Davor Ereš, Marko Paunović, Ivan Šuletić i Mladen Lazarević
Ideja projekta je da ukaže na neponovljivost zvuka kao zvučnog zapisa koji ima kapacitet da istovremeno rezonira slojevitost i specifičnost prostora. Projekat posmatra prostorni kompleks termoelektrane Snaga i svetlost ne samo kao arhitektonsku strukturu, već kao složeni eko-sistem prirodnih i izgrađenih karakteristika prostora. Projekat je usmeren ka aktiviranju zvuka kao specifičnog kapaciteta nevizuelne procedure koja treba da naglasi posebnost posmatrane lokacije.
Namera je bila da se kroz projekat, koji je usmeren na senzibilizaciju i podsticanje „osluškivanja”, naglasi jedinstvenost prirode urbanog pejzaža, koji je generisan specifičnošću kompleksa termoelektrane Snaga i svetlost (u čijem se centru nalazi). U okviru tačaka konstruisanog polja snimanja i slušanja, biće izdvojeni i interdisciplinarno isprepletani fragmenti prostornih struktura i prirodnog okruženja.
U tom kontekstu, interdisciplinarnost podrazumeva primenu znanja i veština stručnjaka iz oblasti arhitekture i zvučnog inženjeringa, programiranja i elektroinženjeringa, kao i vizuelnih umetnosti. Ovaj vid saradnje i isprepletanost disciplinarnih oblasti treba da omogući otkrivanje specifičnih svojstava, uslova i osobenosti prostora industrijskog nasleđa koji je predmet istraživanja. Proces rada počinje od karakteristika arhitekture, preko vodeno- -urbanog pejzaža, do stanja različitih eko-sistema koje oni zajedno stvaraju, sa fokusom na prisustvo i preklapanje tehnoloških i prostornih aspekata industrijskog nasleđa sa fenomenima urbane flore i faune.
Cilj ovakvog pristupa je da se polje dominantno vizuelne kulture posmatranja otvori i za inovativne, interdisciplinarne kognitivne procese u kojima je zvučni zapis istovremeno dokument i izvor za generisanje imaginacije i kreativne interpretacije. Inovativnost procesa nudi neočekivane i vizuelno apstraktnije procedure za formiranje znanja o specifičnostima industrijskog nasleđa i njegovoj nerazdvojivosti od prirodnog okruženja.
Davor Ereš je arhitekta i istraživač. Njegov rad obuhvata arhitektonski dizajn, nastavu i istraživanje, sa fokusom na učenje kroz arhitekturu, (post)produkciju arhitekture i pitanja savremenosti. Gostujući je predavač na Konfluans institutu za inovacije i kreativne strategije u arhitekturi u Parizu. Kao praktičar i edukator, razvijao je svoju arhitektonsku metodologiju kroz vođenje međunarodnih radionica u Kadizu, Helsinkiju, Valeti, Teheranu, Lionu i Veneciji.
Marko Paunović je ambijentalni umetnik i zvučni skulptor. Bavi se sintezom elektroakustike i ambijenta, istražujući zvučni potencijal melanholične atmosfere izolovanih pejzaža u okvirima minimalističke i dron muzike. Njegov rad predstavljen je kroz zvučne instalacije, zvučne performanse, radiofonska dela, zvuk za nezavisne eksperimentalne filmove, kao i kroz solo albume i kolaboracije. Njegovi poetsko-teorijski tekstovi predstavljaju primer konceptualne i jezičke poezije (l=a=n=g=u=a=g=e), a ujedno služe kao polazišta za nastanak njegovih kompozicija. Kako svojom autorefleksivnošću govore o samom činu vlastitog nastajanja, pri svakom izvođenju zalaze u polje lecture performance-a.
Ivan Šuletić je diplomirao (2007) i završio doktorske studije (2015) na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u javnim i privatnim zbirkama, uključujući Muzej grada Beograda, Kolekciju umetnosti Evropske patentne kancelarije u Minhenu, Narodni muzej u Kruševcu, Kolekciju savremene umetnosti Wiener Städtische, Galeriju savremene umetnosti u Nišu, i druge. Šuletić je dobitnik prve nagrade Fondacije „Vladimir Veličković“ za crtež (2018), nagrade „Likovna jesen“ (2016), i druge nagrade Fondacije Niš Art (2015). Zaposlen je kao docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Mladen Lazarević radi u oblasti informacionih tehnologija, sa posebnim interesovanjem za mašinsko učenje, bioinformatiku, obradu signala i robotiku. Kroz učešće u različitim projektima razvio je multidisciplinarni pristup kroz praksu kontinuirane saradnje i intenzivne razmene sa matematičarima, biolozima i farmaceutima. Svoje profesionalno iskustvo gradi kroz procese analize podataka, obrade slike, obrade teksta i digitalne obrade signala. Poslednjih sedam godina radi kao inženjer za bioinformatiku na razvoju i evaluaciji različitih metoda analize podataka, algoritama i modela – kako za aplikacije osetljive na vreme tako i za one koje rade sa velikim količinama podataka. Istovremeno, razvija interesovanje za svet umetnosti i koncepte savremene estetike kao šire oblasti komunikacionih strategija, fokusirajući se na potencijal boljeg razumevanja našeg sveta definisanog digitalnom produkcijom.
