Prva FASIH radionica u Srbiji održana je u Muzeju nauke i tehnike (MNT), u Beogradu, 21. marta 2024. godine, u organizaciji upravo MNT-a i Centra za promociju nauke (CPN). Radionica je okupila 30 učesnika, uključujući šestoro izlagača, odnosno predavača
Dan je započeo uvodnim izlaganjem Dobrivoja Laleta Erića iz CPN-a, koji je govorio o projektu FASIH i opštim ciljevima i očekivanjima, kako od projekta tako i od prijavljenih na FASIH otvoreni poziv za umetnike i naučnike. U ovoj fazi mnogi učesnici su želeli da saznaju više o procesu prijavljivanja, grantovima za produkciju i predstojećim izložbama. Interesovanje zajednice za očuvanje kulturnog i industrijskog nasleđa bilo je više nego evidentno.
Na drugoj sesiji, koju je vodila Jovana Jankov iz CPN-a, učesnici su birali industrijsku lokaciju koja je deo njihovih sećanja i podelili svoja mišljenja o njenom izgledu i nameni danas. Ispostavilo se da svi dele slična iskustva, pa i neka možda romantizovana sećanja iz SFRJ, o života u vreme koje se u velikoj meri orijentisalo na industriju, fabrike, radničke domove, sindikate itd.
Treću sesiju izlagala je Ada Vlajić, kustoskinja MNT-a, koja je, iz ugla naučnika, govorila o značaju industrijskog nasleđa u Beogradu. U njenom fokusu bila je Termoelektrana „Snaga i svetlost“. Koristeći dokumentarne filmove i fotografije, Ada je želela da prikaže socioekonomski, arhitektonski i umetnički značaj ovog objekta i okoline.
Potom je Petar Laušević iz CPN-a predstavio art+science, događaj koji osim izložbe obuhvata niz radionica, tribina i predavanja, a 2024. će se održati po deveti put. Ivan Stanić iz MNT-a predstavio je S.U.T.R.A, festival sa tradicijom istraživanja odnosa društva sa brzim usponom nove tehnologije. Ove dve manifestacije poslužile su kao primer interdisciplinarne saradnje naučnika i umetnika u stvaranju obrazovnih, emocionalno dirljivih i tehnološki naprednih umetničkih dela. Inspirisane ovim događajima, FASIH produkcije će 2025. godine biti predstavljene na posebnim projektnim izložbama.
Peta sesija predstavila je rad i teorijsko-tehnološki pristup dvojice umetnika, Milana Ličine i Dejvida Stenlija. Milan eksperimentiše sa interaktivnom generativnom grafikom u realnom vremenu koristeći digitalne alate i kombinujući nove tehnologije sa umetničkim i naučnim praksama. Dejvid je internacionalni umetnik koji se u Srbiji uglavnom bavi fotografijom i njenom interpretacijom digitalnim alatima.
Učesnici su, nakon predstavljanja, bili podeljeni u dve grupe, tako da su istovremeno održane dve paralelne sesije, svaka sa po jednim umetnikom, kako bi mogli da imaju bolji uvid u praktični aspekt umetničkih procesa.
Milan je predstavio alat i način izrade interaktivne hologramske instalacije zasnovane na 3D skeniranju predmetnog arhitektonskog objekta Termoelektrane „Snaga i svetlost“. Učesnici su imali priliku da vežbaju korišćenje digitalnog alata i podešavanje holograma u realnom vremenu. David je olakšao umetnički proces digitalizacije fotografija i pretvaranja analognih u digitalne. Učesnici su imali priliku da prave kolaže koristeći arhivske fotografije lokaliteta industrijskog nasleđa i industrijskih procesa. Ovi kolaži su potom skenirani i animirani, uz pomoć digitalnog alata, dodajući arhivski video-materijal i odgovarajuću muziku. Svi učesnici bili su u prilici da prođu kroz obe radionice.
Završna sesija otvorila je diskusiju o utopijskim ili distopijskim trendovima u umetnosti novih medija, kao i digitalno poboljšanoj umetnosti. Data su dva imaginarna scenarija – jedan u kome je Termoelektrana „Snaga i svetlost“ revitalizovana i obnovljena u idealističkom utopijskom principu, i drugi, u kome je potpuno napuštena, ostavljena na milost i nemilost okolnom rastinju u postindustrijskom kapitalističkom kolapsu. Živa, otvorena diskusija održana je na plenarnoj sednici gde su učesnici pokušali da pomire suprotne krajnosti. Smislili su adekvatniji, realističniji odgovor kako bi sačuvali i transformisali ovu industrijsku lokaciju, koja nastavlja da bude deo lokalnog života zajednice.
