do\u017eivljaju iznova ra\u0111a i nestaje, poput samog toka vremena koji poku\u0161ava da obuhvati.<\/p>\n\n\n\n

Kako je izgledao istra\u017eiva\u010dki postupak? Sa kakvim ste se izazovima suo\u010davali prilikom realizacije projekta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dki postupak zapo\u010deo je prikupljanjem arhivske gra\u0111e i tehni\u010dkih podataka o termoelektrani, izvi\u0111anjem lokacije, ali i \u0161irim kontekstom njenog istorijskog i urbanog zna\u010daja. Paralelno sam razvijao umetni\u010dki koncept kroz skice i digitalne eksperimente, kako bih prona\u0161ao vizuelni jezik koji mo\u017ee da prenese slo\u017eenost teme vremena, prisustva i zaborava.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Koristio sam LiDAR skenove i fotogrametriju da bih precizno dokumentovao arhitekturu objekta, a zatim sam te podatke dekonstruisao kroz softversku obradu. Ovde se posebno moram zahvaliti gospodinu Marku Aleksi\u0107u iz firme Ayako Studio<\/em>, koji se potrudio da mi obezbedi LiDAR skenove zasebnih celina objekta. Uz njih sam obra\u0111ivao segmente Andrejovog master rada i prilago\u0111avao ih instalaciji. Poslednji deo je bila adaptacija razli\u010ditih materijala koje sam zabele\u017eio prilikom posete lokaciji.<\/p>\n\n\n\n

U procesu mi je bilo va\u017eno da razvijem skice koje \u0107e vizuelno pribli\u017eiti atmosferu rada, kako bi Ana imala materijal koji je mo\u017ee inspirisati u njenom kompozitorskom pristupu. Zbog toga je zvuk nastao kasnije u procesu, kada je vizuelni tok ve\u0107 bio jasno postavljen. Tako je muzika nastala kao odgovor na sliku \u2014 ne da je prati, ve\u0107 da je nadogradi.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od glavnih izazova bio je balansiranje izme\u0111u preciznosti i apstrakcije. \u017deleo sam da zadr\u017eim prepoznatljivost prostora, a da istovremeno omogu\u0107im umetni\u010dku interpretaciju koja ne ostaje vezana za doslovnost. Tehni\u010dki izazovi su uklju\u010divali rad sa kompleksnim 3D strukturama, optimizaciju sadr\u017eaja za real-time<\/em> prikaz i integraciju sa kamerom\/senzorom.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda je najve\u0107i izazov bio kako oblikovati vreme, kako dati formu ne\u010demu \u0161to stalno izmi\u010de. Taj izazov nije re\u0161en, ve\u0107 je postao deo rada.<\/p>\n\n\n\n

Projekat se bavi pro\u0161lo\u0161\u0107u, sada\u0161njo\u0161\u0107u i budu\u0107no\u0161\u0107u industrijskog nasle\u0111a termocentrale \u201eSnaga i svetlost\u201c. \u0160ta ono za vas predstavlja i kakvu poruku \u017eelite da po\u0161aljete o mogu\u0107nostima revitalizacije ovog prostora?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Termocentrala \u201eSnaga i svetlost\u201c je za mene prostor ti\u0161ine koji nosi tragove nekada\u0161nje industrijske mo\u0107i, ali i primer mesta koje, i\u0161\u010dupano iz svoje izvorne funkcije, postaje otvoreno polje za nova zna\u010denja. Njen gubitak svrhe ne do\u017eivljavam kao kraj, ve\u0107 kao potencijal za transformaciju u prostor koji povezuje nasle\u0111e, nauku, savremeni umetni\u010dki izraz i dru\u0161tveni dijalog.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Andrej je u svom radu predlagao prenamenu elektrane u Institut \u2013 Muzej Nikole Tesle. Ova ideja mi je poslu\u017eila kao referentna ta\u010dka za promi\u0161ljanje savremenih funkcija ovakvih prostora. Institut takve tipologije ne obuhvata samo muzejski narativ, ve\u0107 i edukativni i produkcijski okvir sa centrom za mlade talente, informati\u010dkim segmentom i vi\u0161e galerijskih prostora namenjenih umetnicima i kulturnim de\u0161avanjima.<\/p>\n\n\n\n

Revitalizacija industrijskog nasle\u0111a u ovom kontekstu ne zna\u010di puko obnavljanje fizi\u010dke strukture, ve\u0107 vra\u0107anje smisla i dru\u0161tvene funkcije prostoru. Smatram da bi odgovorno dru\u0161tvo trebalo da prepoznaje nasle\u0111e ne kao teret pro\u0161losti, ve\u0107 kao aktivan resurs budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

Na koji na\u010din umetnost mo\u017ee doprineti novom sagledavanju i vrednovanju industrijskog nasle\u0111a u savremenom dru\u0161tvu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Umetnost ima sposobnost da prostoru vrati prisutnost, posebno onim mestima koja su iza\u0161la iz svakodnevnog toka, poput industrijskog nasle\u0111a. Umesto da ga posmatra iz nostalgije ili kroz dokumentarno se\u0107anje, umetnost ga pretvara u prostor iskustva, u ne\u0161to \u017eivo i dostupno novim interpretacijama.<\/p>\n\n\n\n

Na taj na\u010din, umetnost deluje kao most izme\u0111u pro\u0161log i mogu\u0107eg, omogu\u0107avaju\u0107i nam da ove prostore sagledamo druga\u010dije, ne kao zatvorene fragmente istorije, ve\u0107 kao ta\u010dke susreta, u\u010denja i dijaloga.
To nisu ostaci jednog sistema, ve\u0107 potencijalni nosioci novih zna\u010denja i dru\u0161tvenih funkcija.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ovo je jedan od devet odabranih radova na regionalnom\u00a0art+science\u00a0konkursu u okviru me\u0111unarodnog\u00a0FASIH\u00a0projekta<\/strong>\u00a0(Future Art Science Industrial Heritage), posve\u0107enog revitalizaciji i o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a.\u00a0FASIH\u00a0izlo\u017eba<\/strong>\u00a0bi\u0107e otvorena za publiku na tri lokacije \u2013 22. maja u Beogradu (Muzej nauke i tehnike) i Trbovlju (Delavski dom), i 10. juna u Rijeci (Vje\u0107nica\u00a0Akademije primijenjenih umjetnosti).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eTermocentrala \u2019Snaga i svetlost\u2019 je za mene prostor ti\u0161ine koji nosi tragove nekada\u0161nje industrijske mo\u0107i, ali i primer mesta koje, i\u0161\u010dupano iz svoje izvorne funkcije, postaje otvoreno polje za nova zna\u010denja. Njen gubitak svrhe ne do\u017eivljavam kao kraj, ve\u0107 kao potencijal za transformaciju u prostor koji povezuje nasle\u0111e, nauku, savremeni umetni\u010dki izraz i dru\u0161tveni dijalog\u201c […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4423,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112,6],"tags":[],"class_list":["post-4422","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/Kaver-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4422","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4422"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4422\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4587,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4422\/revisions\/4587"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4423"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4422"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4422"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4422"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}