{"id":4618,"date":"2025-05-26T09:03:00","date_gmt":"2025-05-26T09:03:00","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4618"},"modified":"2025-05-30T09:59:49","modified_gmt":"2025-05-30T09:59:49","slug":"oslobadjanje-lepote-ruiniranih-prostora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4618\/","title":{"rendered":"Osloba\u0111anje lepote ruiniranih prostora"},"content":{"rendered":"

\u201eRilkeova definicija lepote relevantna je za iskustvo istra\u017eivanja i stvaranja iz ru\u0161evina: \u2019Jer \u0161ta je lepota ako ne sam po\u010detak stra\u0161noga, koji smo taman jo\u0161 kadri da podnesemo, pa mu se tol’ko divimo samo zato \u0161to s nehajnim prezirom ne\u0107e da nas razori.\u2019 Takva mesta otkrivaju koliko su ekstremna lepota i ekstremna opasnost \u010desto blisko povezane \u2013 posetioci koji se prepuste njihovoj o\u010daravaju\u0107oj atmosferi lako mogu postati \u017ertve brojnih, po njih same potencijalno destruktivnih, fizi\u010dkih opasnosti\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

U marini \u201eDor\u0107ol\u201c, na desnoj obali Dunava, obavijena metalnom ogradom i velom zaborava, nalazi se nekada\u0161nja termoelektrana \u201eSnaga i svetlost\u201c. Ovaj veli\u010danstveni industrijski kompleks, izgra\u0111en po\u010detkom tridesetih godina pro\u0161log veka u modernisti\u010dkom stilu, igrao je va\u017enu ulogu u procesu elektrifikacije Beograda. \u201eSnaga i svetlost\u201c prestala je sa radom 1969, i otad je napu\u0161tena i prepu\u0161tena zubu vremena. Me\u0111utim, iako je izgubila nekada\u0161nju ulogu, zahvaljuju\u0107i radu dvojice renominarih umetnika dobila je novu \u2013 i to filmsku! Naime, ova termoelektrana glavni je akter kratkog filma Iluminacija [BGD-25]<\/em>, koji poku\u0161ava da joj na inovativan na\u010din, makar nakratko, povrati \u201eglas\u201c \u2013 ali i snagu i svetlost.<\/p>\n\n\n\n

Film je plod jedinstvene umetni\u010dke rezidencije realizovane u okviru me\u0111unarodnog projekta FASIH (Future Art Science Industrial Heritage)<\/em>, u produkciji Centra za promociju nauke. Ovaj rad poseti\u043eci \u0107e mo\u0107i da vide na izlo\u017ebi \u201eSvetlost i snaga industrijskog nasle\u0111a\u201c, od 22. maja do 29. juna, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Iluminaciju [BGD-25] <\/em>potpisuje umetni\u010dki duo Sz. Berlin \u00b1 Panic [Alexei Monroe, Nik Panic]<\/em>, koji \u010dine Aleksej Monro i Nikola Pani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Aleksej Monro je interdisciplinarni umetnik i autor knjige Ispitivanje ma\u0161ina: Lajbah i NSK<\/em>, objavljene u Sloveniji, Francuskoj i Nema\u010dkoj. Njegova istra\u017eiva\u010dka interesovanja obuhvataju modernu i industrijsku arhitekturu, kao i elektronsku i industrijsku muziku. Nikola Pani\u0107 je filmski reditelj, scenarista i producent, koji je radio na brojnim zna\u010dajnim filmskim projektima, uklju\u010duju\u0107i saradnje sa Ridlijem Skotom, Majkom Figisom i D\u017eonom Irvinom. Njegov dokumentarni film I pobednik nije…<\/em> prikazivan je u ameri\u010dkim bioskopima, a pesma iz filma na\u0161la se u u\u017eem izboru za Oskara 2018. godine. Umetni\u010dki duo Sz. Berlin \u00b1 Panic [Alexei Monroe, Nik Panic] <\/em>formirali su 2022. godine.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Povodom predstoje\u0107e izlo\u017ebe i premijere njihovog filma, sa ovim tandemom razgovarali smo o metodologiji \u201ereanimiranja\u201c napu\u0161tenih industrijskih lokaliteta, zvu\u010dnom pejza\u017eu termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c i estetici ru\u0161evina, kao i o umetni\u010dkom potencijalu ovakvih prostora za savremenu refleksiju i kulturno o\u017eivljavanje.<\/p>\n\n\n\n

Termoelektrana \u201eSnaga i svetlost\u201c nije prva napu\u0161tena industrijska lokacija koju ste umetni\u010dki interpretirali. Po \u010demu je ova zgrada specifi\u010dna i kako ste do\u0161li na ideju da njenu pri\u010du preto\u010dite u film Iluminacija [BGD-25]<\/em><\/a>?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako postoji kontinuitet sa na\u0161im radovima na prethodnim lokacijama, ovo mesto se razlikuje u nekim klju\u010dnim aspektima. Nalazi se u prometnom urbanom okru\u017eenju, a opet ga gotovo niko ne pose\u0107uje. Tako\u0111e, re\u010d je o kontrolisanom prostoru, u neposrednoj blizini aktivnih postrojenja. Razgovaraju\u0107i s ljudima u Beogradu, shvatili smo da za mnoge \u010dak i samo ime ovog mesta ima tek bled, gotovo sablasan prizvuk \u2014 ili im je potpuno nepoznato. Deluje kao mrtva zona u kolektivnom pam\u0107enju grada, a takvo mesto je samo po sebi vrlo zanimljivo za istra\u017eivanje. Tu je i njegova (uru\u0161ena) arhitektonska vrednost.<\/p>\n\n\n\n

Kada smo videli poziv koji je raspisan u okviru projekta FASIH, odmah smo prepoznali njegov umetni\u010dki potencijal i uvideli da bi to bila odli\u010dna prilika da razvijemo i unapredimo na\u0161 rad i na\u0161e tehnike.<\/p>\n\n\n\n

Posebno va\u017ean aspekt va\u0161e pri\u010de je zvuk, koji ste dobili uz pomo\u0107 snimanja na lokalitetu i sonifikacije. \u0160ta je sonifikacija i na koji na\u010din ste koristili arhitekturu zgrade da generi\u0161ete zvuk? \u0160ta nam sve zvu\u010dni pejza\u017e termoelektrane otkriva o njenoj sudbini?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sonifikacija se odnosi na obradu bilo kog oblika podataka u zvu\u010dni (ali ne nu\u017eno muzi\u010dki) oblik. U najve\u0107em obimu se koristi u istra\u017eivanju svemira za akusti\u010dku simulaciju kosmi\u010dkih procesa, ali potencijalno bilo koji oblik podataka mo\u017ee na ovaj na\u010din biti prikazan kao zvu\u010dni. U na\u0161em slu\u010daju, koristimo posebnu aplikaciju koja u realnom vremenu prevodi signale kamere i videa u zvuk. Usmeravanjem kamere na elemente kao \u0161to su \u017elebovi za ugalj, metalne grede ili podne plo\u010dice, mo\u017ee se \u201euhvatiti\u201c njihov \u201ezvuk\u201c. To se mo\u017ee obraditi i pu\u0161tati u\u017eivo, na licu mesta (mogu se pode\u0161avati visina tona, tonalitet i drugi parametri), ili se fotografije i video-snimci sa lokacije mogu naknadno u\u010ditati u aplikaciju radi daljeg editovanja. Ova tehnologija predstavlja va\u017ean stepen razvoja \u2013 umesto da stvaramo muzi\u010dke utiske o nekom mestu u tradicionalnom smislu, mi radimo zajedno sa njim, koriste\u0107i zvukove koje aplikacija proizvodi i daju\u0107i mu glas.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Pored prikupljanja sirovih tonova i semplova, vreme provedeno u termoelektrani smo koristili da usavr\u0161imo i razvijemo nove tehnike i da, tokom na\u0161ih sesija tamo, pustimo zgradu da \u201esvira\u201c. Snimili smo nekoliko dugih muzi\u010dkih sekvenci, od kojih se neke jasno \u010duju na finalnom zvu\u010dnom zapisu. Stotine kra\u0107ih zvu\u010dnih doga\u0111aja je tako\u0111e snimljeno na licu mesta, plus opse\u017eni terenski snimci koraka, metala, olupina i drugih detalja. Va\u017eno je naglasiti da je svaki element zvu\u010dne podloge ili snimljen na licu mesta ili je proizveden od materijala snimljenog na licu mesta. Radimo isklju\u010divo sa zvucima sa lokacije, obra\u0111uju\u0107i ih i montiraju\u0107i samo po potrebi za kompoziciju.<\/p>\n\n\n\n

U ovom procesu smo dobili neprocenjivu \u2013 ali ne nu\u017eno i entuzijasti\u010dnu \u2013 pomo\u0107 od vrana, stanovnika ove zgrade, \u010dije smo glasove tako\u0111e koristili. Vrane pru\u017eaju podsme\u0161ljiv ili trijumfalni komentar o svojoj kolonizaciji zgrade, u saradnji sa drugim dominantnim zvukom \u2013 stalnim zujanjem aktivne termoelektrane u neposrednoj blizini. Iako je njen zvu\u010dni dron ote\u017eao izolovanje pojedina\u010dnih zvukova koji su nam bili potrebni u terenskim snimcima, koristili smo ga i kao element kompozicije \u2013 jedini zvu\u010dni element izvan lokacije. Ovaj element predstavlja simboli\u010dki paradoks \u2013 zvuk aktivne elektrane ispunjava zanemarenu i razbijenu lju\u0161turu svog prethodnika. U tom smislu, trenutni zvu\u010dni pejza\u017e manifestuje nemilosrdnu prirodu industrijskog napretka. Aktivna elektrana \u0107e tako\u0111e postati zastarela i ve\u0107 \u017eivi u pozajmljenom vremenu.<\/p>\n\n\n\n

Va\u0161 film istra\u017euje istoriju termoelektrane, ali se ne zadr\u017eava na pukom dokumentovanju transformacije ovog objekta kroz vreme, ve\u0107 poku\u0161ava da \u201euhvati\u201c i o\u017eivi duh ovog napu\u0161tenog mesta. Na koje sve na\u010dine to posti\u017eete i \u0161ta za vas predstavlja o\u017eivljavanje prostora kroz umetni\u010dku intervenciju? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na\u0161e privremeno \u201ehvatanje\u201c duha termoelektrane, nadamo se, omogu\u0107ava neku vrstu njenog oslobo\u0111enja. To \u201ehvatanje\u201c nije zami\u0161ljeno kao strategija za pripitomljavanje \u2013 cilj nam je da oslobodimo, a ne da ukrotimo njenu mo\u0107. Simboli\u010dno, probudi\u0107emo je iz sna i vratiti joj njenu dinami\u010dnost. To se posti\u017ee bukvalno i metafori\u010dki poja\u010davanjem i isticanjem njenih su\u0161tinskih arhitektonskih, vizuelnih i zvu\u010dnih karakteristika. Cilj filma je da prika\u017ee dramu prostora \u2013 o\u0161tre modernisti\u010dke uglove, praznine, veliku visinu. Kompozicija koristi zvukove prikupljene na lokalitetu da bi se na savremen na\u010din ponovo zamislio zvuk termoelektrane tokom njenog rada. Zanimaju nas ovakva o\u017eivljavanja prostora kao na\u010dini da se na povr\u0161inu iznesu nere\u0161ena pitanja i da se ljudima omogu\u0107i da do\u017eive njihovu mo\u0107nu atmosferu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Obojica radimo sa ritmom (kao filmski stvaraoci, di-d\u017eejevi, producenti elektronske muzike), tako da nam je delovalo da kontekst termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c i njena istorija zahtevaju dinami\u010dan, ritmi\u010dki pristup, a ne onu vrstu melanholi\u010dnog rekvijema, koji bi tako\u0111e mogao da proiza\u0111e iz ovog prostora. Ono \u0161to smo ovde poku\u0161ali da otkrijemo jeste ono \u0161to pisac Dilan Trig naziva \u201edinami\u010dkom rezonancom ru\u0161evine\u201c. Kontemplativniji pristup bi lako mogao da sklizne u romantizaciju ili feti\u0161izaciju propadanja. Rekreiranje radnih ritmova iz 20. veka pomo\u0107u tehnologije 21. veka nametnulo je jednu vrstu discipline koja simboli\u010dno odra\u017eava disciplinu kojoj su bili podvrgnuti oni koji su izgradili termoelektranu i upravljali ovim mestom. Mo\u017eda se estetika koju stvaramo najbolje mo\u017ee opisati kao spektralni dinamizam. Snaga i svetlost zgrade i njene istorije vra\u0107aju se u \u017eivopisnom, ali sablasnom obliku.<\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o tome \u0161ta ovaj rad zna\u010di za nas, postojao je tako\u0111e i li\u010dni aspekt \u2013 jedan od nas dvojice je poreklom iz Beograda, pa je rad na ovom lokalitetu bio i na\u010din da se ponovo uspostavi odnos sa istorijom grada. <\/p>\n\n\n\n

Koji je bio najve\u0107i izazov s kojim ste se susreli prilikom snimanja i kako ste ga prevladali?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bili smo na lokaciji tokom celog aprila, a snimanje je moralo da se produ\u017ei jer je nekoliko dana bilo previ\u0161e hladno, mra\u010dno ili vla\u017eno da bi se napravili upotrebljivi snimci. Jednog dana, kada je po\u010deo da pada sneg, morali smo da odustanemo. Kada se pojavilo sunce, jarko, hladno aprilsko svetlo tako\u0111e je uticalo na snimanje i sonifikaciju (i pozitivno i negativno). Vetar je isto bio va\u017ean faktor, posebno prilikom snimanja dronom. Ispostavilo se da je zgrada velika i dovoljno izlo\u017eena vremenskim prilikama da gornji nivoi imaju svoju mikroklimu, posebno oko uni\u0161tenih prozora i krova. Iznenadne vazdu\u0161ne struje i vrtlozi ponekad su ote\u017eavali, pa \u010dak i \u010dinili rizi\u010dnim, letenje dronom kroz unutra\u0161njost zgrade.<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedan izazov bila je sama razmera \u2013 bilo je toliko potencijalnog materijala na svakom nivou, od mikro do makro nivoa, od pojedina\u010dnih podnih plo\u010dica do ogromnih prostorija. Nije bilo govora o dokumentovanju samo delova zgrade \u2013 po\u0161to nam je pru\u017eena jedinstvena mogu\u0107nost dugotrajnog snimanja, ose\u0107ali smo du\u017enost da snimimo sve. Na\u0161i prethodni projekti zasnivali su se na pojedina\u010dnim posetama, sa ne vi\u0161e od \u010detiri sata materijala, pa smo se ovde suo\u010dili sa izazovima selekcije koje ranije nismo imali. Da bismo to uradili, morali smo da konstrui\u0161emo osnovnu narativnu strukturu filma koja bi nam pomogla prilikom odabira.<\/p>\n\n\n\n

Film se temelji i na iskustvu sa prethodnim projektima, poput onog u Istri. Na koji na\u010din se metodolo\u0161ki ili tematski nadovezujete na te radove?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na\u0161 rad u Istri je bio usredsre\u0111en na lokacije koje su u vezi sa preradom uglja i proizvodnjom elektri\u010dne energije, tako da je u tom smislu na\u0161 film o termoelektrani \u201eSnaga i svetlost\u201c o\u010digledan tematski nastavak prethodnih projekata. Iskustvo ste\u010deno na tim mestima bilo je dobar oblik treninga za ono \u0161to smo ovde realizovali. Me\u0111utim, uprkos arhitektonskim ili funkcionalnim sli\u010dnostima, svaka lokacija zahteva jedinstvene taktike. Ve\u0107 smo imali neku vrstu neformalne ili instinktivne metodologije, ali nas je ovo mesto inspirisalo i primoralo da modifikujemo na\u0161 pristup i odemo korak dalje u odnosu na ono \u0161to smo radili ranije. Prilago\u0111avamo se i radimo u skladu sa svakom lokacijom i dozvoljavamo zgradi da osvetli na\u0161 kreativni put. Radimo sa njima i kroz njih, u svojevrsnom umetni\u010dko-konceptualnom prou\u010davanju (nem. durcharbeiten<\/em>) njihovih specifi\u010dnih karakteristika i prirode.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Objekti industrijskog nasle\u0111a, poput \u201eSnage i svetlosti\u201c, mo\u017eda jesu ru\u0161evine, ali i dalje kriju neku posebnu vrstu privla\u010dnosti. U \u010demu se sastoji njihova atraktivnost i lepota?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pre svega, treba jasno re\u0107i da zgrada nije postala lepa tek kao ru\u0161evina. Bila je to elegantna modernisti\u010dka zgrada u trenutku kada je izgra\u0111ena, sa nekim iznena\u0111uju\u0107e dekorativnim elementima kao \u0161to su obojene podne plo\u010dice. Sa arhitektonsko-istorijske ta\u010dke gledi\u0161ta, njena lepota je bukvalno uni\u0161tena. Ipak, iako je napu\u0161tena vi\u0161e od pola veka, njena \u201eru\u0161evna\u201c lepota nastavlja da se razvija. Sasvim je mogu\u0107e da su neki detalji bili atraktivniji pre deset ili dvadeset godina, dok drugi tek sada dosti\u017eu punu \u201elepotu propadanja\u201c. To se de\u0161ava kroz procese kao \u0161to su promena boje, r\u0111a, strukturni kolaps i druge promene. Uru\u0161avanje jednog elementa omogu\u0107ava svetlosti ili vegetaciji da prodru u nove prostore. U jednom delu zgrade trenutno raste mladi \u0161umarak, koji je verovatno dodatno porastao tokom proteklih nedelja od kad smo napustili lokaciju.<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedan primer je uru\u0161eno metalno stepeni\u0161te u prednjem delu zgrade. Stepeni\u0161te sada ima potpuno druga\u010diju, spokojniju (mada tako\u0111e i tragi\u010dniju) atmosferu u pore\u0111enju sa onom koju je verovatno imalo dok je jo\u0161 bilo mogu\u0107e penjati se uz njega. Dakle, iako je primamljivo razmi\u0161ljati o ruinama kao o mestima sa fiksnom lepotom, mesta poput ovog poseduju dinami\u010dnu, evoluiraju\u0107u lepotu. Da ih ponovo posetimo za godinu dana, primetili bismo nove promene u pravcu daljeg raspadanja, koje bi stvorile nove estetske efekte i utiske. Zbog svoje promenljive prirode i suspenzije svakodnevne stvarnosti unutar njihovih zidova, ova mesta mogu funkcionisati kao vremenske opservatorije ili kontemplativni prostori u kojima je mogu\u0107e privremeno napustiti linearno vreme i promi\u0161ljati.<\/p>\n\n\n\n

Rilkeova definicija lepote relevantna je za iskustvo istra\u017eivanja i stvaranja iz ru\u0161evina: \u201eJer \u0161ta je lepota ako ne sam po\u010detak stra\u0161noga, koji smo taman jo\u0161 kadri da podnesemo, pa mu se tol’ko divimo samo zato \u0161to s nehajnim prezirom ne\u0107e da nas razori.\u201c Takva mesta otkrivaju koliko su ekstremna lepota i ekstremna opasnost \u010desto blisko povezane \u2013 posetioci koji se prepuste njihovoj o\u010daravaju\u0107oj atmosferi lako mogu postati \u017ertve brojnih, po njih same potencijalno destruktivnih, fizi\u010dkih opasnosti.<\/p>\n\n\n\n

Na koji na\u010din Iluminacija [BGD-25]<\/em> mo\u017ee da promeni na\u010din na koji do\u017eivljavamo termoelektranu \u201eSnaga i svetlost\u201c i sli\u010dne napu\u0161tene industrijske prostore? Zbog \u010dega je va\u017eno da ovu vrstu ba\u0161tine o\u010duvamo ili da makar ne dopustimo da potone u trajni zaborav?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Umetni\u010dka reaktivacija mo\u017ee otkriti ne\u0161to neo\u010dekivano i razli\u010dito \u0107e uticati na razli\u010dite ljude. Film je zasnovan na produ\u017eenom posmatranju i dokumentovanju lokacije, i nadamo se da \u0107e pokazati umetni\u010dki potencijal takvih ruiniranih prostora. Ovaj potencijal je potpuno druga\u010diji od potencijala koji ru\u0161evina mo\u017ee imati ako se stabilizuje i dobije novu namenu. Kona\u010dan, nepopravljiv kolaps koji vodi u zapu\u0161tenost uni\u0161ti\u0107e potencijal rekonstrukcije, ali rekonstrukcija \u0107e uni\u0161titi mogu\u0107nosti za promi\u0161ljanje i stvaranje koje upravo ovaj proces ruiniranja omogu\u0107ava.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U ovom trenutku ne znamo sa sigurno\u0161\u0107u da lokacija ne\u0107e potonuti u trajni zaborav ili biti potpuno izbrisana. Mo\u017eda nikada ne\u0107e postati kulturni centar \u2013 ali mo\u017eda mo\u017ee privremeno postati centar kulturne refleksije i dijaloga. Dopu\u0161tamo prostoru da govori sam za sebe, verovatno i vi\u0161e nego \u0161to se zapravo direktno zala\u017eemo za njega. Na\u0161 film je privremena reaktivacija termoelektrane, ali nije rekonstrukcija, zato \u0161to \u017eelimo da joj odamo po\u0161tovanje i radimo zajedno s fragmentarnom \u201esnagom i svetlo\u0161\u0107u\u201c same ruine. Ono \u0161to predstavljamo jeste alternativni scenario u kojem zgrada nije ni obnovljena, ni ostavljena da propada, niti sru\u0161ena. Umesto toga, ona privremeno ponovo funkcioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Zbog njenog arhitektonskog, dru\u0161tvenog i istorijskog zna\u010daja, uvek je va\u017eno sa\u010duvati takvo nasle\u0111e u nekom obliku \u2013 ako ne kao o\u010duvani ili obnovljeni prostor, onda makar kao \u017eivu, \u017eivopisnu uspomenu za budu\u0107nost. Ne mo\u017eemo ta\u010dno razumeti sada\u0161njost ili budu\u0107nost ako se takvo nasle\u0111e jednostavno izbri\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Kratki filmIluminacija<\/em> [BGD-25] jedan je od devet odabranih radova na regionalnom\u00a0art+science\u00a0konkursu u okviru me\u0111unarodnog\u00a0FASIH\u00a0projekta<\/strong>\u00a0(Future Art Science Industrial Heritage), posve\u0107enog revitalizaciji i o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a.\u00a0FASIH\u00a0izlo\u017eba<\/strong>\u00a0bi\u0107e otvorena za publiku na tri lokacije \u2013 22. maja u Beogradu (Muzej nauke i tehnike) i Trbovlju (Delavski dom), i 10. juna u Rijeci (Vje\u0107nica\u00a0Akademije primijenjenih umjetnosti).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eRilkeova definicija lepote relevantna je za iskustvo istra\u017eivanja i stvaranja iz ru\u0161evina: \u2019Jer \u0161ta je lepota ako ne sam po\u010detak stra\u0161noga, koji smo taman jo\u0161 kadri da podnesemo, pa mu se tol’ko divimo samo zato \u0161to s nehajnim prezirom ne\u0107e da nas razori.\u2019 Takva mesta otkrivaju koliko su ekstremna lepota i ekstremna opasnost \u010desto blisko […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4619,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112,6],"tags":[],"class_list":["post-4618","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/kaver.png","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4618","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4618"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4618\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4626,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4618\/revisions\/4626"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4619"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4618"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4618"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4618"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}