Povodom deset godina festivala art+science, pokrenutog 2016. godine, Centar za promociju nauke je od 10. do 14. juna 2025. organizovao studijsku posetu pod nazivom We Inspire You!, sa ciljem povezivanja nauke i umetnosti kroz savremene formate istraživanja i stvaranja.
Tekst: Bogdan Đorđević / Foto: Bojan Džodan
Tokom petodnevnog studijskog putovanja u Linc, Ljubljanu i Rijeku, 35 profesionalaca iz oblasti nauke, obrazovanja, umetnosti, tehnologije i medija dobilo je priliku da se upozna sa institucijama koje na inovativan način povezuju nauku i umetnost. Glavni fokus posete bio je na istraživanju potencijala savremenih tehnologija kao ključnog alata za razumevanje kompleksnih društvenih izazova i kreiranje održive budućnosti.
Program je započeo u austrijskom Lincu, posetom Ars elektronici – jednoj od najznačajnijih evropskih institucija u oblasti umetnosti, primene nauke i tehnologije. Ovom prilikom, organizovan je i susret sa predstavnicima Ars elektronike i lokalne uprave, uz razgovor o ulogama koje kulturni centri mogu imati u oblikovanju digitalne budućnosti.
LINC, PRVA STANICA
Na jednom od ekrana – zrnasta slika životinje. Na drugom, pored njega – dijagram sa procentima: polarni medved 72%, mekodlaki pšenični terijer 14%, samojed 9%… Veštačka inteligencija ne vidi svet kao mi – ona ga računa, procenjuje i razvrstava kroz niz slojeva, filtera i verovatnoća. Upravo to demonstrira edukativna instalacija u okviru stalne postavke Understanding AI u Centru Ars elektronika u Lincu. Umesto tačnih odgovora, ova izložba nudi alate za razumevanje – kako sistemi veštačke inteligencije funkcionišu, kako se primenjuju, ali i kako ih možemo kritički sagledati u širem društvenom, etičkom i političkom kontekstu. Ovom postavkom počinje obilazak Ars elektronike – ulazak u svet veštačke inteligencije, njene logike, ali i njenih ograničenja.
„Studijska poseta We Inspire You! 2025, druga je poseta ovoga tipa koju Centar za promociju nauke organizuje u okviru svojih međunarodnih saradnji i projekata, pre svega zahvaljujući višegodišnjoj saradnji sa Ars elektronikom, našim najznačajnijim partnerom kada govorimo o art+science programu. U Linc smo došli zajedno sa predstavnicima različitih organizacija, institucija, medija, predstavnicima nauke, obrazovanja, umetnosti, tehnologija i inovacija, sa ciljem da predstavimo naše partnerske programe i projekte u kojima učestvuju, kao i mogućnosti za dalje povezivanje i širenje. Ideja nam je da ovim putem iniciramo nove projekte i, nadamo se, nove formate koji na neki način mogu da poboljšaju naše društvene okolnosti i pozicije koje u njoj zauzimaju, pre svega, nauka i tehnologija, pa i šire društvene teme i okviri“, izjavio je Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju u Centru za promociju nauke.
Razgledanje Centra i upoznavanje sa njegovom istorijom predvodio je direktor Andreas Bauer, koji je tom prilikom predstavio i programe koji se danas ovde razvijaju.
„Kada govorimo o Ars elektronici, često je nazivamo muzejom budućnosti. Pa ipak, naš cilj nije da predvidimo budućnost – da kažemo: ‘Ovako će izgledati vaš automobil za deset godina’ ili ‘Ovde ćete raditi kroz deset godina’. To je nešto što niko ne može pouzdano da predvidi i šta god da neko obećava – biće pogrešno. Međutim, ono o čemu možemo da razgovaramo jeste svet u kojem živimo i o tehnologijama koje nas već sada okružuju. Zato sebe doživljavamo kao edukativni centar, jer verujemo da će upravo obrazovanje biti ključna svrha muzeja u vremenima koja dolaze“, reči su direktora Centra Ars elektronike. Bauer sa posebnim ponosom govori o Deep Space 8K — impresivnoj projekcionoj sali koja posetiocima pruža priliku da urone u raznolike svetove: od kosmosa i ljudskog tela do medijske umetnosti i kulturnog nasleđa. Taj prostor, dodaje, ostaje jedan od najsnažnijih utisaka koji posetioci ponesu iz Centra.
Obilazak nas je doveo i do dela posvećenog muzici i veštačkoj inteligenciji u kreativnom stvaralaštvu, gde je kustoskinja pozvala sve prisutne da se uključe, pa je za klavijature seo naš kolega – kompozitor i doktorand Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Odsvirao je kratku improvizaciju, koja je izazvala iskreno odobravanje i aplauz. Bilo je to nešto što je publiku pokrenulo. Nakon toga, usledila je kompozicija koju je generisala veštačka inteligencija. Nije zvučala loše – bila je tehnički uredna i skladna – ali je delovala lišena izraza. Bez onog nečega što prethodni nastup čini bliskim i uzbudljivim. To poređenje, mada spontano, otvorilo je jedan od najzanimljivijih razgovora tog dana – ne o tome ko je bolji, već šta čini suštinu stvaranja i komunikacije. Bio je to početak koji nas je već na prvoj stanici naterao da preispitamo granice između nauke, tehnologije i umetnosti – i tek najavio šta nas čeka u Ljubljani i Rijeci.
GALERIJA KAPELICA – PROSTOR KOJI DIŠE
U Ljubljani, domaćin studijske posete bila je Galerija Kapelica, koja deluje u okviru Instituta Kersnikova i već decenijama predstavlja centralno mesto eksperimentalne umetnosti, bioarta i tehnoloških intervencija u umetničkoj praksi.
Galerija je u sklopu svojih aktivnosti razvila i umetničku laboratoriju – prostor u kojem autori mogu da istražuju, razvijaju radove i blisko sarađuju sa naučnicima i inženjerima. Ovde nastaju dela koja prelaze granice klasične izložbene prakse, kombinujući živu materiju i savremenu tehnologiju. Laboratorija je opremljena zahvaljujući podršci evropskih projekata, a umetnici danas imaju pristup naprednim alatima kao što su inkubatori, sterilne komore i PCR mašine.
Tokom posete, posebnu pažnju privukla je instalacija Inhale, Exhale, Inhale slovenačke umetnice Doroteje Dolinšek. Ovaj rad beleži 24-časovni ciklus disanja – oko 21.600 udisaja, koliko je potrebno čoveku da preživi jedan dan u svemiru. Disanje je u ovom kontekstu više od biološke funkcije – deluje kao poetski podsetnik na trajanje, istrajnost i svakodnevni ritam.
Iako je prostor nedavno pretrpeo ozbiljan požar, Galerija Kapelica nastavlja da funkcioniše i ostaje dosledna svojoj misiji – da bude otvoreno mesto za slobodnu razmenu ideja i neprestano preispitivanje granica umetnosti i nauke. Centar za promociju nauke imao je priliku da sarađuje sa Kapelicom u okviru više međunarodnih projekata, što je dodatno ojačalo vezu naučne i umetničke zajednice, i rezultiralo stvaranjem novih, hrabrih formata komunikacije.
Iz Ljubljane, put nas je dalje vodio u Rijeku – grad koji često ostaje u senci većih turističkih centara, ali koji je poslednjih decenija postao prepoznatljivo mesto na kulturnoj mapi regiona.
RIJEKA – GRAD KAO MUZEJ INDUSTRIJSKOG NASLEĐA
Završni deo studijske posete odvijao se u Rijeci – gradu koji danas deluje kao svojevrstan muzej industrijskog nasleđa na otvorenom. Između nekadašnjih fabrika, napuštenih postrojenja i rekonstruisanih javnih prostora, kulturne i naučne institucije Rijeke grade nove priče, povezane s urbanom istorijom i savremenim izazovima.
Program u Rijeci obuhvatio je posete Prirodoslovnom muzeju i Akademiji primijenjenih umjetnosti – dvema ustanovama koje, svaka na svoj način, povezuju umetnost i nauku. U Prirodoslovnom muzeju kustosi su nas upoznali sa stalnom postavkom i pokazali kako jedna klasična institucija može ostati otvorena za nove pristupe, inovacije i dijalog sa zajednicom. Akademija primijenjenih umjetnosti, s druge strane, predstavila je primere interdisciplinarnog rada i načine na koje se studentima pruža prostor za istraživanje, eksperimentisanje i saradnju između različitih oblasti.
Jedan od najsnažnijih utisaka putovanja ostavila je Hartera – nekadašnji industrijski kompleks u samom srcu grada, danas zapušten, ali impozantan po obimu i prostoru koji zauzima. Obrasli zidovi, puni grafita i tragova nekadašnjeg života, nalaze se u fokusu riječkog programa evropskog projekta FASIH, čiji izložbeni deo upravo ovde razmatra potencijale revitalizacije industrijskog nasleđa u urbanom kontekstu. Veliki otvoreni prostori, tišina koja vlada unutar betonskih zidova i zeleni pojas koji polako osvaja građevine stvaraju specifičnu atmosferu – istovremeno podsećanje na prošlost i na to koliko se prostora u savremenim gradovima može sagledati na nov način.
Završnog dana, delegacija je prisustvovala i konferenciji projekta FASIH na Građevinskom fakultetu Sveučilišta u Rijeci. Prezentacije su obuhvatile teme iz oblasti arhitekture, obrazovanja i održivosti, ističući značaj međusektorske saradnje u promišljanju urbanog prostora i kulturnog nasleđa. Prisustvo istraživača, umetnika i drugih stručnjaka iz različitih oblasti omogućilo je vrednu razmenu iskustava, predstavljanje metodoloških pristupa i otvorilo prostor za nove zajedničke inicijative.
„FASIH projekat nam je posebno drag, ne samo zato što se bavi kulturnim i industrijskim nasleđem, već i zato što ga realizujemo zajedno sa partnerima iz regiona – iz Hrvatske i Slovenije. Ono što je za nas od posebnog značaja jeste učešće Muzeja nauke i tehnike, sa kojim već dugi niz godina sarađujemo, ali je ovo prvi put da smo zvanično partneri na jednom projektu. Upravo održana konferencija predstavlja krunu te saradnje i, ujedno, potvrdu uspešnosti dvoipogodišnjeg rada na projektu“, izjavila je v.d. direktora CPN-a Danijela Vučićević.
Na samom početku obilaska, u Ars elektronici, zaustavili smo se ispred instalacije koja simulira način na koji veštačka inteligencija „prepoznaje“ svet. Na jednom ekranu pojavila se slika životinje, a na drugom procenat verovatnoće – da je reč o, recimo, polarnom medvedu. Ne apsolutno, nego približno. Taj prizor kao da je nagovestio ono što će obeležiti naredne dane – otvoreni razgovori, različita tumačenja i neočekivani susreti. Tokom studijske ture susretali smo prostore i ljude koji na različite načine povezuju nauku, umetnost i tehnologiju – u muzejima, akademijama, kulturnim centrima i napuštenim halama koje čekaju novu namenu. Sledeći susret zakazan je za oktobar – u Beogradu, na desetom izdanju festivala art+science.
Studijska poseta We Inspire You! realizovana je kao deo aktivnosti Centra za promociju nauke u evropskim projektima European Digital Deal i FASIH, kofinansiranim kroz EU Program Kreativna Evropa.
