Osvajanje novih fizičkih i konceptualnih prostora kroz spoj umetnosti i nauke

„Ako je nauka tu da nam pruži podatke, ponudi svoje predikcije i uputi na moguća rešenja, ma kako kompleksna ili apstraktna bila, umetnost je ona koja relaksira ili izoštrava situaciju, koja pruža slamku spasa ili dodatno steže omču oko vrata“

Tekst: Ljiljana Ilić

Već osam godina, od 2016. godine, program art+science materijalizuje se kao godišnja manifestacija Centra za promociju nauke, u raznim izložbenim prostorima, kroz raznovrsne teme i brojne saradnje umetnika i naučnika. Dobrivoje Lale Erić, inspirator i koordinator ovog programa, podelio je sa nama priču o istorijatu art+science usmerenja Centra, uz osnovni koncept koji podrazumeva istraživanje potencijala interdisciplinarnog pristupa važnim naučnim i društvenim temama.

„Od samog početka rada Centra bilo je jasno da nauku moramo obogatiti i oživeti pogledima i praksama stvaralaca koji dolaze iz drugih svetova, i da je, toliko uticajnu i opredeljujuću u današnjem svetu, moramo otvoriti iz manje očiglednih, alternativnih uglova i gledišta. Iako smo oduvek angažovali umetnike kao dizajnere i ilustratore naših programa i aktivnosti, intuitivno smo osećali da postoje dublja i sveobuhvatnija značenja i vrednosti, koji mogu da pruže drugačije viđenje nauke ili, još bolje, primenu i upotrebu naučnog znanja na neke sasvim originalne, otrežnjujuće i inspirativne načine“, objašnjava Lale Erić. „Kada su nas kolege iz Ars elektronike iz Linca pozvale i dale nam priliku da učestvujemo u našem prvom art+science projektu, Evropskoj mreži digitalne umetnosti i nauke, to je zapravo bio taj odlučujući momenat i okvir da iskoračimo ka ovakvom eksperimentu, da proverimo šta možemo i, uopšteno, šta je izvodljivo u našem okruženju.“

Zahvaljujući ovom projektu, Ars elektronici i svim drugim organizacijama s kojima je Centar za promociju nauke tada sarađivao – a među partnerima su tada bile i tri najveće naučne ustanove u Evropi, CERN, Evropska svemirska agencija i Južna evropska opservatorija – tokom 2015. godine organizovani su prvi art+science programi, koji su od 2016. transformisani u godišnju art+science manifestaciju, a od kraja 2021. i u celogodišnju aktivnost Centra.

„U pitanju je program za koji smo u profesionalnom i emotivnom smislu izrazito vezani, okvir koji razvijamo kroz veliki broj evropskih projekata i saradnji a, u konačnom, i program koji je formalno prepoznat kroz nacionalnu Strategiju pametne specijalizacije kao jedinstvena aktivnost za čije je sprovođenje zadužen CPN“, kaže Erić.

Kako je CPN-u nauka i početna tačka i cilj, u art+science programe uključen je veliki broj naučnika različitih disciplina i ekspertiza, koji su bili otvoreni za saradnje i istovremeno hrabri da uplove u ne toliko izvesne, kod nas retko istraživane vode i tokove.

Kako objašnjava Lale Erić, ovo predstavlja i najveću razliku u odnosu na značajnu većinu partnera s kojima smo u srodnim akcijama, jer oni, gotovo po pravilu, polaze iz umetnosti, ili iz nekog klasičnog kulturnog miljea, u koji zatim uključuju nauku i naučnike. „Nama je donekle bilo izazovno da uspostavimo taj inicijalni kontakt sa umetnicima, da mapiramo postojeće aktere i inspirišemo mlade stvaraoce, kao i da kreiramo naš posebni metod i fizički i konceptualni prostor u kome će se obe strane prijatno osećati, a da istovremeno možemo da očuvamo vrednosti, vrline i mogućnosti koje nude. Rekao bih da smo u tome zaista uspeli, da je taj prostor definitivno osvojen, a da ga mi dalje razvijamo i nadograđujemo.“

Teme, fenomeni i pristupi kojima se bavi art+science program suštinski i bez zadrške komuniciraju sa aktuelnim društvenim okruženjem i okolnostima s kojima se, kao pojedinci i kao deo globalne ljudske zajednice, svakodnevno suočavamo. „Ako je nauka tu da nam pruži podatke, ponudi svoje predikcije i uputi na moguća rešenja, ma kako kompleksna ili apstraktna bila, umetnost je ona koja relaksira ili izoštrava situaciju, koja pruža slamku spasa ili dodatno steže omču oko vrata. Taj alternativni pogled, perspektiva, presek svih naših realnosti, pomaže nam da uključimo i mozak i emocije kako bismo prihvatili okruženje u kome se nalazimo i, nadajmo se, identifikovali moguće izlaze iz lavirinta u kome smo se zatekli. Naša „Klimatska kapsula“ je savršeni primer i pokazatelj umetničko-naučnog eksperimenta neverovatnog potencijala i energije koja se oseti gde god je i u kakvom god je formatu izlagali“, zaključuje Lale Erić.

Foto: Marko Risović

Related post

Grupa umetnika i istraživača sa Univerziteta u Talinu po drugi put dolazi u Beograd da bi nastavila rad na umetničkom...

Centar za digitalnu radoznalost Fakulteta za medije i komunikacije, u saradnji sa CultureHub-om iz Njujorka, poziva vas na trodnevni eksperimentalni...

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Institut za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije Srbije organizuju Međunarodnu...

„Mislim da je jedan od naših najvećih problema u savremenom dobu to što ne možemo da definišemo te nove vrste...

SR