U Srbiji se na dnevnom nivou baci 2.000.000 kg hrane, dok 446.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, zaključeno je na radionici organizovanoj u Kulturnoj stanici Svilara, u Novom Sadu
U Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, u sredu, 13. aprila, održana je treća po redu radionica u okviru projekta EkOtisak, čija tema su bili hrana, prehrambene navike i klimatske promene.
Tokom tri i po sata aktivnog, kolaborativnog rada, publika i stručnjaci pozvani da se uključe u diskusiju i interaktivni deo programa bavili su se pitanjima ugljeničkog otiska prehrambene industrije, uticajem klimatskih promena na proizvodnju hrane, navikama građana u ishrani i rešenjima kako smanjiti prehrambeni otpad. Radionicu su vodili dr Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada, zajedno sa svojim timom, i Željko Mitkovski, menadžer projekta Spasimo hranu Fondacije Ana i Vlade Divac.
„Danas samo razgovarali o uticaju ishrane na klimatske promene, odnosno o odnosu ishrane i klimatskih promena. Razgovarali smo i o tome kako naša ishrana utiče na klimatske promene, odnosno koliko se kroz lanac ishrane stvara gasova staklene bašte i koliki ugljenični otisak ostaje, odnosno koliko doprinosimo globalnom zagrevanju i generalno klimatskim promenama. Osvrnuli smo se na sve efekte klimatskih promena, posebno na one u poljoprivredi i proizvodnji hrane sa različitih aspekata – onih koji se tiču smanjenja prinosa različitih kultura kroz efekte klimatskih promena, kao i promenama u ekosistemu koji doprinosi razvoju štetnih organizama koji smanjuju prinose i utiču na bezbednost i kvalitet poljoprivrednih proizvoda“, napominje dr Jasna Mastilović.
„U radionici smo sa prisutnim građanima sagledali kako možemo smanjiti naš ugljenični otisak kao pojedinci, kroz promenu navika u ishrani, i izračunali ugljenični otisak prosečnog obroka koji smo konzumirali u toku dana. Pričali smo o svojim navikama i prodiskutovali kako možemo kroz promenu navika u ishrani generalno uticati da ugljenični otisak bude manji. Važna tema bilo je bacanje otpada od hrane, bez obzira da li je to otpad koji bacamo kao pojedinci u domaćinstvu ili je reč o otpadu koji nastaje u lancu proizvodnje hrane, jer kroz smanjenje otpada možemo kao pojedinci (potrošači) dopineti tome da se uspore klimatske promene koje nas sve vrlo zabrinjavaju,“ naglašava dr Jasna Mastilović.
Na radionici je bilo razgovora i o zakonskom okviru oporezivanja donacija hrane i o sistemskim pokušajima da viškovi hrane završe kod onih kojima su najpotrebniji. Za sam kraj je osmišljen niz zadataka posvećenih prehrambenom otpadu i onome što mi kao pojedinci možemo da uradimo na tom putu.
„Usklađivanjem propisa za doniranje hrane sa smernicama Evropske unije i ukidanjem PDV-a na donacije hrane, one bi se u Srbiji uvećale za 160 miliona dinara godišnje, što bi značajno doprinelo smanjenju ugljeničkog otiska i borbi protiv siromaštva. Prema procenama, u Srbiji se na dnevnom nivou baci 2.000.000 kg hrane, dok 446.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Zato je zadatak svakoga od nas da brinemo o hrani i brinemo jedni od drugima“, poručio je Željko Mitkovski, menadžer projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac predstavljajući rezultate kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ i Nacionalnog dana davanja kroz koje je prikupljeno 70 tona hrane za najugroženije.
Ovom prilikom predstavljen je mobilni EkOtisak punkt osmišljen sa ciljem da vizuelno oslika i zabeleži odgovore građana na neke od pitanja u vezi za navikama pojedinaca kada je reč o klimatskim promenama. Ispred Kulturne stanice Svilara, građani su imali prilike da kroz popunjavanje ankete osveste svoje svakodnevne navike i načine na koje se one reflektuju na ugljenični otisak, kao svojevrsni trag koji svako od nas ostavlja na planeti. Na koji način građani koriste aparate u domacinstvu, da li su štedljivi kada je reč o količini hrane koju konzumiraju? Ovo su samo neka od pitanja na koja su građani mogli da odgovore.
