art+science 2023: Puna crta prekinuta crta

Centralno mesto na izložbi Mogućnosti predela, koja će biti otvorena do 11. novembra u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, ima rad Puna crta prekinuta crta: Budućnost liminalnih predela, autorskog tima koji čine Milena Putnik, Nemanja Lađić, Suzana Gavrilović i Milovan Milenković.
Ovaj rad izabran je jednoglasnom odlukom žirija na Otvorenom pozivu Promene pokreću promene za produkciju u okviru ovogodišnjeg art+science programa Centra za promociju nauke. 

Na primeru dva narušena predela u neposrednoj blizini Beograda, površinskih kopova uglja i planine oštećene kamenolomima, istraživali smo dinamiku i oblike vizuelnog uticaja eksploatacije. Dramatična transformacija pretvorila je ove pejzaže u granična mesta: prethodno stanje potpuno je prebrisano ljudskom intervencijom, a nova stabilnost još nije dostignuta. Eksploatisana mesta moraće da prođu kroz proces obnavljanja. Liminalnost, pored neizvesnosti i strepnje, ima i pozitivnu stranu: omogućava preispitivanje osnovih ciljeva i vrednosti na kojima se zasnivaju izbori za budućnost. U svetlu predloženog prostornog plana RS do 2035, koji predviđa porast rudarskih aktivnosti, ovakvih mesta može biti sve više. 

Postavka objedinjuje video materijal, fotografije i grafičke predstave predela, kao i tematsku posetu terenu. Metode vizuelno-ekoloških analiza koje se u pejzažnoj arhitekturi razvijaju za potrebe planiranja sagledavaju predeo na većoj razmeri. Ukrštanjem prostorno referenciranih podataka analiziraju se odnosi između ekoloških i vizuelnih kvaliteta predela i otkrivaju potencijali za uspostavljanje novih funkcija prostora. Predeone analize daju informisani uvid u širi kontekst i daju okvir mogućnostima za promenu. Sa druge strane, fotografije nastale u neposrednom dodiru sa predelom daju pogled iz blizine, one svedoče lično iskustvo o životu mesta i vezama između pojava. Takođe, koristeći “neutralni” pogled drona odozgo i modele pejzaža moguće je pokrenuti imaginativni potencijal ovih prostora. Od toga koliko narušene predele prepoznajemo i razumemo, i šta možemo na njihovom mestu da zamislimo, zavisiće njihova budućnost. 

Pomoć u realizaciji projekta: Branislav Pajić, Milisav Tomić, Aleksandar Radosavljević i Tijana Ivković iz EPS Ogranak Kolubara, Jasna Novaković iz JKP Zelenilo Aranđelovac, Tanja Vićentić iz Narodnog muzeja Aranđelovac i Ivana Rakić iz Šumskog rasadnika Baroševac Kolubara Usluge.

O AUTORIMA

Milena Putnik (1976) je posle studija slikarstva na FLU u Beogradu doktorirala u oblasti višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti. Bavila se temom transformacije pejzaža koristeći medije slikarstva, kolaža, organizovane šetnje i posete vidikovcima, i privremene prostorne intervencije kao u nedavnom projektu umetničke saradnje Međuprostor u gradovima Srbije (2019-2021). Radi na Odseku za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakulteta, gde ima priliku da razvija koncepte vezane za vizuelna i umetnička istraživanja prostora u saradnji sa kolegama iz srodnih disciplina.

Nemanja Lađić (1984) je posle vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu studirao transmedijske umetnosti u Briselu na Sint Lukas univerzitetu. U video instalacijama komponovanjem elemenata u šire ambijentalne celine istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na procese opažanja i sećanja. Skorašnje izložbe: Sigurna distanca (Salon MSUB, 2022), Points of View (Kunsthalle Merano, 2022), Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Prošireni predeo (KCB, 2017), Prostori odstupanja (Salon MSUB, 2015) i druge. Trostruki je finalista Mangelos nagrade, a 2020. godine dodeljena mu je Nagrada jesenje izložbe ULUS-a.

Suzana Gavrilović (1985) radi na Šumarskom fakultetu, gde je posle osnovnih studija pejzažne arhitekture i doktorirala 2021. godine sa radom „Integracija vizuelne i ekološke procene predela za potrebe planiranja prostornog razvoja Srbije“. Oblasti interesovanja su joj planiranje predela i predeona ekologija, geodizajn i estetika pejzaža. Napisala je više od 15 naučnih radova samostalno ili u saradnji sa kolegama, od čega su tri rada u časopisima kategorije SCI liste. Učestvovala je na više međunarodnih radionica, seminara i izložbi u oblasti pejzažne arhitekture. 

Milovan Milenković (1984) je završio studije pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Bio je dugogodišnji fotograf, a kasnije i urednik fotografije u nedeljniku Vreme. Član je kolektiva Belgrade Raw od 2009. sa kojim promoviše alternativni pogled na grad kroz fotografiju, i suosnivač kolektiva Kamerades (član od 2011 do 2018) gde je praktikovao pristup vizuelne naracije baveći se dnevnim i društvenim temama. Sa oba kolektiva je aktivno izlagao u zemlji i internacionalno. Skorašnji projekti fotografskih istraživanja dostupni su na veb adresi mmxphotos.com.

Related post

Evropska komisija je, u saradnji sa Ars elektronikom, zvanično pokrenula pozive za nagrade S+T+ARTS i S+T+ARTS Afrika 2025. Ove nagrade...

Prijave za prestižnu Prix Ars Electronica 2025 otvorene su do 5. marta 2025. godine. Takmičenje će obuhvatiti četiri kategorije, a...

Centar za promociju nauke, zajedno sa partnerima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, sa zadovoljstvom najavljuje i poziva...

Međunarodna konferencija i forum EMERGE 2024: Etika uspostavljanja veštačke inteligencije, održana od 11. do 13. decembra u Beogradu, okupila je...

EN