{"id":4541,"date":"2025-05-19T12:54:15","date_gmt":"2025-05-19T12:54:15","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4541"},"modified":"2025-05-19T13:21:58","modified_gmt":"2025-05-19T13:21:58","slug":"za-snagu-i-svetlost-kratka-istorija-buducnosti-multimedijalna-instalacija-2025","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4541\/","title":{"rendered":"#For Power and Light \u2013\nA Brief History of the Future, multimedia installation, 2025"},"content":{"rendered":"\n

Autori:<\/strong> Zorana Mili\u0107evi\u0107, Irena Pavlovi\u0107 i Marko Vesi\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Transdisciplinarni projekat obuhvata nekoliko umetni\u010dkih i istra\u017eiva\u010dkih disciplina i kao rezultat predstavlja slo\u017eenu izlo\u017ebenu postavku fokusiranu na razli\u010dite oblike umetni\u010dke transpozicije industrijskog nasle\u0111a, odnosno, termoelektrane Snaga i svetlost. Instalacija uklju\u010duje \u017eivu skulpturu koja komunicira ideju trajanja i prolaznosti. Sastoji se od biokompozitnog materijala \u2014 gljive, kao i digitalne fotografije i prostorne intervencije kreirane na prona\u0111enim elementima iz termoelektrane; informativni materijal o prostoru i istoriji termoelektrane, od\u0161tampan na specijalno dizajniranom recikliranom papiru; zvu\u010dnu instalaciju koja predstavlja proizvod sinteti\u010dke, softverski obra\u0111ene zvu\u010dne gra\u0111e, nastale semplovanjem u realnom industrijskom prostoru; video-materijal baziran na ideji \u010dulne recikla\u017ee, koji priziva koncept monta\u017ee i digitalne dokumentacije kori\u0161\u0107enjem razli\u010ditih tehnologija; projektne crte\u017ee i rekonstruisane gra\u0111evinske elemente napravljene od biomaterijala, koji \u0107e biti postavljeni na visini, iznad projekcije. Svaki element projekta fokusiran je na odre\u0111eno \u010dulo ili pojam koji poziva na prostornost, istorijsku dimenziju i prolaznost industrijskog objekta, dok zvuk slu\u017ei kao objedinjavaju\u0107i element kroz koji se posmatra\u010d kre\u0107e. Dalje, dok se video materijal prikazuje na zidu, a projekcije na kocki u uglu prostora, digitalne fotografije \u0107e biti postavljene u lajt boksovima, \u0161to \u0107e pored dodatnog ambijentalnog osvetljenja obezbediti i specifi\u010dnu isijavanje.<\/p>\n\n\n\n

Zna\u010dajan deo projekta \u010dini i koncept prenamene, zbog \u010dega su biomaterijali u prvom planu, a celokupna atmosfera projekta treba da simulira laboratorijske uslove. Na taj na\u010din stvara se prostor u kojem se publika kre\u0107e izme\u0111u umetni\u010dkih artefakata i \u201emalih istra\u017eiva\u010dkih elemenata\u201c koji imaju za cilj da prika\u017eu potencijalni pravac budu\u0107e industrije i koliko prostora bi mo\u017eda trebalo da joj bude ustupljeno u odnosu na prirodne resurse. Specifi\u010dnost instalacije je u stalnom kretanju izme\u0111u muzi\u010dkog, vizuelnog i prostornog stvarala\u0161tva, kao i u konceptima koji su se spontano pojavili u razmi\u0161ljanju o industrijskom nasle\u0111u i samoj elektrani, \u010diju autenti\u010dnu prirodu autori \u017eele da predstave publici.<\/p>\n\n\n\n

Saradnici:<\/strong> dr Aleksandar Kne\u017eevi\u0107 (Biolo\u0161ki fakultet), Damjan Jovanovi\u0107 (Pozori\u0161te \u010ci\u010da Mi\u010da), Tamara Rajinac (Fakultet muzi\u010dke umetnosti), Marko Pljevljalj\u010di\u0107 (Next Gen Design Lab d.o.o.), Kosto Malovi\u0107, muzi\u010dar.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Zorana Mili\u0107evi\u0107<\/strong> doktorirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2024), a osnovne studije slikarstva okon\u010dala je na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju (2018). Dobitnica je nagrade za najboljeg studenta Odseka za slikarstvo (2017), prve nagrade za crte\u017e na Me\u0111unarodnom bijenalu radova na papiru u Prijedoru (2022), pohvale za rad na Bijenalu tapiserije u Beogradu (2022), kao i specijalne nagrade na festivalu Nauka na sceni \u2013 Srbija (2023). Njen projekat Scoby dobio je priznanje za izuzetan doprinos i inovacije u razli\u010ditim STEM oblastima. Zorana je izlagala na brojnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama u Srbiji i inostranstvu. Me\u0111u najzna\u010dajnijim samostalnim izlo\u017ebama izdvajaju se: Biomorfni prostori osame, Galerija FLU, Beograd; Biomorfni prostori osame vol. 2, Galerija Meander, Apatin; Obe\u0107avam da ne\u0107u odustati od bavljenja umetno\u0161\u0107u \u2013 izlo\u017eba finalista, Gete institut, Beograd; izlo\u017eba na Univerzitetu Sofija, \u010cijoda Ku, Tokioi u\u010de\u0161\u0107e na 48. izlo\u017ebi crte\u017ea i malog formata. Bila je saradnica na projektu Art Sequences, me\u0111unarodnoj izlo\u017ebi u Ku\u0107i legata u Beogradu. \u010clanica je ULUS-a od 2021. godine. U okviru doktorskog umetni\u010dkog istra\u017eivanja realizovala je tri zna\u010dajna projekta: Hod po vuni, Skandinavski paviljon, Beograd; Sa\u0107e, Muzej afri\u010dke umetnosti, Beograd; i Skala, \u017eiva skulptura nastala u laboratoriji u saradnji sa profesorima Biolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

Irena Pavlovi\u0107<\/strong> zavr\u0161ila je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, integrisane studije, \u010dime je potvrdila svoju strast prema formi, funkciji i umetnosti, a 2020. godine po\u010dinje da se bavi \u0161ivenjem i dizajnom, osnivaju\u0107i brend u saradnji sa svojom sestrom pod nazivom Ide mi glatko. Tokom \u0161kolovanja, aktivno je u\u010destvovala na vi\u0161e izlo\u017ebi koje spajaju umetnost i arhitekturu, me\u0111u kojima se izdvajaju Presalon arhitekture 2022., na kome predstavlja svoj rad Perspektive, kao i izlo\u017eba Vizuelni re\u010dnik Studentskog grada, sa projektom Kabl. Irenina istra\u017eivanja su se, tokom \u0161kolovanja, \u010desto bavila odnosom arhitekture i prirode, pokazuju\u0107i da arhitektonski prostor ne mora nu\u017eno biti suprotstavljena prirodnom okru\u017eenju, \u0161to je neretko slu\u010daj u praksi. Nakon uspe\u0161no zavr\u0161enih master studija, zapo\u0161ljava se u kompaniji specijalizovanoj za produkciju doga\u0111aja, gde preuzima ulogu scenografa. Njena pozicija obuhvata kreativni razvoj koncepata, scenografije, te organizaciju doga\u0111aja.<\/p>\n\n\n\n

Marko Vesi\u0107<\/strong> je student doktorskih studija i istra\u017eiva\u010d saradnik na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Pored stvarala\u0161tva u domenu savremene klasi\u010dne i primenjene muzike, poezije i postkonceptualnih umetni\u010dkih praksi, svoje istra\u017eivanje usmerio je ka polju primenjene estetike i filozofije nauke. Autor je nekoliko nau\u010dnih radova, kao i monografije \u201eLogika [ne]nau\u010dnog otkri\u0107a\u201c u \u010dijem se fokusu nalaze epistemolo\u0161ka pitanja muzi\u010dke teorije. Dobitnik je nekoliko nagrada za muzi\u010dko i esejisti\u010dko stvarala\u0161tvo, uklju\u010duju\u0107i Prvu nagradu ULjUS-a za kompoziciju, Prvu nagradu na umetni\u010dkom hakatonu \u201eOda Betovenu\u201c, kao i Prvu nagradu fondacija Lazar Vrkati\u0107 i Konrad Adenauer za pisanu kriti\u010dku misao. Moderator je umetni\u010dkih ve\u010deri, pi\u0161e nau\u010dnopopularne \u010dlanke za nekoliko \u010dasopisa i portala (Elementi, Talas, Ku\u0160) i aktivno se bavi popularizacijom kulture i nauke kroz javna predavanja. Njegova muzika je izvo\u0111ena u Srbiji, Crnoj Gori, Francuskoj, Norve\u0161koj, Ju\u017enoj Koreji, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i Ma\u0111arskoj, dok je njegova poezija objavljena u Rukopisima 47, Zelenom konju, Beogradskom krugu kredom i drugim \u010dasopisima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autori: Zorana Mili\u0107evi\u0107, Irena Pavlovi\u0107 i Marko Vesi\u0107 Transdisciplinarni projekat obuhvata nekoliko umetni\u010dkih i istra\u017eiva\u010dkih disciplina i kao rezultat predstavlja slo\u017eenu izlo\u017ebenu postavku fokusiranu na razli\u010dite oblike umetni\u010dke transpozicije industrijskog nasle\u0111a, odnosno, termoelektrane Snaga i svetlost. Instalacija uklju\u010duje \u017eivu skulpturu koja komunicira ideju trajanja i prolaznosti. Sastoji se od biokompozitnog materijala \u2014 gljive, kao i […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":4569,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112],"tags":[],"class_list":["post-4541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/naslovna.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4541"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4541\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4576,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4541\/revisions\/4576"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4569"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}