{"id":4792,"date":"2025-07-29T09:16:33","date_gmt":"2025-07-29T09:16:33","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=4792"},"modified":"2025-09-22T13:48:47","modified_gmt":"2025-09-22T13:48:47","slug":"industrijsko-nasledje-kroz-artscience-naocare","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/4792\/","title":{"rendered":"Industrijsko nasle\u0111e kroz art+science nao\u010dare"},"content":{"rendered":"

Zavr\u0161na konferencija projekta FASIH u Rijeci bila je prilika da se industrijska ba\u0161tina sagleda ne samo kao trag (pa \u010dak i teret) pro\u0161losti, ve\u0107 i kao prostor susreta umetnosti, nauke i tehnologije \u2013 ambivalentan pejza\u017e u kojem se naslu\u0107uju mogu\u0107e zajedni\u010dke budu\u0107nosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tekst: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107<\/em> \/ Foto: Bojan D\u017eodan<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u201e\u010cisto industrijsko nasle\u0111e je mit. Ono je uvek ambivalentno i nosi u sebi i pozitivne i negativne potencijale\u201c, istakao je dr Aleksej Monro, istra\u017eiva\u010d industrijske kulture Jugoisto\u010dne Evrope i audio-vizuelni umetnik iz Velike Britanije, koji trenutno \u017eivi u Hrvatskoj. U uvodnom predavanju na konferenciji Industrial Heritage through Art & Science Lenses<\/em>, odr\u017eanoj u amfiteatru Gra\u0111evinskog fakulteta u Rijeci, on jo\u0161 ka\u017ee: \u201eTo, ipak, ne isklju\u010duje mogu\u0107nost katarzi\u010dnog ili konstruktivnog suo\u010davanja s njim. Re\u010d je o potrazi za zlatom me\u0111u ru\u0161evinama.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Upravo takva potraga bila je nit vodilja ovog jednodnevnog skupa, koji je okupio umetnike, istra\u017eiva\u010de, aktiviste i zaljubljenike u industrijsko nasle\u0111e regiona. Kao zavr\u0161ni doga\u0111aj dvoipogodi\u0161njeg projekta FASIH \u2013 Future Art Science Industrial Heritage<\/em>, podr\u017eanog kroz program Kreativna Evropa<\/em> Evropske unije, konferencija je bila posve\u0107ena predstavljanju projektne metodologije, rezultata brojnih edukativnih i istra\u017eiva\u010dkih aktivnosti, kao i deset interdisciplinarnih umetni\u010dkih radova koji su prou\u010davali industrijske lokalitete tri grada \u2013 Beograda, Trbovlja i Rijeke \u2013 i premijerno prikazani tokom maja i juna na izlo\u017ebama u ovim mestima. U pitanju su lokaliteti nekada\u0161nje termoelektrane \u201eSnaga i svetlost\u201c u Beogradu, termoelektrane \u201eTrbovlje\u201c sa najvi\u0161im dimnjakom u Evropi i Tvornice papira \u201eHartera\u201c u Rijeci.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Pored autora radova i predstavnika \u0161est partnerskih organizacija koje u\u010destvuju u ovom projektu \u2013 Centra za promociju nauke, Akademije primijenjenih umjetnosti u Rijeci, Sveu\u010dili\u0161ta u Rijeci, Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, Prirodoslovnog muzeja Rijeka i Delavskog doma Trbovlje \u2013 na skupu su govorili istra\u017eiva\u010di i stru\u010dnjaci iz oblasti umetnosti, kulture i nauke iz cele regije.<\/p>\n\n\n\n

Nakon pozdravnih re\u010di, izlaganje po pozivu odr\u017eao je pomenuti dr Aleksej Monro. \u201eEngleski teoreti\u010dar Dilan Trig uveo je pojam razmi\u0161ljanja uz ru\u0161evinu<\/em> \u2013 to je na\u010din bivanja u prostoru, razmi\u0161ljanja o njemu i sa njim. Ono \u0161to \u010dinimo umetni\u010dki, a \u0161to ja poku\u0161avam da sprovedem teorijski, jeste svojevrsna saradnja sa prostorom\u201d, obja\u0161njava u svom predavanju ovaj umetnik i teoreti\u010dar. \u201eTo nije pasivan, distanciran, objektivan proces. Naprotiv, to je ukorenjeno, neposredno i blisko iskustvo.\u201c<\/p>\n\n\n\n

On isti\u010de da je podnaslov svog predavanja Traganje za zlatom me\u0111u ru\u0161evinama<\/em> pozajmio od marksisti\u010dkog teoreti\u010dara Ernsta Bloha. \u201eBloh je imao zanimljivu ideju \u2013 da se revolucionarni potencijal ne tra\u017ei u visokoj kulturi, kao kod Adorna, ve\u0107 upravo u ru\u0161evinama kulture, u popularnim, odba\u010denim i \u2018\u0161und\u2019 slojevima kulturnog \u017eivota. Upravo tu, na dnu, mo\u017eete prona\u0107i pravu vrednost i zanimljiv materijal.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Monro potom skre\u0107e pa\u017enju na \u010dinjenicu da industrijsko nasle\u0111e ne prisvaja samo dr\u017eava ili tr\u017ei\u0161te, ve\u0107 i razli\u010diti akteri \u201eodozdo\u201c \u2013 umetnici, formalne i neformalne dru\u0161tvene grupe, ljudi koji ta mesta koriste za zabavu, ostavljanje grafita ili eksperimentisanje sa zvukom i svetlom. \u201ePrisvajanje ne dolazi samo s vrha. Svaka upotreba tih prostora, bilo institucionalna ili alternativna, jeste neka vrsta aproprijacije. Ne postoji \u010dista, neutralna upotreba industrijskog nasle\u0111a \u2013 ono je uvek ambivalentno\u201c, ka\u017ee Monro.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

I sam \u010din deindustrijalizacije, upozorava, predstavlja oblik nasilja. Ali, dodaje, ni o\u010duvanje nije nevina praksa. \u201eKada odlu\u010dite da zaustavite propadanje, vi time aktivno interveni\u0161ete \u2013 remetite prelazno, liminalno stanje zgrade. A to stanje, ta faza izme\u0111u raspadanja i obnove, za mene je \u010desto najzanimljivija. Poluuru\u0161ena struktura, u svom nesavr\u0161enom i nestabilnom obliku, mo\u017ee biti daleko inspirativnija od restaurirane zgrade pretvorene u korporativnu kancelariju\u201c, isti\u010de. \u201eZnam da je to mo\u017eda sebi\u010dna umetni\u010dka perspektiva, ali ona pokazuje da nasilje mo\u017ee delovati u oba smera \u2013 i kada ru\u0161imo, i kada \u010duvamo.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Prva panel sesija bila je posve\u0107ena Izazovima istra\u017eivanja i upravljanja industrijskom ba\u0161tinom u Jugoisto\u010dnoj Evropi. <\/em>Na njoj su govorili kustoskinja Ada Vlaji\u0107 iz Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, dr Maroje Mrdulja\u0161 sa Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu, i Bogdan \u0160teh, direktor Zasavskog muzeja Trbovlje, dok je razgovor moderirala prof. dr Julija Loci Barkovi\u0107 sa Sveu\u010dili\u0161ta u Rijeci.<\/p>\n\n\n\n

Govore\u0107i o iskustvu Trbovlja, grada koji je nakon zatvaranja rudnika i uru\u0161avanja industrije po\u010detkom dvehiljaditih bio suo\u010den s dubokom ekonomskom i identitetskom krizom, \u0160teh je istakao va\u017enost osmi\u0161ljavanja novih modela razvoja. \u201eImali ste lokalnu zajednicu koja je bila ekonomski opusto\u0161ena i rezignirana. Ljudi su se samo s nostalgijom se\u0107ali boljih vremena, a sada\u0161njost je delovala kao kraj svakog blagostanja, bez ikakve nade za budu\u0107nost\u201c, rekao je.<\/p>\n\n\n\n

U tom kontekstu, prema njegovim re\u010dima, poseban zna\u010daj dobio je program Trbovlje novomedijski grad<\/em> koji je razvio Delavski dom, s ciljem da pove\u017ee umetnost, savremene tehnologije i lokalni razvoj. \u201eZala\u017eemo se za humanizaciju tehnologije \u2013 njeno kori\u0161\u0107enje tako da donosi korist ve\u0107ini ljudi u Trbovlju. Deo te filozofije je i upotreba novih tehnologija za o\u010duvanje i prezentaciju industrijske ba\u0161tine\u201c, objasnio je \u0160teh. Kao primer uspe\u0161nog povezivanja umetnosti i zajednice naveo je festival Speculum Artium<\/em>, koji se od 2008. odr\u017eava u Trbovlju i koji je, kako ka\u017ee, postao jedan od najva\u017enijih doga\u0111aja za lokalno stanovni\u0161tvo. \u201eKada je 2013. godine u Trbovlju gostovao robot Asimo, to je bio znak da i na\u0161 grad, uz svu svoju pro\u0161lost, mo\u017ee postati mesto savremenih tehnologija i novih ideja\u201c, zaklju\u010dio je.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Slede\u0107e predavanje po pozivu pod nazivom (Post)Industrial Landscapes: The Future of Liminal Territories<\/em> odr\u017eali su umetnici i istra\u017eiva\u010di iz Srbije \u2013 Milena Putnik, Suzana Gavrilovi\u0107 i Nemanja La\u0111i\u0107. Njihovo izlaganje nastavilo je promi\u0161ljanje o ambivalentnim prostorima industrijskog nasle\u0111a, ali kroz prizmu pejza\u017ea koji su trajno izmenjeni eksploatacijom prirodnih resursa.<\/p>\n\n\n\n

Na primeru dva naru\u0161ena predela u neposrednoj blizini Beograda \u2013 povr\u0161inskih kopova uglja i planinskog masiva o\u0161te\u0107enog intenzivnim radom kamenoloma \u2013 autori su istra\u017eivali kako se vizuelno oblikuje pejza\u017e pod uticajem industrijske eksploatacije. Ovi prostori, kako isti\u010du, pretvoreni su u liminalna mesta: prethodno stanje je nepovratno izbrisano ljudskom intervencijom, dok nova ravnote\u017ea i zna\u010denje jo\u0161 nisu uspostavljeni.<\/p>\n\n\n\n

Upravo ta faza izme\u0111u destrukcije i potencijalne obnove, obele\u017eena nesigurno\u0161\u0107u, ali i mogu\u0107no\u0161\u0107u za kriti\u010dko preispitivanje vrednosti, bila je u fokusu njihovog rada Puna crta prekinuta crta: Budu\u0107nost liminalnih predela<\/em>. Ovaj rad bio je centralni deo art+science<\/em> izlo\u017ebe Possibilities of a landscape<\/em>, koju je 2023. godine organizovao Centar za promociju nauke u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, a realizovan je u okviru otvorenog javnog poziva Promene pokre\u0107u promene<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Zatim je odr\u017ean panel Speculative Visions of Industrial Heritage<\/em>, na kom su govorili dr Predrag Terzi\u0107, digitalni umetnik i profesor Fakulteta za medije i komunikacije iz Beograda, dr \u017deljka Modri\u0107 Surina, direktorka Prirodoslovnog muzeja Rijeka, Marko Vesi\u0107, umetnik i doktorand Fakulteta muzi\u010dke umetnosti iz Beograda, i Vili Rakita, umetnik i arhitekta iz Zagreba, dok je razgovorom moderirao Ivan Stani\u0107, vi\u0161i kustos Muzeja nauke i tehnike iz Beograda.<\/p>\n\n\n\n

Govore\u0107i o ulozi umetnosti u spekulativnim istra\u017eivanjima budu\u0107nosti, dr Modri\u0107 Surina istakla je da umetni\u010dki pristup \u010desto uspeva da izazove sna\u017ene emotivne reakcije i istovremeno podstakne razmi\u0161ljanje publike na na\u010din koji nau\u010dni modeli i \u010dinjenice, sami po sebi, ne mogu uvek posti\u0107i. \u201eTu le\u017ei snaga umetnosti \u2013 u sposobnosti da nas emocionalno anga\u017euje. Zato je va\u017ean dvosmerni dijalog izme\u0111u nauke i umetnosti. Kada taj odnos zaista funkcioni\u0161e, rezultati su vidljivi i sna\u017eni. Ali ako umetnici samo povr\u0161no za\u0111u u kompleksne nau\u010dne teme, kao \u0161to su ekologija ili za\u0161tita prirode, mo\u017ee se dogoditi da i pored najbolje namere naprave vi\u0161e \u0161tete nego koristi. Zato su komunikacija i me\u0111usobno poverenje klju\u010dni.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U poslednjoj panel sesiji umetnici su govorili o kori\u0161\u0107enju digitalnih tehnologija unutar industrijskog okru\u017eenja. Panelisti su bili Nikola Pani\u0107, srpski audiovizuelni umetnik koji \u017eivi i radi u Engleskoj, \u017diga Pavlovi\u010d, digitalni umetnik iz Ljubljane, Andrej Uduc iz Delavskog doma Trbovlje i Enia Kozari\u0107, umetnica iz Rijeke, dok je razgovor moderirala Dijana Proti\u0107 sa Akademije primijenjenih umjetnosti Rijeka. Tokom ove sesije prikazan je kratkometra\u017eni film Iluminacija [BGD-25]<\/em> \u2013 jedan od deset umetni\u010dkih projekata produciranih u okviru FASIH projekta \u2013 koji potpisuje umetni\u010dki tandem Sz. Berlin \u00b1 Panic, koji \u010dine Nikola Pani\u0107 i gorepomenuti dr Monro.<\/p>\n\n\n\n

Pored konferencijskog programa, za u\u010desnike je bio organizovan obilazak lokaliteta nekada\u0161nje Tvornice papira Hartera, kao i ve\u010dernji prijem u Prirodoslovnom muzeju Rijeka, sa tematskim vo\u0111enjem kroz njegovu stalnu postavku. Tokom same konferencije, u pauzama izme\u0111u panela i predavanja, u\u010desnici su u holu Gra\u0111evinskog fakulteta mogli da pogledaju izbor imerzivnih umetni\u010dkih instalacija, realizovanih u okviru istog projekta, koje su koristile VR tehnologiju i 3D modelovanje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Nakon zavr\u0161etka konferencijskog programa, usledila je poseta Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci, gde je organizovan obilazak izlo\u017ebe radova koji su, u okviru FASIH projekta, istra\u017eivali i reinterpretirali industrijsko nasle\u0111e nekada\u0161nje fabrike Hartera. U pitanju su multimedijalne instalacije hrvatskih umetnika Hartera pri\u010da<\/em> (Ana Komadina, Lea Miokovi\u0107, Vili Rakita, Mihaela Sladovi\u0107 i Andrea Stani\u0107), Digitalna Hartera<\/em> (Marija Konfi\u0107, Enia Kozari\u0107, Ana Marija Lon\u010dar) i From Me Flows What You Call Time<\/em> (Gaia Radi\u0107). FASIH izlo\u017eba bila je postavljena i na panelima u okviru Kampusa Sveu\u010dili\u0161ta u Rijeci.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNa zavr\u0161noj konferenciji u Rijeci \u017eeleli smo da okupimo sve interne i eksterne aktere, saradnike, motivatore i podr\u0161ku. Svesni smo da je ova tema donekle hermeti\u010dna i svakako nedovoljno prisutna u javnosti, ali \u017eelimo da pro\u0161irimo kontekst i sagledamo njene razli\u010dite aspekte \u2013 nau\u010dno-tehnolo\u0161ki razvoj iz istorijske perspektive, interdisciplinarnost, povezane dru\u0161tvene promene i tendencije, identitetska pitanja, zna\u010denje i kultura se\u0107anja, aktuelna digitalna tranzicija, alati, uticaj na \u017eivotnu sredinu\u201c, ka\u017ee Dobrivoje Lale Eri\u0107, rukovodilac projekta ovog me\u0111unarodnog projekta i Sektora za me\u0111unarodnu saradnju Centra za promociju nauke.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201eOvaj doga\u0111aj, sa tek ne\u0161to vi\u0161e od stotinu u\u010desnika, zami\u0161ljen je kao sna\u017ean prvi korak u pravcu jednog \u0161ireg dru\u0161tvenog procesa koji \u0107e, nadamo se, pokrenuti nove dijaloge, projekte i na\u010dine razumevanja industrijske kulture i njenog mesta u savremenom dru\u0161tvu.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zavr\u0161na konferencija projekta FASIH u Rijeci bila je prilika da se industrijska ba\u0161tina sagleda ne samo kao trag (pa \u010dak i teret) pro\u0161losti, ve\u0107 i kao prostor susreta umetnosti, nauke i tehnologije \u2013 ambivalentan pejza\u017e u kojem se naslu\u0107uju mogu\u0107e zajedni\u010dke budu\u0107nosti Tekst: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 \/ Foto: Bojan D\u017eodan \u201e\u010cisto industrijsko nasle\u0111e je mit. Ono […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":4793,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[112],"tags":[],"class_list":["post-4792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fasih"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Cover-1-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4792"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4792\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4804,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4792\/revisions\/4804"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4793"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}