Početkom septembra, u Lincu, Austrija, održan je još jednom Festival Ars elektronika, ključna tačka evropske i svetske art+science scene

Tekst: Ljiljana Ilić

Foto: Ars elektronika

Festival Ars elektronika (Ars Electronica) je tradicionalno održan početkom septembra u Lincu, Austrija, uz učešće više od 1.500 umetnika, naučnika, programera, dizajnera i aktivista iz 88 zemalja. Na izložbama Festivala, koji je prvi put održan 1979. godine kao pionirski poduhvat u oblasti umetnosti novih medija, ove godine je na nekoliko lokacija izloženo 650 radova i održano skoro 600 pratećih događaja – prezentacija, radionica, predavanja, koncerata, performansa i interaktivnih formata.

Društvo, nauka, umetnost i tehnologija – bilo da je reč o klimatskim promenama ili neumitnom prisustvu veštačke inteligencije – četiri su ključne tačke koje su inspirisale  radove umetnika i naučnika. Ove godine, raznovrsni projekti uključuju sve više aktivista, ali i običnih građana, koji svojim iskustvima i razmišljanjima o pretećim globalnim pojavama kreiraju pluralističku sliku sveta.

Festival Ars elektronika je ove godine ponovo, nakon nekog vremena, organizovan u čuvenom Postsitiju (Postcity) u Lincu. Kako saznajemo, ovo je poslednji put da Postsiti služi kao izložbeni prostor: na veliku žalost svih koji su ga posetili, krajem ove godine, ovaj impresivni industrijski objekat se ruši da bi na njegovom mestu nastao novi, moderni gradski kvart Linca. Postsiti je do pre samo nekoliko godina služio kao prostor za obradu i distribuciju pisama i pošiljki, o čemu svedoče pokretne trake, šine i bivši magacinski prostori. Tokom septembra, sve ovo poslužilo je kao scenografija koja ističe umetničke radove – njihov vizuelni, ali i zvučni sloj.

Ovogodišnje izdanje Festivala Ars elektronika sa temom “Ko poseduje istinu”, odnosno “Ko ma pravo na istinu?”, donosi višeslojni pogled na aktuelne globalne izazove, uticaj tehnologija, naučni pristup i analizu brojnih fenomena sa kojima se suočavamo na planetarnom nivou. Tema Festivala obrađena je na mnogo različitih i intrigantnih načina, a novi mediji i tehnologije poslužili su kao okvir za raznovrsne odgovore na uvek prisutna, filozofska, i nova pitanja savremenog čoveka.

“Jedan od najznažnijih utisaka na mene je ostavila sveprisutna tema uticaja na prirodno okruženje i masivna eksploatacija prirodnih resursa, negiranje ljudskih prava i prava zajednica na mestima na kojima se dešavaju te eksploatacije, i vrlo raznovrsni umetnički tretmani ove teme, raznovrsne prakse i formati u kojima se oni prikazuju“, kaže Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju u Centru za promociju nauke, koji je pre deset godina uspostavio saradnju sa institucijom Ars elektronika, sada partnerom CPN-a u brojnim projektima i mrežama. „To nije nova tema, ali mi se čini da je ove godine na Festivalu na neki način izdvojena. Nekoliko nagrađenih radova se bavi upravo njom. “Vizuelno, ali i produkcijski, najsnažniji utisak je ostavio rad koji je dobio nagradu u okviru S+T+ARTS kategorije, irskoga fotografa Ričarda Mosa. To je priča o posledicama promene kroz koje prolazi Amazonija decenijama unazad, ali je taj produkcijski okvir dignut na nivo dokumentarne priče kakav dosad nisam video.“

Veštačka inteligencija nije samo samo tema brojnih radova – ona aktivno učestvuje i u kreaciji umetničkog procesa. „Izdvojio bih nekoliko trik-postavki, gde je umetnički pristup kombinovan sa malo drugačijim tretmanom tehnologije, zu neku vrstu satire ili blage ironije, kao sredstvo koja treba da pojača tu distinkciju između nas kao svesnih bića i veštačke inteligencije, odnosno sistema koji koriste veštačku inteligenciju“, ističe Lale Erić. „Video sam inspirativan rad, ili pre interdisciplinarni projekat, jedne japanske grupe koja nas stavlja u kontekst igre: neko od posetilaca crta dati termin ili pojam, koji treba da predstavi na takav način da ljudi mogu da pogode o čemu se radi, ali ne i mašine. Dešavalo se da mašina pogodi neke jednostavne pojmove, a da ljudima to ne uspe, ali ukoliko upotrebimo našu imaginaciju, neke skrivene slojeve ili opšte teme koje nisu vidljive i linearne, čovek ipak može biti u velikoj prednosti u odnosu na mašinu. Ovo je dobra priča o načinu kako je potrebno koristiti tehnologiju, kako je razumeti i koristiti kao alat.“

Slobodan Jovanović Coba, umetnički direktor Centra za promociju nauke i dizajner, ističe još jedan važan aspekt prisutan na Festivalu u Lincu: „U poslednjih nekoliko godina Ars Electronica vrlo svesno ide ka temama koje su socijalnog karaktera i koje su politički osetljive i škakljive. Svake godine vidimo sve više i više radova koji prelaze tu liniju između političkog aktivizma i umetničkog izraza. Ove godine je slično, i sam naziv eksplicitno odgovara ovom vremenu u kome fake news dominira i ceo narativ sa medijima je nejasan. Ima radova koji su bolje ili lošije odgovorili na temu – ko poseduje istinu, ali je većina bila značajna za ovaj kontekst.“

Coba ističe izložbu Kenija Šahtera, u muzeju Francisko Karolinum (Francisco Carolinum) koja se upravo i bavi lažnim vestima, kao i nekoliko radova koji se bave konstantom „skrolanja“ po internetu i društvenim mrežama. Impresivna je igra sa selfijima, autoportret koji se rastvara u vidu ugljeničnog otiska pred posetiocem, kao upozorenje o tome da svaki naš post ima uticaj na okruženje u kome živimo, ali na upečatljiv način svedoči i o kratkotrajnosti i prolaznosti. Predstava Uncanny Valley poznate nemačke pozorišne grupe Rimini Protokol (Rimini Protokoll) predstavlja pisca Tomasa Melea – ali, umesto pisca, na sceni je robot, klon koji razgovara sa publikom i razmatra prednosti i mane ove vrste alternativne egzistencije, šta ona donosi i koje dileme budi.

Na festivalu su ove godine, prvi put, predstavljeni i nagrađeni radovi koji se bave građanskim naučnim istraživanjima. Sve češće, građani se uključuju u važne projekte i sarađuju sa naučnicima u prikupljanju važnih podataka, promišljanju o aktuelnim prirodnim i društvenim fenomenima iz lične perspektive i dostupnim rešenjima. „Danski rad Urban Belonging predstavlja grad na način kako ga vide ljudi koji žive u njemu. Pripadnici marginalizovanih grupa u Kopenhagenu mapirali su tačke na kojima osećaju da pripadaju gradu u kome žive, na kojima se osećaju dobro, prilagođeno, ali su obeležavali i one stavke koje nedostaju na pojedinim tačkama i koje bi doprinele boljem kvalitetu života u gradu. Ovo je priča o identitetu, o dostupnosti, o javnim prostorima, o lokalnim zajednicama, o tačkama i ljudima koje čine grad“, kaže Slobodan Jovanović.

Bojan Kenig, koordinator programa art+science u Centru za promociju nauke, takođe je prepoznao važnost nove kategorije radova u Lincu: „Izdvojio bih projekat Restart, koji uključuje obične građane. Oni su pozvani da ponovo koriste ili popravljaju uređaje, visokotehnološke i obične, elektronske uređaje. Na ovaj način, suočeni smo sa problemom reciklaže elektronskog otpada, jer ona ne može da postigne tempo kojim se uređaji proizvode – na neki način, ovaj rad daje mogućnost građanima da sami rešavaju problem na lokalnom nivou.“

Ističući glavnu temu Festivala, Bojan nas vraća na neka od ključnih pitanja koje postavlja većina radova: kakav je uticaj novih tehnologija na prirodu i na društvene tokove? Ko poseduje istinu? Ko kreira lažne slike sveta? Ko poseduje tehnologiju i znanje? Na koji način se oni koriste? Da li postoji balans?

Kroz ovakve izložbe i događaje možemo da skrenemo pažnju na sve ove teme. „Fascinatno je koliko je broj tema oko nas zapravo neograničen“, ističe Lale Erić. „Mi samo treba da pogledamo okolo i uronimo u svet oko sebe, i već smo blizu mogućnosti da kreiramo duboke i relevantne priče bazirane na sopstvenim iskustvima.“