Primitivna inteligencija u interakciji sa ljudskim bićem. Egzistencija pretpostavlja da smo u realnosti i/ili da smo živi. Kroz iskustvo, ljudsko biće i robot pokušavaju da definišu nove perspektive o koegzistenciji u svetu. 

Ovaj rad vođen je kao iskustvo koje stvara umetnički interfejs između podataka i ljudskog pokreta. Akter je licem u lice u interakciji sa robotom koji je animiran oblikom primitivne inteligencije bazirane na neuronskom sistemu, sistemu veštačkog života programiranom u laboratoriji Ikegami na Univerzitetu u Tokiju. Veštačka inteligencija oličava drugačiji način razumevanja stvari, ne-antropomorfno, suštinski kroz donošenje odluka.

Rad se fokusira na nestrukturiranu komunikaciju između dva entiteta koji su u interakciji putem signala; telo i govorni jezik sa svojim drugačijim inteligencijama. Koristeći sistem dubokog učenja, robot može da uči iz svog iskustva sa Mirai Morijamom, japanskim glumcem i plesačem. Humanoidnu inkarnaciju veštačke inteligencije kreirala je laboratorija Išiguro sa Univerziteta u Osaki. Njen svedeni izgled omogućava emotivnu projekciju i otvara prostor za imaginaciju.

Žistin Emar je vizuelna umetnica iz Pariza. Njena dela istražuju nove veze koje se uspostavljaju između naše egzistencije i tehnologija. Kombinovanjem različitih slikovnih medija – od fotografije do videa ili virtuelne realnosti – situira svoj rad na raskrsnici neuronauka, predmeta, organskog života i veštačke inteligencije.
Njen rad je u velikoj meri izlagan širom cele planete, uključujući NRW Forumu Dizeldorfu, Nacionalni muzej u Singapuru, Bijenale savremene umetnosti i Muzej moderne umetnosti u Moskvi, Institute Itaú Culturalu Sao Paulu, Cinémathèque Québécoiseu Montrealu, muzeje Mori Art i MOTu Tokiju, Irski muzej moderne umetnosti u Dablinu, Barbikan u Londonu i Svetski muzej u Liverpulu.