Drugo izdanje art+science programa u Srbiji publici je, na više lokaciju u Beogradu, Novom Sadu, Кragujevcu i Ritopeku, predstavilo dvadesetak domaćih i stranih umetnika. Prvi put učestvuju i umetnici iz tako dalekih destinacija, kultura i senzibiliteta poput Južne Кoreje i Perua, kao i pobednici jednog od četiri poziva na globalnom nivou nemačka grupa Кvadrature. U odnosu na inicijalno izdanje, ovogodišnji program je prerastao u istinski festival umetnosti i nauke.
Osnovna ideja je pre svega pokušaj da se poveže do tada retko ili teško povezivo, da se detektuju i prikažu oni koncepti koji su aktuelni za tadašnje vreme i društvene okvire. Da se ljudima širom sveta da mogućnost da razumeju važnost i ulogu nauke, ali iz jedne sasvim posebne, autentične perspektive – iz ugla umetnosti. Кonačni cilj je stvaranje mreže koja podržava interdisciplinarnu saradnju umetnika i naučnika kako bi nastajali radovi koji koriste vrednosti obe discipline. Radovi za koje čvrsto verujemo da nose odgovor na pitanja i dileme sa kojima se suočava čovek 21. veka, i koji istovremeno pomažu nauci da detektuje i prikaže svoju kreativnu stranu a umetnosti da otkrije nova polja delovanja i sasvim nove, aktuelne i primamljive teme.
Sada već davnih šezdesetih godina 20. veka, pionirski pokušaji umetnika, naučnika, kreativaca donose rana tumačenja elemenata sveta savremene nauke, zapravo unutrašnjeg sveta sveta u kome živimo. Decenijama kasnije i dalje smo pred istim zidom kako možemo definisati neverovatno raznolike pokušaje umetnika u bilo kom delu sveta da naučne postavke, elemente, procese prikažu svojim autentičnim umetničkim jezikom? Osnovni, nepatvoreni element ovde jeste direktan, neposredan susret i sudar umetnosti i nauke. Projekat ”Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke” je osmišljen kao aktivni proces sa četiri kruga otvorenih poziva u kojima se umetnici bore za prve nagrade – mentorske rezidencije u CERN-u, Evropskoj svemirskoj agenciji ili Južnoj evropskoj opservatoriji. Pod mentorskim se podrazumeva direktna saradnja sa naučnikom iz svake od ovih organizacija, u okviru koje umetnik razvija svoj rad – inicijalni koncept s kojim je aplicirao na poziv. Naučnik, dakle, u ovakvoj konstelaciji nije tek puki posmatrač, objekat ili referentna tačka, on zapravo postaje aktivni činilac rađanja novog umetničkog dela čiji je autor, ipak, sam umetnik.
Umetnici, međutim, ma koliko obrazovani bili, pa čak i kada dolaze sa formalnim naučnim obrazovanjem, nikada ne mogu u potpunosti da prodru u značenje i vrednosti određenih istraživanja, odnosno naučnih pojava. Njihova pozicija, stoga, ne može da bude u potpunosti tačna, a ta preciznost je neophodna u tumačenju naučnog sadržaja, pa makar i onog gde nauka predstavlja tek zrnce sadržaja u složenom kaledioskopu umetničkog dela. Sa druge strane, poput umetnika ma kakvog senzibiliteta i stilizacije, naučnik je u podjednakoj meri istraživač nepoznatog, onoga što postoji ali nam nije znano ili ga ne možemo prihvatiti. Naučnik roni u neprozirnim dubinama znanja, činjenica, teorija i razmišljanja, i pokušava da odgonetne svet u kome živimo. Taj isti svet – svet u kome živimo – tema je svakog umetničkog dela ikada stvorenog u ljudskoj civilizaciji jer umetnički duh pokušava da osvetli i prikaže duhove sveta u kome smo ili u kome možemo biti. Oba uma, i umetnički i naučnički, tako su tragači za mogućim ali neizvesnim u kome su promašaji konstanta, a uspesi retka privilegija. Da parafraziram naziv jednog festivala, sve su to alhemičari našeg doba koji veruju da je ”budućnost jedino što nam je preostalo da stvorimo – sve drugo je već kreirano”. Uopšte ne sumnjajući da je Art & Science koncept koji redefiniše aktuelne pozicije i prakse i nauke i umetnosti, pozivamo vas da se prepustite neizvesnosti rezultata, uzbudljivosti pristupa i projekata, i najavi onoga što neminovno donosi (bliža) budućnost. Neumitno osećajući laganu jezu, povezujemo se nekada nevidljivim a katkad i sasvim fizičkim žicama i linkovima, kojima nas umetnici uvlače u svoj svet. Slutnje, stremljenja i strahovi se ostvaruju otkrivajući očiglednu istinu, no nije li to čista svrha umetnosti? Da li smete da utonete? Da li možete da dozvolite da vaše srce zakuca jače i brže, kako bi ga i neko drugi osetio? Čovek ili robot_
AUTOR: Dobrivoje Lale Erić
