Изложба Интелигенција IO
у виртуелном простору

Пето по реду издање art+science програма Центра за промоцију науке одржаће се од 29. августа до 14. септембра у Трсту, Београду и Линцу, као и у бројним виртуелним просторима. art+science lab представља публици радове домаћих уметника и трансдициплинарних пројектних тимова који се баве специфичним темама унутар широког поља вештачке интелигенције. Главни догађај у оквиру програма, изложба Интелигенција IO, одржава се у Културном центру Магацин, од 1. до 14. септембра, уз разноврстан пратећи програм.
Заједно са партнерима у Трсту (EuroScience Open Forum - ESOF) и Линцу (Фестивал Арс електроника), art+science lab ће покушати да осветли, анализира и тумачи јединствени моменат нашег постојања. Наши системи веровања су хаковани очигледно другачијим начином размишљања и супериорније аплицираном интелигенцијом. Та интелигенција је бинарне природе, и једино има позитивну и негативну страну. Уз помоћ неограничене уметничке креативности, снажне научне подршке и напредних система заснованих на вештачкој интелигенцији, art+science lab је најпре секвенца времена неголи чврст, осмишљен догађај. Његов садржај је зато представљен на различите начине и, за сваки случај, виртуелно. Ово нас наводи на егзистенцијалистичко питање - како разумети дигитални садржај који је добио своју физичку форму како би био поново пребачен у виртуелно окружење? У кругу који би могао да најави нове форме (ко)егзистенције, требало би консултовати класик - (бити) репликант или не? (Оп)стати или не? Интелигенција IO
Централно место на изложби Интелигенција IO припада победничком раду националне art+science AI Lab селекције за 2020. Кроз пројекат Дигиталнa молитва, млада уметница Кристина Тица успоставља везу између канонске структуре православне иконе и слике која је вештачки генерисана помоћу рачунарског програма. На основу базе података од више хиљада дигиталних репродукција православних икона, програм учи да ствара потпуно нову слику, са коначним визуелним излазом који ствара AI икону 21. века. Научни ментор пројекта је др Милош Миловановић, са Математичког института Српске академије наука и уметности.
ЦПН годинама континуирано ради на формирању одрживе мреже која окупља научникe и уметникe, подстиче њихову сарадњу и развој заједничких пројеката. Кроз a+s+cpn селекцију се иницирају и подржавају колаборације, стварање нових веза, померање или брисање граница између дисциплина. Центар обезбеђује средства, као и стручну и логистичку подршку током развоја и реализације пројектних идеја. Трансдициплинарни пројекти настали у 2020. су Аеросонар и АИ/ВИ.
Као и претходних година, Центар излаже дела домаћих уметника или уметника нашег порекла, чији су радови постигли значајан успех у светским оквирима. У питању је национална+ селекција коју ове године заступају Владан Јолер, Викторија Весна и Филип Костић.
Манифестација art+science lab део је програмских активности Центра у оквиру пројекта Европска лабораторија вештачке интелигенције, финансираног кроз ЕУ програм Креативна Европа. Подршку у реализацији су пружили Министарство културе и информисања, Аустријски форум, Музеј савремене уметности и Алма кватро, у сарадњи са Математичким институтом САНУ, Факултетом за медије и комуникације и Француским институтом.

радови

Победнички рад art+science AI Lab националне селекције за 2020

Дигитална молитва

Кристина Тица

Дигитална молитва је победнички рад art+science AI Lab националне селекције за 2020, реализован у сарадњи са Математичким институтом Српске академије наука и уметности, под менторством др Милоша Миловановића. У питању је уметничко-научни концепт који се бави применом једног од поступака компјутерског вида (computer vision) са циљем стварања слике, чији визуелни продукт подсећа на православну икону. Генерисањем пиксела кроз поступке машинског учења успоставља се релација између канона иконе и слике настале на основу програмског компјутерског кода. Направљен је рачунарски програм и формирана је база података од око 4000 дигиталних репродукција икона, на основу којих рачунар учи да креира сасвим нову слику. Путем усмеравања алгоритамских процеса према гененерисању језика иконе, два визуелна интефејса се укрштају − виртуелни свет дигиталне слике и традиционалне, ручно рађене православне иконе. Наше потребе, одговори на питања, морални кодови и утицаји данас се чувају унутар виртуелног, пре неголи духовног простора. Слика коју видимо само је визуализација кода и информатичких података у позадини, што нас доводи до аналогије постављене од стране Бориса Гројса (Boris Groys): “Дигитална слика је видљива копија невидљивог фајла слике, невидљивих података. У складу са тим, дигитална слика фукнционише као византијска икона − као видљива икона невидљивог Бога.”

Kристина Тица је дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, а мастер студије из области дигиталних уметности завршила је на Факултету за медије и комуникације у Београду. Учествовала у неколико студијских програма у Лондону, у оквиру Central Saint Martin, UAL, и Slade School of Fine Art, UCL. Излагала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, и до сада је реализовала један самостални излагачки пројекат. Уметничке пројекте реализује у доменима сликарства, видео уметности, амбијенталне инсталације и генеративне новомедијске уметности. Живи и ради у Београду.

Научни ментор/ др Милош Миловановић, Математички институт Српске академије наука и уметности

Сарадници на пројекту:
Милош Трифуновић / програмер, развој софтвера
Марија Шумарац / композиција, аудио инсталација
Урош Крчадинац / АИ ментор, Факултет за медије и комуникацију, Универзитет Сингидунум
Jacques Laroche / техничка подршка, Факултет за медије и комуникацију, Универзитет Сингидунум

а+s+cpn селекција

Аеросонар

Ана Тодосијевић, Марија Шумарац, Ана Анастасов

Аеросонар је просторна аудио инсталација која загађење ваздуха на макро нивоу приказује у микроокружењу изложбеног простора, док истовремено указује на утицај човека на загађење ваздуха. Музичка композиција инсталације омогућава доживљај загађења ваздуха претежно чулом слуха, што иначе није случај. Утицајем човека на саму инсталацију и променама услова у простору мења се и музичка композиција, чиме посетилац постаје свестан свог утицаја. Музичка композиција настаје сонификацијом података о загађењу ваздуха у центру Београда, тако што сваком одабраном параметру загађења ваздуха одговара одређени звук. Утицај посетиоца се бележи на основу његовог понашања у простору инсталације. Сваки утицај је забележен сензорима за покрет, а тај утицај се преводи у функцију која модификује основну композицију загађења ваздуха. Посетилац доживљава простор инсталације кроз међусобни однос параметара загађења, као и кроз лични однос са њима.

Ана Тодосијевић Aрхитектица и истраживачица, којa акценат ставља на међусобну повезаност и однос између архитектуре, живих система и технологије. Ана је међу оснивачима Био2Арх-а, удружења које окупља научнике, уметнике и све друге који желе да кроз експеримент истражују спој уметности и науке. Био2Арх се фокусира на примену биолошких организама у архитектури и проналажење концептуалних решења за еколошке проблеме, као и на поновно разматрање односа између биолошких врста и окружења.
bio2arh.org

Марија Шумарац Дизајнерка звука, композиторка, тромбонисткиња и звучна уметница. Завршила је основне студије на Факултету драмских уметности у Београду на Катедри за снимање и дизајн звука, где тренутно похађа мастер студијама. Радила је у Електронском студију Трећег програма Радио Београда. Добитница је награде Неда Деполо коју додељује Други програм Радио Београда за креативни допринос радио изразу. Једна је од представница Србије на Прашком Квадријеналу 2019. године. Ауторка је композиција за живо извођење, радио и филм, радио драма и инсталација, а чланица је више оркестара и џез састава.
soundcloud.com/marija-sumarac

Ана Анастасов Дизајнерка звука и композиторка. Дипломирала је на Факултету драмских уметности на Катедри за снимање и дизајн звука где тренутно похађа мастер студије. Ана је студент демонстратор на предмету Радио режија (ФДУ), као и члан Савета младих Коларца где учествује у стварању научних и уметничких програма. Крајем прошле године њена композиција Exolvuntur је најавила компилацију “Клавирско небо #2” коју је издала Поп Депресија.
ana-anastasov.com

Сарадници на пројекту
Развој софтвера: Александар Килибарда
Развој научног концепта рада: др Бојан Кениг

а+s+cpn селекција

АИ/ВИ

Александар Булајић,Ана Поповић, Исидора Пејовић Благојевић, Маја Максимовић, Сунчица Пасуљевић Kандић

Покрени игру ►

АИ/ВИ је пилот пројекат интердисциплинарне природе посвећен развоју вештачке интелигенције и њеним улогама у савременом друштву, креиран у виду первазивне мобилне игре разоткривања АИ и пратећих проблематика. Циљ је да се играчи убаце у позицију преиспитивања људског и алгоритамског начина одлучивања и њихових последица у будућности: како разумемо и односимо се према вештачкој интелигенцији; у ком смеру желимо да је усмеравамо, како се трансформишемо и обликујемо заједно у процесу њеног креирања и конзумирања?
Мапиране локације у центру Београда представљају својеврсне тематске станице које проблематизују динамичке односе у систему творац-АИ-корисник, њихове функције, ограничења, симболичке и практичне потенцијале. Играчи су у сталној изградњи односа са АИ јер својим изборима детерминишу себе и реалност кроз коју пролазе. Уз игру и са њом, они могу да открију свој пут. Откривање тог пута наставља се кроз пикник дискусије, дизајниране као места за размену проживљених искустава. Оне су простор да се дубље зађе у начете проблематике а публика активно укључи у даљи развој игре.
АИ/ВИ је конципирао тим стручњака различитих професија окупљених око заједничке теме – како се одвија и трансформише обликовање човека и вештачке интелигенције кроз њихов однос, комуникацију и употребу?

Александар Булајић је доцент на Kатедри за андрагогију Филозофског факултета у Београду. Тренутно је усмерен на истраживање проблема когнитивних аспеката функционалне неписмености и других елемената визуелне перцепције значајних за писменост. Усавршавао се на Центру за когнитивну науку Универзитета у Kајзерслаутерну. Члан је уредништва часописа Андрагошке студије и део тима више националних и интернационалних истраживачких пројеката.

Ана Поповић је позоришни редитељ, театролог и педагог из Београда. Онивач је вишеструко награђиване позоришне организације Три гроша (2015), као и Центра за визуелну антропологију (2018). Идејни је творац програма за развој дечје и младе позоришне публике Млади позоришни експерти (2016, 2019). Тренутно похађа докторске трансдисциплинарне студије уметности и медија на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум.

Исидора Пејовић Благојевић је визуелна уметница из Београда. Завршила је основне студије Kамере на Факултету драмских уметности и мастер студије Нови медији на Факултету ликовних уметности, где је сада докторант и сарадник у настави. У свом уметничком деловању бави се односом човека и друштва, човека са природом и уметника према социјалним нормама. Истраживања врши кроз различите дигиталне медије, са посебним интересовањем за видео игре и генеративну уметност.

Маја Максимовић је доценткиња на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду. Њен тренутни фокус истраживања обухвата испреплетаност образовног, активистичког и уметничког деловања. Чланица је управног одбора ESREA-е (European Society for Research of the Education of Adults) и сарадница пројеката у оквиру InSEA-е (International Society for Education through Art). Једна је од уредница књиге Engaged Art Education.

Сунчица Пасуљевић Kандић запослена је на Академији уметности у Новом Саду − Kатедра за нове ликовне медије. Кроз свој рад повезује истраживачке, кустоске, педагошке и уметничке праксе. На антидисциплинаран начин истражује питања језика, комуникације, сарадње и идентитета у контексту нашег антропоценског окружења и алгоритамског управљања. Организатор је и продуцент више међународних и локалних пројеката који спајају технологију, науку и уметност.

Сарадници на пројекту
Програмирање: Филип Жарковић
Графички дизајн: Иван Авдић
Драматургија дијалога: Милош Петрик

Национална+селекција

Нȏскоп

Владан Јолер и Матео Пасквинели

Нȏскоп у својој појавности: вештачка интелигенција као инструмент за екстрактивизам знања (визуелни есеј, 2020)
Нȏскоп је картографија граница вештачке интелигенције, настала са намером да испровоцира како поље компјутерских наука тако и поље хуманистике. Мапа је увек делимична перспектива, начин да се покрене расправа. Сходно томе, ова мапа је манифест AI дисидената. Њена основна сврха је да доведе у питање мистификацију вештачке интелигенције. Сврха Нȏскоп мапе је секуларизација AI-ја са идеолошког статуса “интелигентне машине” на статус инструмента знања.
Разумније је схватати машинско учење као инструмент за увеличавање знања које помаже да се увиде особине, патерни и корелације у огромним просторима података који превазилазе људски домашај, него евоцирати митове о ванземаљској когницији. У научној традицији, машинско учење је просто Нȏскоп, инструмент за посматрање и навигацију кроз просторе знања (од грчког skopein ‘испитивати, гледати’ и noos ‘знање’). Овај манифест у форми дијаграма је другачији начин да се каже: AI, компјутерски краљ (патријархална фантазија о механизованом знању, ‘мастер алгоритам’ и алфа машина) је го.

Др Владан Јолер је професор на Академији уметности у Новом Саду и оснивач SHARE фондације. Води SHARE Lab који се бави техничким и друштвеним аспектима алгоритамске транспарентности, дигиталне експлоатације рада, невидљивих инфраструктура и технолошких црних кутија.
labs.rs/sr

Др Матео Пасквинели је професор филозофије медија на Универзитету за уметност и дизајн у Карлсруеу, где је и координатор истраживачке групе о вештачкој интелигенцији и филозофији медија − КИМ. Припрема монографију о историји вештачке интелигенције радног наслова Око господара, коју ће објавити издавачка кућа Verso Books.
matteopasquinelli.com

Национална+селекција

Рад брзином смењивања слика

Филип Костић

Рад брзином смењивања слика (инсталација са променљивим софтвером, музика и дизајн звука - Торус, 2020) Рад брзином смењивања слика је софтвер који брзину смењивања слика ставља у први план као свој централни механизам, и истиче га као економску пропозицију. Дело се бави технолошком претпоставком из домена гејминга да је ‘реализам’ константан експоненцијални покрет хардвера и софтвера, којим се долази до фотореалистичне репрезентације физичког света. Компјутер је главни лик самог рада, чији је основни циљ ефикасно рендеровање форсирањем до сопствених крајњих граница. Софтвер континуирано памти свој учинак и ради у складу са тим − уз повремену само-оптимизацију кроз паузирање, ресетовање или додатни труд се да боље рендерује. Ово је лекција о грађењу света кроз прагматично састављање света на екрану и наратив који настаје компјутерском реакцијом на софтвер. Овим путем дело доводи у питање све прецизнију фотореалистичну репрезентацију света у игрицама и симулацијама, без истовремене репрезентације материјалних реалности поменутог света.

Филип Kостић је уметник и истраживач који живи у Лос Анђелесу. Његов рад испитује однос између сопства, учитаног и непрекидно ажурираног дигиталног сопства, и механизама апарата који олакшавају учитавање. Kостићева уметничка пракса поиграва се и делује у оквиру постојећих културних структура, као што су платформе за размену информација, гејминга, симулација и видеа, тако што позајмљује и користи њихове језике и средства за производњу. Kостић је доцент на одсеку за дизајн интеракције на ArtCenter Колеџу за дизајн. Kостићев рад приказан је на Projektwohnung Krudebude у Лајпцигу, НАВЕЛ-у, Elevator Mondays, Tiger Strikes Asteroid и Roger’s Office у Лос Анђелесу, на Springbreak Art Show у Њујорку и Wind Tunnel Gallery у Пасадени.
filipkostic.site

Национална+селекција

Дијамант песме птица
Акваријум буке

Викторија Весна

Дијамант песме птица: акустично мапирање технолошке мреже песме птица (у сарадњи са Чарлсом Тејлором, база звукова птица добијена је љубазношћу Јасне Јовићевић, 2014− )
Циљ овог пројекта је разумевање језика птица − наравно, не СВИХ врста птица, али барем неких, почевши од оних са језицима који делују комплексно, али којима се ипак можемо бавити. Иако је ово дугогодишња жеља, до сада то није било могуће, али са савременим компјутерским напретком у језичкој анализи и новом свешћу о томе колико су софистицирана остала бића, граматика (а можда и значење) песме птица делује достижно. Свака инсталација је специфични хабитат и осликава његово окружење и екологију.
birdsongdiamond.com

Акваријум буке
(са групом сарадника и сарадница)
Еколошка криза је људска криза. Океани се не смеју посматрати као равне плаве површине које служе као јаме да у њима остављамо све своје антропогене остатке. У океанима живи велики број организама и неки од њих пате због нашег отпада и буке. Многе особе су свесне великих сисара, попут китова и делфина, али углавном нисмо свесни за нас дубоко скривене, невидљиве и нечујне средине. Стога смо у овој инсталацији направили 3D планктоне у величини кита. Овај уметнички рад представља знатну интердисциплинарну тежњу у којој особе из области биологије, хемије, нанотоксикологије и анимације сарађују са заједничким циљем − подизање свести.
Noiseaquarium.com

Др Викторија Весна је уметница и професорка на Одељењу за дизајн и медијску уметност Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA). Такође је и директорка Art|Sci центра при Факултету уметности и Калифорнијском институту за наносистеме (CNSI). Својим инсталацијама истражује како комуникацијске технологије утичу на колективно понашање и перцепцију промене идентитета у односу на научне иновације. Током последње деценије, Викторија је излагала свој рад на 20+ самосталних и 70+ групних изложби, уз 20+ објављених радова и 100+ излагања и предавања по позиву.
victoriavesna.com

програм

29.08 Субота

18:00 Both Ways
Трст, Стара лука
Отварање изложб

19:00 Both Ways
>>Mozilla Hub Both Ways<<
Отварање виртуелне изложбе

01.09 Уторак

12:00 Уметници, научници, сарадници, ЦПН тим
КЦ Магацин
Форум за медије

17:00 Интелигенција IO
КЦ Магацин
Отварање изложбе

03.09 Четвртак

18:00 Мирко Стојковић & Јована Караулић, Лабораторија интерактивних уметности, Факултет драмских уметности
Научни клуб ЦПН-а
Представљање пројекта CURIOUS (Програм Креативна Европа) и разговор о повезивању науке и позоришта

04.09 Петак

18:00 Кристина Тица, Филип Костић & Маја Ћирић
Mozilla Hub Both Ways
Виртуелни разговор

05.09 Субота

18:00 Аеросонар тим
КЦ Магацин
Антропосонар: интерактивна радионица и дискусија

06.09 Недеља

17:00 АИ/ВИ тим & учесници
Музички павиљон на Калемегдану
АИ/ВИ пикник: отворена дискусија о нама и нашим АИ системима

07.09 Понедељак

18:00 Кристина Тица & Урош Крчадинац
КЦ Магацин
Презентација пројекта Дигитална молитва

08.09 Уторак

15:00 Добривоје Лале Ерић & Петар Лаушевић
online@Ars Electronica
>>Ars Electronica home delivery<<

09.09 Среда

10:30 ЦПН тим
online@Ars Electronica
>>Виртуелна тура кроз изложбу Интелигенција IO<<

12:15 Нај Томпсон
online@Ars Electronica
>>AI Lab Journey<<

16:00 Добривоје Лале Ерић, Петар Лаушевић & Аеросонар тим
Ars Electronica Zoom/Crowdcast
>>AI Lab уживо<<

17:00 Оназис Стеги, Атина
online@Ars Electronica
>>Data Garden | Exhibition Tour & Talk<<

20:30 Тега Брејн, Сем Левињ & Хана Џајанти
online@Ars Electronica
>>AIxEcology (AI Lab conference)<<

10.09 Четвртак

10:15 Ана Ридлер, Каролин Синдерс, & Ошин Мекиј
online@Ars Electronica
>>Artists Talk<<

12:00 Кристина Тица
online@Ars Electronica
>>Дигитална молитва<<

20:00 Панелисти: Тоње Хесен Шај, редитељка филма iHuman, Владан Јолер, SHARE LAB
Модератор: Петар Лаушевић, ЦПН
BELDOCS - Амфитеатар испред Музеја Југославије
Панел: Масовна употреба нових технологија и правци њеног развоја у креирању наше будућности
iHuman - Тоње Хесен Шај, НорвешкаДанска, 2019, 99'

20:30 Џејк Елвес, Дру Хемент, Каролин Синдерс, Ана Ридлер, Махир Јавуз, Хелен Стајнер
online@Ars Electronica
>>The New Real: Experiential AI and the AI Lab<<

11.09 Петак

11:00 Маја Шмрекар
online@Ars Electronica
>>!brute_force (performance)<<

12.09 Субота

15:00 Culture Yard (Културни центар у Хелсингору)
online@Ars Electronica
>>SH4D0W: Immersive AI experience in the 4D box (Artist Talk)<<

16:00 slow immediate (уметнички колектив)
online@Ars Electronica
>>AI Lab Journey<<

20:30 Адам Харви & Нај Томпсон
online@Ars Electronica
>>AIxHumanity (AI Lab conference)<<

13.09 Недеља

17:00 АИ/ВИ тим & учесници
Музички павиљон на Калемегдану
АИ/ВИ пикник: отворена дискусија о нама и нашим АИ системима

21:00 Викторија Весна & сарадници
online@Ars Electronica
>>Медитација Дијаманта песме птица: ЛА > Београд<<

14.09 Понедељак

18:00 Маја Ћирић, Сунчица Пасуљевић Кандић, Добривоје Лале Ерић & Петар Лаушевић
Научни клуб ЦПН-а
Шта је следеће?

материјали

Интелигенција IO

Добривоје Лале Ерић

Да ли напредујемо? Да ли испуњавамо снове наших предака који су маштали о блиставим, четвртастим градовима којима управљају и које воде невероватне машине? Да ли су уопште разматрали да се најпре треба суочити са нашим невидљивим пратиоцима, најмањим од свих створења? Толико једноставним и логичним да их можемо сматрати основним елементом, чистом интелигенцијом вођеном здравим разумом. Оном која нема савест нити значење, већ искључиво нагон за опстанком.

преузми

Канон комплексности

Др Милош Миловановић

Кристинина намера да демистификује вештачку интелигенцију води нас корак ближе мистици иконе. Примењујући статистичку методу на број-на и разноврсна правила која је опредељују, она потврђује да се икона ниуколико на њих не своди, већ − штавише − она представљају својеврсну иконографију подразумевајући ства-ралачко тумачење.

преузми

Ка артифицијелности

Др Маја Ћирић

Пандемија 2020, као заједничко искуство без преседана, нагласила је значај стваралачко-сазнајног карактера и универзалних тежњи чворишта уметности и науке. У вези са темом ове изложбе, увелико присутан, али непредвиђеним околностима убрзан пренос дигиталних података и присилно ослањање на вештачку интелигенцију, појачали су и учинили свакодневним међузависнички однос људи и савремених машина.

преузми

Саопштење за медије

(19. август)

Пето по реду издање art+science програма Центра за промоцију науке одржаће се од 29. августа до 14. септембра у Трсту, Београду и Линцу, али и у виртуелном простору art+science lab представља публици радове домаћих уметника и трансдициплинарних пројектних тимова који се баве специфичним темама унутар широког поља вештачке интелигенције. Главни догађај у оквиру програма, изложба Интелигенција IO, одржава се у Културном центру Магацин од 1. до 14. септембра, уз разноврстан пратећи програм.

преузми

a+s+cpn селекција

Још од 2014. године, ЦПН континуирано ради на формирању одрживе мреже која окупља научникe и уметникe, подстиче њихову сарадњу и развој заједничких пројеката. a+s+cpn селекција резултат је сталног промишљања модела повезивања и облика сарадње професионалаца из свих области науке и уметности. Кроз овај програм ЦПН охрабрује и подржава колаборације, стварање нових веза, померање или брисање граница између дисциплина.

преузми

Изложба ”Обе стране” у Трсту

Пет парова кустоса и научних комуникатора из пет земаља Југоисточне Европе промишљају различите начине на које уметност и наука доприносе продукцији знања. Име Обе стране смишљено је како би се нагласио мултицентрични приказ савремене уметности и науке, који обједињује само наизглед удаљене начине размишљања и различите методе. На фестивалу Наука у граду, пројекти ће бити повезани и у материјалном и у нематеријалном смислу.

преузми

Фестивал Арс електроника у Линцу

Централни сегмент Врта Београд је премијера победничког рада националне AI Lab art+science селекције за 2020. годину. Дигитална молитва Кристине Тице кроз поступке машинског учења успоставља везу између канона иконе и слике настале на основу програмског компјутерског кода.

преузми

архива

Партнери

Медијски спонзори