Mejkers spejs, Kralja Petra 46
Zajedno sa umetnicima i mejkerima iz regiona, autorima velike Mejkers izložbe, pripremili smo niz specijalnih radionica namenjenih mejkerima, naučnicima, umetnicima i svima onima koji streme ovim pozivima. Predavači će vas u višečasovnim ili višednevnim programima voditi kroz svoj kreativni proces, a u saradnji sa njima imaćete priliku da završite i sopstvene projekte.
Fokus radionica su meteorološke stanice, sistemi za ispitivanje vlažnosti tla, veza algoritama i poezije, hakovanje tela i pretvaranje čulnih informacija u digitalnu reč.
Učešće u radionicama je besplatno, a prijave za svaku radionicu dostupne su na sajtu manifestacije.
VLAGOMER
Autori: Učenici-saradnici Instituta Kersnikova
Uzrast: Stariji od 16 godina
Moderna kuća može sama da zaliva svoju baštu verovatno mnogo bolje nego što to možete vi sami! Koristeći aktuelnu tehnologiju u prilici smo da direktno komuniciramo sa biljkama – i pitamo ih kada i koliko im vode treba, na primer. Sve što je potrebno su nekoliko senzora, „kompjuterskih čula“, i uređaj koji će ih kontrolisati. Danas je ova tehnologija ne samo pristupačna, već i jednostavna za korišćenje. Uverite se i sami, napravite Vlagomer – sistem za ispitivanje vlažnosti kućne bašte. Dobićete sve što vam je potrebno: senzore, pločicu koja će biti mozak cele operacije, računar, alat i majstore koji će vas voditi korak po korak do vašeg pametnog uređaja. Radionica se održava na engleskom jeziku, a izvodiće je srednješkolci, mladi saradnici instituta Kersnikova u Sloveniji.
http://kersnikova.org/
METEOROLOŠKA STANICA
Autori: Učenici-saradnici Instituta Kersnikova
Uzrast: Stariji od 16 godina
Da li vam je dovoljno toplo? Ili hladno? Koliko vlage u vazduhu vam odgovara? Kako da učinite da vam bude najprijatnije? Danas možete naučiti računar da vam to kaže. Meteorološka stanica pratiće i snimaće temperaturu sobe, kao i vlažnost vazduha oko vas. Možete joj reći na koliko stepeni se najlagodnije osećate i koliko „težak“ ili „suv“ vazduh vam prija, a ona će vam javiti kada je atmosfera upravo takva. Ovu stanicu napravićete sa svojih deset prstiju! I, ko zna, možda sutra umesto vas bude kontrolisala klima-uređaj ili grejalicu u vašem domu. Radionica se održava na engleskom jeziku, a izvodiće je srednješkolci, mladi saradnici instituta Kersnikova u Sloveniji.
http://kersnikova.org/
HAKOVANJE TELA
Autorke: Milijana Komad i Lavoslava Benčić
Saradnici: Boris Posavec
Termin wearable technology pojavio se u modernom rečniku pre svega nekoliko godina, a već je praktično deo svakodnevice. Patike vam mogu reći koliko ste kilometara pretrčali danas, narukvica oko ruke meri vaš puls i javlja vam ukoliko ste previše vremena proveli sedeći, slušalice same podešavaju nivo zvuka. Povezati čoveka i mašinu ne samo da je moguće, već je danas zapravo jednostavno. Stoga, hajde da hakujemo naša tela. Tokom radionice imaćete priliku da napravite jednostavne uređaje koji staju na jednu običnu rukavicu ili narukvicu, a mogu vam izmeriti puls i nivo kiseonika u krvi. Ne samo to! Ovi uređaji će vaše fizičko stanje pretvarati u zvučni signal, čime ćemo dobiti pravu simfoniju ljudskih tela.
OPTIMIZOVANA POEZIJA: PROIZVODNJA TEKSTA ZA LJUDE I MAŠINE
Autor: Uroš Krčadinac
Uzrast: Stariji od 16 godina
U epohi mreže tekst je
a) digitalni podatak;
b) roba.
Novi tekstualni režim izaziva nove književne prakse.
Mašine čitaju i pišu, kompanije projektuju rečnike kao privatne baze podataka, a reči se statistički analiziraju, rangiraju, mere i prodaju. Reč „igra“ algoritmi čitaju kao indikator emocije radosti, a reč „poezija“ na današnjoj pretraživačkoj berzi vredi 164,56 dinara.
Na radionici ćete koristiti ovakve i slične algoritme kako biste izračunali koliko poezija košta, napisali najskuplju pesmu ili kreirali taktičke tekstove sa namerom da prevarite programe za prepoznavanje sentimenata.
HELLO VVVVORLD
Autorka: Aleksandra Jovanić
Brojevi su u srži svakog umetničkog rada koji koristi digitalnu tehnologiju. Računar vidi samo jedinice i nule, i sve što mu govorimo na kraju mora biti prevedeno u ovaj mašinski jezik. Kako onda računar vidi opažaje koje mu prenosimo kroz senzore koji detektuju okruženje, ili kod koji mu pišemo? Kakav je dijalog između analogne i digitalne realnosti? Koristeći programski jezik vvvv (vizuelno programsko okruženje) učesnici će u realnom vremenu transformisati velike količine podataka koji stižu sa najrazličitijih senzora (mikrofon, arduino senzori, kinekt, leapmotion) u digitalna interaktivna okruženja. Pogledajte svet očima računara.