{"id":5081,"date":"2025-11-20T09:11:59","date_gmt":"2025-11-20T09:11:59","guid":{"rendered":"https:\/\/artandscience.rs\/?p=5081"},"modified":"2025-11-20T09:12:01","modified_gmt":"2025-11-20T09:12:01","slug":"intervju-multisenzorna-secanja-iza-scene-nastanka-instalacije-rezonantna-secanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/5081\/","title":{"rendered":"Intervju: Multisenzorna se\u0107anja: iza scene nastanka instalacije \u201eRezonantna se\u0107anja\u201c"},"content":{"rendered":"

Umetni\u010dka instalacija Resonant Memories<\/em><\/strong>, \u010diju realizaciju potpisuju umetnici Julija Sion <\/strong>(Yulia Sion, RU\/EE) i Nuno Koreija<\/strong> (Nuno N. Correia, PT\/EE), nastala je u bliskoj saradnji sa vi\u0161e od stotinu starijih ljudi iz Srbije. Ovaj jedinstveni rad bavi se na\u010dinima na koje pamtimo, uticajem tehnologije na na\u0161e razumevanje pro\u0161losti i na\u010dinom na koji digitalno doba preoblikuje na\u0161a najdragocenija se\u0107anja. Kroz interaktivne artefakte i zvu\u010dne komponente, autori nastoje da zbli\u017ee razli\u010dite generacije i otvore prostor za empatiju, dijalog i prevazila\u017eenje digitalnog jaza.<\/p>\n\n\n\n

<\/a>Za portal art+science razgovarali smo sa autorima o procesu nastanka ovog neobi\u010dnog i emocionalno sna\u017enog projekta \u2013 o ulozi na\u0161ih sugra\u0111ana koji su u\u010destvovali u stvaranju rada, kao i o tome za\u0161to je me\u0111ugeneracijski pristup bio klju\u010dan za njegovu su\u0161tinu i poruku. Izlo\u017eba \u201ePutanje tehnologije\u201c bila je otvorena do 26. oktobra u KC Silosi, a ekskluzivan intervju sa autorima donosimo u nastavku.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Photo: Marko Risovic<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/a>Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to o ideji iza projekta?
<\/strong>
Ideja za projekat nastala je kao odgovor na izazov koji je postavio CPN u okviru konkursa za umetni\u010dku rezidenciju: da se istra\u017ei digitalni jaz izme\u0111u starijih i mla\u0111ih generacija u Srbiji. Smatrali smo da toj temi mo\u017eemo pristupiti iz multisenzorne perspektive \u2013 koriste\u0107i haptiku, zvuk i tekstil da predstavimo iskustva starijih na utelovljeniji na\u010din. Ta iskustva mogla su biti u vezi sa tehnologijom ili drugim zna\u010dajnim pri\u010dama iz njihovih \u017eivota. Ovaj pristup razlikuje se od savremene mejnstrim upotrebe tehnologije, koja je prete\u017eno vizuelna i odvija se preko ekrana. Kognitivno, dodir i zvuk rezoniraju sa delovima mozga koji obra\u0111uju emocije. Pored toga, dodir i zvuk su manje doslovni u predstavljanju iskustava, i ostavljaju prostor posmatra\u010du da napravi sopstvena tuma\u010denja i li\u010dne veze. Verujemo da ovaj pristup mo\u017ee biti efikasan u prevazila\u017eenju digitalnog jaza izme\u0111u generacija, jer stvara vi\u0161e empatije i razumevanja. Na kraju, na\u0161a iskustva, bilo tehnolo\u0161ka ili druga, mnogo su sli\u010dnija nego \u0161to mislimo \u2013 bez obzira na to kojoj generaciji pripadamo.<\/p>\n\n\n\n

Instalacija koju ste napravili je taktilna. Da li ste je tako zami\u0161ljali od samog po\u010detka?
<\/strong>
Da, upotreba vibrotaktilnih obrazaca za prizivanje i komunikaciju li\u010dnih se\u0107anja nalazi se u samoj sr\u017ei instalacije i taj pravac bio je deo koncepta od samog po\u010detka. Projekat se nadovezuje na raniji rad Julije Sion, koja je istra\u017eivala kako se se\u0107anja mogu izra\u017eavati putem vibrotaktilnih senzacija (vidi: https:\/\/dl.acm.org\/doi\/abs\/10.1145\/3569009.3572747<\/a>).
U ovoj instalaciji, komunikacija putem dodira funkcioni\u0161e kao primarni modalitet. Kori\u0161\u0107enje taktilne percepcije da se prenesu se\u0107anja i dalje je relativno retko, \u0161to ovaj pristup \u010dini jedinstvenim. Na\u0161a motivacija da stavimo haptiku u prvi plan proisti\u010de iz njene posebne sposobnosti da izazove sna\u017ene emotivne reakcije. Budu\u0107i da dodir mo\u017ee stvoriti dubok ose\u0107aj prisutnosti i povezanosti, on nudi sna\u017enu osnovu za podsticanje empatije. U ovom projektu \u017eelimo da iskoristimo tu mo\u0107 dodira kako bismo omogu\u0107ili publici da se dublje pove\u017ee sa iskustvima starijih osoba, posebno onima u vezi sa njihovom interakcijom sa tehnologijom i percepcijom tehnologije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kreativni proces je uvek fascinantan \u2013 mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o tome kako je nastao ovaj rad?
<\/strong>
\u017deleli smo da radimo zajedno sa starijima, da zajedno osmislimo ovaj rad. Hteli smo da nas inspiri\u0161u njihove pri\u010de i li\u010dne perspektive. Uz pomo\u0107 CPN-a uklju\u010dili smo 15 starijih osoba iz Beograda, Pan\u010deva, Rume i Dolova i zamolili ih da izdvoje klju\u010dna li\u010dna iskustva koja \u017eele da nam prenesu. Sproveli smo po\u010detne sesije koriste\u0107i metod koji je razvila Julija, a kroz koji stariji prave kola\u017ee koji predstavljaju njihova odabrana iskustva. Ovi kola\u017ei uklju\u010duju elemente poput klju\u010dnih re\u010di, slika, tekstura i crte\u017ea. To je Juliji omogu\u0107ilo da kreira hapt\u010dke obrasce i poslu\u017eilo kao inspiracija za skulpture koje smo kasnije razvili.<\/p>\n\n\n\n

Tokom tih sesija, Nuno je tako\u0111e pitao starije o zvu\u010dnim utiscima i auditivnim asocijacijama povezanim sa tim iskustvima. Dodatno, organizovali smo tekstilne radionice u Beogradu i Dolovu, u kojima smo zajedno sa starijima istra\u017eivali kako se se\u0107anja mogu predstaviti kroz tekstil. Ove sesije su nas informisale i inspirisale da razvijemo prve verzije \u2013 hapt\u010dke, zvu\u010dne, tekstilne i skulpturalne. Potom smo organizovali nove dizajn sesije sa istim u\u010desnicima kako bismo dobili povratne informacije o tim po\u010detnim re\u0161enjima.
Sa ostatkom tima \u2013 tekstilnom umetnicom Ani Varm i in\u017eenjerom elektronike Tomasom Savijem \u2013 zatim smo te verzije doradili u kona\u010dnu formu, vode\u0107i posebnu pa\u017enju o harmoniji i komplementarnosti izme\u0111u svih elemenata (haptike, zvuka i materijalnih tekstura).<\/p>\n\n\n\n

Rad sa starijim osobama nije uobi\u010dajena umetni\u010dka praksa. Kada ste odlu\u010dili da fokus stavite na njihova se\u0107anja?
<\/strong>
Cilj ove rezidencije bio je podizanje svesti o izazovima digitalnog jaza u Srbiji. Mi smo odlu\u010dili da tom pitanju pristupimo fokusiranjem na se\u0107anja starijih osoba, uklju\u010duju\u0107i njihova iskustva sa tehnologijom, kao i zna\u010dajne trenutke iz li\u010dnih \u017eivota. Od samog po\u010detka, projekat je bio zasnovan na ideji da se\u0107anja mogu poslu\u017eiti kao sna\u017ean medijum za me\u0111ugeneracijski dijalog, naro\u010dito kada se izraze u opipljivim, senzornim formama.
U Resonant Memories<\/em>, svako se\u0107anje je transformisano u interaktivnu skulpturu. Posetioci su pozvani da stupaju u kontakt sa ovim skulpturama kroz dodir, do\u017eivljavaju\u0107i se\u0107anja putem vibrotaktilnih efekata, zvuka i teksture tekstila. Ova multisenzorna interakcija ima za cilj da stvori neposrednije, utelovljenije razumevanje iskustava starijih osoba.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Umetni\u010dka instalacija Rezonantna se\u0107anja, \u010diju realizaciju potpisuju umetnici Julija Sion (Yulia Sion, RU\/EE) i Nuno Koreija (Nuno N. Correia, PT\/EE), nastala je u bliskoj saradnji sa vi\u0161e od stotinu starijih ljudi iz Srbije. Ovaj jedinstveni rad bavi se na\u010dinima na koje pamtimo, uticajem tehnologije na na\u0161e razumevanje pro\u0161losti i na\u010dinom na koji digitalno doba preoblikuje […]<\/p>","protected":false},"author":4,"featured_media":5085,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[349,265],"tags":[],"class_list":["post-5081","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-as2025","category-rezidencije"],"acf":[],"featured_image_src":"https:\/\/artandscience.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/Art_Science_Portraits_068-scaled.jpg","author_info":{"display_name":"Ivana Smolovic","author_link":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/author\/ismolovic\/"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5081","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5081"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5081\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5087,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5081\/revisions\/5087"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5085"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5081"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5081"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/artandscience.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5081"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}