art+science 2023: Puna crta prekinuta crta

Centralno mesto na izložbi Mogućnosti predela, koja će biti otvorena do 11. novembra u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, ima rad Puna crta prekinuta crta: Budućnost liminalnih predela, autorskog tima koji čine Milena Putnik, Nemanja Lađić, Suzana Gavrilović i Milovan Milenković.
Ovaj rad izabran je jednoglasnom odlukom žirija na Otvorenom pozivu Promene pokreću promene za produkciju u okviru ovogodišnjeg art+science programa Centra za promociju nauke. 

Na primeru dva narušena predela u neposrednoj blizini Beograda, površinskih kopova uglja i planine oštećene kamenolomima, istraživali smo dinamiku i oblike vizuelnog uticaja eksploatacije. Dramatična transformacija pretvorila je ove pejzaže u granična mesta: prethodno stanje potpuno je prebrisano ljudskom intervencijom, a nova stabilnost još nije dostignuta. Eksploatisana mesta moraće da prođu kroz proces obnavljanja. Liminalnost, pored neizvesnosti i strepnje, ima i pozitivnu stranu: omogućava preispitivanje osnovih ciljeva i vrednosti na kojima se zasnivaju izbori za budućnost. U svetlu predloženog prostornog plana RS do 2035, koji predviđa porast rudarskih aktivnosti, ovakvih mesta može biti sve više. 

Postavka objedinjuje video materijal, fotografije i grafičke predstave predela, kao i tematsku posetu terenu. Metode vizuelno-ekoloških analiza koje se u pejzažnoj arhitekturi razvijaju za potrebe planiranja sagledavaju predeo na većoj razmeri. Ukrštanjem prostorno referenciranih podataka analiziraju se odnosi između ekoloških i vizuelnih kvaliteta predela i otkrivaju potencijali za uspostavljanje novih funkcija prostora. Predeone analize daju informisani uvid u širi kontekst i daju okvir mogućnostima za promenu. Sa druge strane, fotografije nastale u neposrednom dodiru sa predelom daju pogled iz blizine, one svedoče lično iskustvo o životu mesta i vezama između pojava. Takođe, koristeći “neutralni” pogled drona odozgo i modele pejzaža moguće je pokrenuti imaginativni potencijal ovih prostora. Od toga koliko narušene predele prepoznajemo i razumemo, i šta možemo na njihovom mestu da zamislimo, zavisiće njihova budućnost. 

Pomoć u realizaciji projekta: Branislav Pajić, Milisav Tomić, Aleksandar Radosavljević i Tijana Ivković iz EPS Ogranak Kolubara, Jasna Novaković iz JKP Zelenilo Aranđelovac, Tanja Vićentić iz Narodnog muzeja Aranđelovac i Ivana Rakić iz Šumskog rasadnika Baroševac Kolubara Usluge.

O AUTORIMA

Milena Putnik (1976) je posle studija slikarstva na FLU u Beogradu doktorirala u oblasti višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti. Bavila se temom transformacije pejzaža koristeći medije slikarstva, kolaža, organizovane šetnje i posete vidikovcima, i privremene prostorne intervencije kao u nedavnom projektu umetničke saradnje Međuprostor u gradovima Srbije (2019-2021). Radi na Odseku za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakulteta, gde ima priliku da razvija koncepte vezane za vizuelna i umetnička istraživanja prostora u saradnji sa kolegama iz srodnih disciplina.

Nemanja Lađić (1984) je posle vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu studirao transmedijske umetnosti u Briselu na Sint Lukas univerzitetu. U video instalacijama komponovanjem elemenata u šire ambijentalne celine istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na procese opažanja i sećanja. Skorašnje izložbe: Sigurna distanca (Salon MSUB, 2022), Points of View (Kunsthalle Merano, 2022), Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Prošireni predeo (KCB, 2017), Prostori odstupanja (Salon MSUB, 2015) i druge. Trostruki je finalista Mangelos nagrade, a 2020. godine dodeljena mu je Nagrada jesenje izložbe ULUS-a.

Suzana Gavrilović (1985) radi na Šumarskom fakultetu, gde je posle osnovnih studija pejzažne arhitekture i doktorirala 2021. godine sa radom „Integracija vizuelne i ekološke procene predela za potrebe planiranja prostornog razvoja Srbije“. Oblasti interesovanja su joj planiranje predela i predeona ekologija, geodizajn i estetika pejzaža. Napisala je više od 15 naučnih radova samostalno ili u saradnji sa kolegama, od čega su tri rada u časopisima kategorije SCI liste. Učestvovala je na više međunarodnih radionica, seminara i izložbi u oblasti pejzažne arhitekture. 

Milovan Milenković (1984) je završio studije pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Bio je dugogodišnji fotograf, a kasnije i urednik fotografije u nedeljniku Vreme. Član je kolektiva Belgrade Raw od 2009. sa kojim promoviše alternativni pogled na grad kroz fotografiju, i suosnivač kolektiva Kamerades (član od 2011 do 2018) gde je praktikovao pristup vizuelne naracije baveći se dnevnim i društvenim temama. Sa oba kolektiva je aktivno izlagao u zemlji i internacionalno. Skorašnji projekti fotografskih istraživanja dostupni su na veb adresi mmxphotos.com.

Related post

U želji da mladima omogući da otkriju magični svet koji se krije na preseku nauke i umetnosti, Evropska laboratorija za...

Otvoren je poziv za finansiranje projekata u okviru evropskog projekta MUSAE – Bringing together artists and companies to address future...

NLB MUZA, program kulturnog nasleđa, koji obuhvata muzej i galeriju, raspisuje međunarodni javni poziv mladim umetnicima iz Jugoistočne Evrope da...

Centar za promociju nauke i Muzej nauke i tehnike pozivaju sve zainteresovane za industrijsko nasleđe, nove multimedijalne tehnologije, interdisciplinarna istraživanja...

SR