Dobrivoje Lale Erić
Budućnost nije (deadline) već izbor1
Istorija je učiteljica života 2
U vremenu brojnih globalnih i lokalnih kriza, kada su ljudska prava i međunarodne norme ozbiljno ugroženi, upitni ili čak potpuno negirani, neophodno je konstantno preispitivanje uloge tehnologija i načina kako se povezani sistemi koriste i implementiraju u tehnološki dominantnom svetu. Cilj mora ostati primena tehnologije na društveno relevantan, otvoren i razumljiv način, gde ljudi nisu samo puki korisnici ili pružaoci podataka, već pre svega aktivni učesnici i kritički evaluatori njihovog uticaja, svrhe i značaja. Ovde ne sme biti reči o elitama ili ekspertskim grupama, već društvo u celini treba da bude osposobljeno za dubinsku procenu i razumevanje složenih a često i skrivenih procesa datih sistema. Potrebno je, stoga, obezbediti široko učešće različitih generacija, kultura i aktera. Iako je ovaj zadatak hitan, on ne predstavlja trku na kratke staze, već više nešto nalik maratonu, sa dalekom, nejasnom i promenljivom ciljnom linijom. Za stalno izmenljive, napredne i prikrivene tehnologije, neophodno je stvoriti odgovarajući način razmišljanja koji je sposoban da očuva ljudske vrline i postane predvodnik digitalne ere.
Prema američkom politikologu Ijanu Bremeru, istorija nam pruža tračak nade. Svaka prethodna tehnološka promena, pa čak i revolucija – štamparska presa, železnica, elektronski mediji – snažno je uzdrmala političke sisteme i društvene okvire, izazivajući njihove neminovne transformacije i prelaze. Ti procesi su se završavali uspostavljanjem novih normi i institucija, sposobnih da stvore stabilnost u okviru novih stvarnosti. Krajnje pitanje je, dakle, da li ćemo uspeti da se još jednom prilagodimo i izbegnemo brisanje iz istorije od strane veštačke inteligencije?
Pristup tehnologiji je, međutim, uvek složen, izazovan, skup i ograničen. U aktuelnom slučaju, on se odnosi na toliko raznovrsne sfere i pojmove ljudske egzistencije poput virtuelnih odnosa, personalizovane emocionalnosti i nege, tehnološke usamljenosti, tehno-feudalizma, digitalizovanih usluga… Ako bismo želeli da izdvojimo samo jedan indikativan aspekt trenutne dominacije, dovoljno je reći da je internet saobraćaj tokom 2024. godine bio većinski generisan od strane autonomnih sistema poput botova, agenata i sl. Drugim rečima, sistem koji su ljudi izgradili pre samo nekoliko decenija, već su preuzeli veštački entiteti koje je nešto kasnije takođe osmislio čovek. Prvo uzimamo Menhetn…
Deseto izdanje festivala art+science Centra za promociju nauke, sa centralnom izložbom Putanje tehnologije, održava se tokom oktobra 2025. godine u Kulturnom centru Silosi u Beogradu. Program festivala istražuje kako su različite tehnologije oblikovale – i nastavljaju da oblikuju – ljudsko iskustvo, društvene odnose, sećanja i vrednosti. Jubilarno izdanje fokusira se na načine na koje vidimo i pamtimo – na fluidnost vremena i pamćenja, međugeneracijsku saradnju i dijalog, kao i na razmišljanja o tome ko smo (bili) i šta nam je zaista potrebno u tehnološki determinisanom i kontrolisanom svetu. Šta nam nedostaje – usmerenje, poverenje, vrednosti, ciljevi? I koja je uloga umetnosti u ovakvom kontekstu?
Odabrani umetnički, interdisciplinarni i istraživački projekti donose raznovrsne prakse iz različitih delova sveta, koje nastoje da istraže i eksperimentišu sa često hermetičnim sadržajima i znanjima. Oni nisu tu isključivo zbog izlaganja, već u jednakoj meri teže daljem istraživanju i analizi, pozivajući i same posetioce da se uključe – svojim angažmanom i sopstvenim željenim putanjama.
(1) Citat nepoznatog autora sa interneta
(2) Latinska izreka
