Početkom jula, na Pecka Outdoor festivalu, projekat BioAwaking predstavio je program koji kroz spoj nauke, umetnosti i tehnologije podstiče na razmišljanje o povezanosti čoveka i prirode
Tekst: Bogdan Đorđević
Na prvi pogled tek malo mesto u zapadnoj Bosni i Hercegovini, Pecka je svakog leta domaćin festivala koji unosi novu energiju u ovaj tihi kraj. Tokom julskih dana ono oživljava i postaje živopisni kamp kreativnosti, zajedništva i razmene znanja — mesto gde priroda ne predstavlja samo scenografiju, već je i aktivan učesnik svih dešavanja. Ove godine, na Pecka Outdoor festivalu, svoje mesto pronašao je i projekat BioAwaking. Nakon prošlogodišnjeg izlaganja na festivalu Kaleidoskop kulture u urbanom pejzažu Novog Sada, BioAwaking je nastavio svoj program u sasvim drugačijem okruženju. Cilj je, međutim, ostao isti: približiti savremenu bioumetnost široj publici, podstaći interdisciplinarne susrete i otvoriti dijalog o uzajamnom uticaju umetnosti, nauke i životne sredine.
Prvi dan festivala bio je u potpunosti posvećen projektu BioAwaking. Zajedno sa učesnicima, organizatorima i autorima radova, krenuli smo ka izvorištu reke Sane – mestu u hladovini šume, okruženom kamenim stenama karakterističnim za ovaj kraj. Upravo tamo, na obali Sane, prisustvovali smo radionici koju je vodio Đino Šutić. Ovaj prostor na otvorenom za tren se pretvorio u improvizovanu laboratoriju, tokom koje smo ispitivali različite osobine vode i istraživali njen značaj u okviru lokalnog ekosistema, dok je ostatak grupe istovremeno posmatrao biljni svet pod mikroskopom, otkrivajući detalje nevidljive golim okom.
Istog dana otvorena je i izložba u produkciji partnera iz Slovenije i Hrvatske, uz podršku Centra za promociju nauke, koji je bio ključni partner u osmišljavanju i realizaciji edukativnog programa BioStart. Na svečanom otvaranju govorili su Boro Marić u ime domaćina, Sandra Sajović iz slovenačkog Instituta Kersnikova, Đino Šutić iz UR instituta i Adrien Ujhazi ispred Udruženja građana Reaktor iz Novog Sada, predstavivši koncept izložbe i saradnju koja je prethodila njenoj realizaciji.
„Cilj programa BioStart bio je da motiviše mlade umetnike i istraživače da se uključe u bioart prakse i razviju sopstvene umetničko-istraživačke projekte. Nakon radionica i razgovora s praktičarima, izabrani su radovi Mateje Markovića i Milice Rukavine. Uz mentorsku i tehničku podršku, zajedno smo prošli ceo proces – od ideje do realizacije“, objašnjava Jovana Jankov iz Centra za promociju nauke. „Mejkers spejs u Centru bio je mesto gde su autori mogli da eksperimentišu s materijalima i tehničkim rešenjima, a naši saradnici pomagali su im da pronađu najbolji način da prenesu poruke svojih radova.“
Matejin rad, Kill Count, kroz intervjue i lične dileme propituje odnos čoveka prema životu, nauci i granicama etike, dok Miličin projekat Kutija stvarnosti istražuje prisustvo plesni u svakodnevnim predmetima i našu neosvešćenu povezanost s mikrosvetom.
Iako je u svetu već decenijama prisutna i prepoznata kao važan deo savremene umetničke prakse, bioumetnost se na našim prostorima tek postepeno probija, i to kroz nezavisne inicijative, edukativne programe i projekte poput BioAwakinga. Ovaj pravac otvara nova pitanja i izazove — kako unutar umetničkog sveta tako i u domenu naučne komunikacije, etike i ekološke svesti. Zato smo tokom festivala iskoristili priliku da sa dr Bojanom Kenigom iz Centra za promociju nauke porazgovaramo upravo o tome: šta bioumetnost izdvaja od drugih oblika savremenog izražavanja, zbog čega je važna, i kakve mogućnosti otvara za publiku i istraživače.
„Bioumetnost (bioart) je umetnički pravac koji koristi biološke materijale i metode, ali ne da bi samo ilustrovao naučne činjenice i fenomene, već da bi ih postavio u drugačiji, često kritički kontekst. On može doprineti naučnoj komunikaciji tako što prevodi kompleksne i apstraktne fenomene, poput genetičkog inženjeringa ili sintetičke biologije, u iskustva koja možemo videti, dodirnuti ili emotivno doživeti“, objašnjava dr Kenig i dodaje: „Na taj način, bio umetnost ne samo da približava nauku publici, već otvara prostor za dijalog o pitanjima koja često ostaju van fokusa, kao što su etika, odgovornosti, granice istraživanja. Umetnička dela ovog tipa mogu izazvati nelagodu, čuđenje ili empatiju, što podstiče publiku da razmisli o sopstvenom odnosu prema životu, prirodi i tehnologiji.“ Dr Kenig nam je otkrio da „snaga bioarta leži upravo u tome što ne komunicira samo činjenicama, već angažuje telo, emociju i priču — pristup koji u formalnoj naučnoj komunikaciji često izostaje.“ Zbog svega navedenog, ovakav vid umetnosti može dopreti i do onih koji inače nisu bliski sa naukom, otvarajući prostor za razumevanje, učešće i preispitivanje.
Svi radovi prikazani u Peckoj na svoj način dočarali su neposrednost i snagu bioumetnosti. Jedna od instalacija koja je privukla posebnu pažnju posetilaca bila je „Zvuk soli“, delo hrvatske umetnice Vane Gaćine, smeštena na prvom spratu Pecka Visitor centra. U posudama ispunjenim morskom solju i vodom, uz pomoć bakra i cinka, nastaje energija. Senzori uronjeni u te rastvore prenose podatke u računar, gde algoritam izračunava vrednosti i pretvara ih u zvuk. Posetioci su mogli da aktiviraju sistem preko četiri senzora i tako čuju kako se hemijska reakcija „prevodi“ u audio-signal. Ovaj rad nije samo ilustrovao prirodni fenomen, već je omogućavao da ga čovek doživi neposredno, svojim čulima.
„Klimatske promene su dovele do povećanja saliniteta Jadranskog mora“, objasnila je Gaćina. „To je proces koji je, na neki način, nepovratan. Ovim radom pokušala sam da ukažem na to da ne možemo stalno bežati od promena – možda je vreme da počnemo prihvatati nove uslove života, pronaći suživot sa njima. U ovom slučaju, so nije samo problem – ona može biti i izvor energije.“
Uz već spomenute radove, u sklopu izložbe predstavljeni su i radovi Robertine Šebjanič, umetnice i istraživačice sa UR instituta, koja ispituje biološke, hemijske i geopolitičke aspekte vodenih ekosistema i odnos čoveka prema drugim vrstama, kao i instalacije Saše Spačal, Mirjana Švagelja i Anila Podgornika — troje umetnika i istraživača povezanih sa Institutom Kersnikova. Svaki od njih, na svoj način spaja umetnost, nauku i tehnologiju: od algi kao živih organizama koji postaju nosioci umetničkog izraza, preko biotehnoloških istraživanja, do DIY elektronike koja poziva publiku na aktivno učešće u kreiranju bioumetničkih instalacija. Izložbu je upotpunio poetični i participativni projekat Vesne Opavski, koji je nastao u okviru studijskog putovanja u Dubrovniku. U ovom „Herbarijumu susreta“ posetioci su presovali biljke i upisivali zapise u zajedničku svesku, koja tako postaje simbol kolektivne brige o prirodi.
Pored izložbe, posetioci su mogli da učestvuju i u Outdoor BioLabu – privremenoj laboratoriji na otvorenom, gde su kroz radionice i praktičan rad istraživali bioart prakse i DIY pristupe. Učesnici svih uzrasta otkrivali su mikroskopski svet organizama, pravili papir sa ugrađenim semenkama, izrađivali ekološke baterije i isprobavali različite umetničke tehnike inspirisane prirodom. Takođe, upoznali su se i sa uređajima koji pretvaraju bioelektrične signale biljaka i gljiva u zvuk.
Narednog vikenda, nedelju dana po završetku samog festivala, na istom mestu održan je okrugli sto sa stručnjacima iz oblasti umetnosti, nauke i tehnologije, na kome su razmatrani izazovi i etička pitanja savremenog stvaralaštva na raskrsnici različitih disciplina.
Utisak je da se izložba projekta BioAwaking savršeno uklopila u prostor i atmosferu festivala, kao da je oduvek tu pripadala. Njeni radovi i teme prirodno su se nadovezivali na energiju i duh mesta, otvarajući važne razgovore koji nisu prestajali ni kada su svetla ugašena.
Projekat BioAwaking je podržan kroz EU program Kreativna Evropa, koji podržava aktivnosti koje razvijaju kulturnu raznolikost i odgovaraju potrebama i izazovima kulturnog i kreativnog sektora. Glavni ciljevi programa su da štiti konkurentnost i ekonomski potencijal kulturnog i kreativnog, a posebno audio-vizuelnog sektora.
Osmišljen kao inicijativa koja okuplja širu stručnu, umetničku i aktivističku zajednicu, Bio Awaking teži da, putem edukacije, inovacija i zajedničke saradnje, doprinese rešavanju ekoloških izazova kroz bio-art. Serijom događaja, studijskih poseta i umetničkih izložbi, ovaj projekat želi da podstakne dijalog, aktivno učešće i donese inovativne pristupe u rešavanju ekoloških izazova današnjice.
Udruženje građana Reaktor, u saradnji sa Centrom za promociju nauke, Fondacijom Novi Sad – Evropska prestonica kulture (Srbija), udruženjem Greenways (Bosna i Hercegovina), Institutom Kersnikova (Slovenija) i Univerzalnim istraživačkim institutom (Hrvatska) deo su konzurcijuma projekta.
