{"id":4630,"date":"2025-05-29T11:13:09","date_gmt":"2025-05-29T11:13:09","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4630"},"modified":"2025-05-30T09:59:04","modified_gmt":"2025-05-30T09:59:04","slug":"akusticni-zov-rusevine-osluskivanje-glasa-industrijskog-nasledja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4630\/","title":{"rendered":"Akusti\u010dni zov ru\u0161evine: oslu\u0161kivanje glasa industrijskog nasle\u0111a"},"content":{"rendered":"

\u201eCilj na\u0161eg pristupa je da se polje kulture dominantno vizuelnog opa\u017eanja usmeri prema otvorenijim interdisciplinarnim saznajno-kreativnim postupcima u kojima je audio-zapis istovremeno i dokument i izvor za kreiranje polja imaginacije i kriti\u010dke interpretacije\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 22. maja otvorena je izlo\u017eba \u201eSvetlost i snaga industrijskog nasle\u0111a\u201c, koja kroz pet savremenih umetni\u010dkih radova istra\u017euje vi\u0161eslojni zna\u010daj i budu\u0107i potencijal napu\u0161tene beogradske termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c. Izlo\u017eba je deo me\u0111unarodnog projekta FASIH (Future Art Science Industrial Heritage<\/em>), koji vodi Centar za promociju nauke, a ostaje otvorena za publiku do 29. juna.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od predstavljenih radova je multimedijalna instalacija Otisak \u201eSnaga i svetlost\u201c<\/em>, koja ovu nekada\u0161nju elektranu ne sagledava samo kao arhitektonski objekat, ve\u0107 kao \u017eivu, kompleksnu celinu \u2013 svojevrsni urbani ekosistem u kojem se prepli\u0107u prirodno i ve\u0161ta\u010dko, ti\u0161ina i industrijska buka, materijalni ostaci i zvu\u010dne senke pro\u0161losti. Polaze\u0107i od zvuka kao primarnog izra\u017eajnog sredstva, instalacija nastoji da probudi pa\u017enju posmatra\u010da prema akusti\u010dnom identitetu zaboravljenih prostora, otkrivaju\u0107i zagonetnu slojevitost jednog ruiniranog, ali i dalje veli\u010danstvenog ambijenta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Autorski tim koji stoji iza ove instalacije \u010dine arhitekta i istra\u017eiva\u010d Davor Ere\u0161, ambijentalni umetnik i zvu\u010dni skulptor Marko Paunovi\u0107, likovni umetnik Ivan \u0160uleti\u0107 i in\u017eenjer bioinformatike Mladen Lazarevi\u0107. Povodom otvaranja izlo\u017ebe, sa njima smo razgovarali o razlozima zbog kojih je zvuk postavljen u sredi\u0161te interpretacije prostora, o ulozi interdisciplinarnosti u njihovom radu, kao i o potencijalima koje zvuk, umetnost i tehnologija zajedno mogu ponuditi u savremenom promi\u0161ljanju i o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste do\u0161li na ideju da ba\u0161 zvuk bude primarno sredstvo tuma\u010denja i reinterpretacije prostora nekada\u0161nje termoelektrane? \u0160ta vam zvuk omogu\u0107ava \u0161to slika ne mo\u017ee?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ideja projekta je da se iska\u017ee nezamenljivost (posebnost) zvuka kao zapisa koji ima kapacitet da vremenski istovremeno rezonuje slojevitost i specifi\u010dne karakteristike prostora. Projekat posmatra prostorni kompleks termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c ne samo kao arhitektonsku strukturu, ve\u0107 kao jednu slo\u017eenu ekologiju prirodnih i izgra\u0111enih svojstava prostora. Strategija projekta usmerena je na to da se zvuk aktivira kao specifi\u010dni kapacitet ne-vizuelnog postupka koji treba da istakne posebnost \u201eposmatrane\u201c lokacije. Interesovanje projekta usmereno je na senzibiliranje i podsticanje na \u201eslu\u0161anje\u201c jedinstvenosti prirode urbanog pejza\u017ea, koja je generisana posebno\u0161\u0107u kompleksa zgrade termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c. U izlo\u017ebenom projektu, zvuk daje vremensku prisutnost i prostornu dubinu koju prisutna slika integri\u0161e u jedno vizuelno polje puno materijalnih zna\u010denja.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Termoelektranu ne posmatrate samo kao zgradu, ve\u0107 kao deo \u0161ire, slo\u017eene ekologije. \u0160ta to zna\u010di i na koji na\u010din vam je ta perspektiva promenila pristup radu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bele\u017eenje zvuka mesta imalo je za nameru da iska\u017ee memoriju kao interdisciplinarni potencijal koji afirmi\u0161e zna\u010daj o\u010duvanja industrijskog nasle\u0111a. Postupcima snimanja i digitalizacije zvu\u010dnih zapisa, ovim pristupom \u017eelimo da trajnije sa\u010duvamo nestaju\u0107e konstalacije izme\u0111u zate\u010denih prostora objekta i prirode koja okru\u017euje kompleks termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c. Zvu\u010dni zapis, sinhrono sa vizuelnim i materijalnim dokumentovanjem, predstavlja polazi\u0161te ka kreativnom delanju koje je usmereno na konstruisanje novog \u201esada\u201c i \u201eovde\u201c, u kojem je prepoznavanje i fosilizacija \u201epostoje\u0107eg habitusa i \u017eivotne sredine\u201c postavljena kao polazi\u0161te. Postupak digitalizacije, editovanja i postprodukcije se anga\u017euje kao proces mi\u0161ljenja (ne samo vizuelnog) prostora koji je otvoren prema konfiguraciji novih perspektiva o\u010duvanja i kori\u0161\u0107enja postoje\u0107eg urbanog pejza\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno obele\u017eje va\u0161eg umetni\u010dkog projekta je interdisciplinarni pristup. Koje su sve discipline bile uklju\u010dene u proces njegove realizacije i kako je izgledao njihov me\u0111usobni dijalog?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dki i saznajni okvir projekta postavljen je sa premisom saradnje kao konstrukcije dijaloga razli\u010ditih   oblasti  umetnosti kroz premre\u017eavanje razli\u010ditih medija. Saradnja se ostvaruje kroz razvoj multimedijalnog pristupa o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a. U projektu je interdisciplinarnost razvijana kroz discipline arhitekture, likovnosti materijalnih fragmenata, elektrotehniku zvuka i programiranje algoritama, kao i ve\u0161tinu kreativnih postupaka audio-vizuelnog stvarala\u0161tva. Ovako definisano polje umre\u017eavanja znanja i ve\u0161tina ima za cilj da formira multidimenzionalnu zvu\u010dnu \u201esliku\u201c kojom bi se formirala otvorenija percepcija posmatrane lokacije, zgrade i samog prostora kao izlaganja slojevitosti i kompleksnosti zate\u010denog urbanog okru\u017eenja i industrijskog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Kakvu posebnu dimenziju interdisciplinarnost daje va\u0161em radu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nasuprot ustaljenih metoda zvu\u010dnog mapiranja mesta, projekat razvija otvorenost interdisciplinarnog procesa traganja, eksperimentisanja i saznavanja in situ<\/em>. Ovaj proces odvijao se kroz multimedijalni pristup istra\u017eivanju, u kojem se prepli\u0107u ekologija mesta, materijalnost fragmenata, karakter prostora i arhitektonske osobenosti. Prva faza projekta podrazumevala je prepoznavanje, istra\u017eivanje, mapiranje i lociranje specifi\u010dnih lokacija u okviru kompleksa elektrane, koje smo ozvu\u010dili mikrofonima. Druga faza obuhvatala je snimanje i premre\u017eavanje lokaliteta sa zate\u010denim materijalnim fragmentima. Ishodi\u0161te ove faze je kreiranje slojevitog integralnog zapisa materijalnog i zvu\u010dnog asambla\u017ea, unutar koga  prostorno fragmentisani elementi dobijaju svoj zvu\u010dni kod.  Zavr\u0161na faza obuhvatala je obradu i postprodukciju snimljenih zvu\u010dnih zapisa koji se sinhrono transfomi\u0161u u do\u017eivljaj.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ideja projekta je da se kroz saradnju sa vizuelnim umetnikom konfiguri\u0161e algoritam, koji kreira \u201e\u0161pekulativne vizije\u201c zate\u010denih fragmenata kao polazi\u0161te za kreiranje uvek novih zvu\u010dnih i vizuelnih pejza\u017ea. Interdisciplinarnost je postavljena u sredi\u0161te kreativnog procesa, gde je razmena izme\u0111u vizuelnog umetnika, arhitekte i in\u017eenjera trebalo da stvori \u0161iru i dublju sliku kao \u201eotisak\u201c jedne materijalne kulture u nestajanju.<\/p>\n\n\n\n

Koliko se va\u0161 proces rada razlikovao od klasi\u010dnih metoda arhitektonske analize ili zvu\u010dnog mapiranja? Da li ste se svesno trudili da razbijete postoje\u0107e metodolo\u0161ke granice?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mapiranje zvuka u arhitekturi i gra\u0111evini naj\u010de\u0161\u0107e se koristi kako bi se izmerile i odredile akusti\u010dke osobine prostora. Cilj ovih merenja je da budu \u0161to preciznija i omogu\u0107e odre\u0111ivanje zvu\u010dnih parametara prostora, nakon \u010dega se ti nalazi koriste da bi se napravili akusti\u010dki modeli samog prostora ili da bi se on vizuelno predstavio kroz heat-mape<\/em> ili druge metode vizualizacije. <\/p>\n\n\n\n


Za razliku od toga, mi smo \u017eeleli da do\u010daramo ose\u0107aj bivanja u samom prostoru, njegov odnos sa okru\u017eenjem, tj. preplitanje spolja\u0161njih i unutra\u0161njih zvu\u010dnih slika i de\u0161avanja. Po\u0161to je cilj od starta bio druga\u010diji, sama metodologija je bila bli\u017ea field recording<\/em> praksama nego onim kori\u0161\u0107enim u arhitekturi. 
<\/p>\n\n\n\n

Va\u0161 projekat deluje kao poku\u0161aj da se stvori neka vrsta \u201ezvu\u010dne slike\u201c prostora. Mo\u017eete li opisati \u0161ta ta \u201eslika\u201c podrazumeva i kako je oblikovana?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sama zvu\u010dna slika poku\u0161ala je da \u201euhvati\u201c sadejstvo objekta sa okolinom, i istovremeno superponira unutra\u0161nja i spolja\u0161nja zbivanja. Poku\u0161ali smo da kroz vi\u0161emese\u010dni raspon, u zavisnosti od doba godine, pa i dana, uhvatimo de\u0161avanja i specifi\u010dnosti zgrade. Snimci zvuka su bili uvek postavljeni u \u010detiri ta\u010dke unutar samog prostora. Na kraju se postavilo pitanje kako iskoristiti desetine sati materijala koje su nastale u ovom procesu, pa je odlu\u010deno da se poslu\u017eimo delovima strukture objekta i iskoristimo ih kao matricu na osnovu koje \u0107emo transponovati i izlo\u017eiti zvu\u010dni zapis.<\/p>\n\n\n\n

Va\u0161 pristup industrijskom nasle\u0111u ne oslanja se na nostalgiju, ve\u0107 na aktivno oslu\u0161kivanje i transformaciju. \u0160ta za vas zna\u010di \u201eo\u010duvati\u201c industrijsko nasle\u0111e u 21. veku?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Cilj na\u0161eg pristupa je da se polje kulture dominantno vizuelnog opa\u017eanja usmeri prema otvorenijim interdisciplinarnim saznajno-kreativnim postupcima u kojima je audio-zapis istovremeno i dokument i izvor za kreiranje polja imaginacije i kriti\u010dke interpretacije. Projektovana otvorenost prema saznajnom procesu \u017eeli da razvije neo\u010dekivne i vizuelno apstraktnije postupke formiranja znanja o specifi\u010dnostima industrijskog nasle\u0111a i njegovoj neodvojivosti od prirodnog okru\u017eenja, uva\u017eavaju\u0107i ljudsko i ne-ljudsko bitisanje u urbanom prostoru.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kako zami\u0161ljate budu\u0107nost ovakvih prostora, poput termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c, i kako va\u0161 rad mo\u017ee doprineti njihovoj reimaginaciji i reinterpretaciji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Imanentna karakteristika budu\u0107nosti kao vremenske kategorije je neizvesnost, ova neizvesnost je istovremeno i najzanimljivija jer je deo na\u0161e sada\u0161njosti. Na\u0161 projekat \u017eeli da uka\u017ee na zna\u010daj prisutnog i kapacitet zapisa da sada\u0161njost rezonira i projektuje u budu\u0107e vreme. Rezonovanje je sredstvo da se od zate\u010denih konstelacija i artefaktata stvori dokument kako bi se od dokumenta kreiralo polje imaginacije. Projekat \u017eeli da istakne zna\u010daj zvu\u010dne imaginacije materijalnosti prostora kao presudnog svojstva u kome se ispoljava sva kompleksnost na\u0161eg sveta.<\/p>\n\n\n\n

Otisak \u201eSnaga i svetlost\u201c jedan je od deset odabranih radova na regionalnom art+science konkursu u okviru me\u0111unarodnog FASIH projekta<\/strong> (Future Art Science Industrial Heritage), posve\u0107enog revitalizaciji i o\u010duvanju industrijskog nasle\u0111a. FASIH izlo\u017eba<\/strong> bi\u0107e otvorena za publiku na tri lokacije \u2013 22. maja u Beogradu (Muzej nauke i tehnike) i Trbovlju (Delavski dom), i 10. juna u Rijeci (Vje\u0107nica Akademije primijenjenih umjetnosti).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eCilj na\u0161eg pristupa je da se polje kulture dominantno vizuelnog opa\u017eanja usmeri prema otvorenijim interdisciplinarnim saznajno-kreativnim postupcima u kojima je audio-zapis istovremeno i dokument i izvor za kreiranje polja imaginacije i kriti\u010dke interpretacije\u201c Razgovarao: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 22. maja otvorena je izlo\u017eba \u201eSvetlost i snaga industrijskog nasle\u0111a\u201c, koja kroz […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4633,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112,6],"tags":[],"class_list":["post-4630","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih","category-razgovori"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/Spolja-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4630","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4630"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4630\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4642,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4630\/revisions\/4642"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4633"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4630"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4630"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4630"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}