OTVORENI POZIV ZA FOTOGRAFE I PESNIKE – Ako kažem: Moja reka nestaje, da li mislim: Moji ljudi nestaju?

Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju

Vreme u kome živimo neumitno je donelo znanje o klimatskim promenama: činjenice su svuda i svima dostupne, čitamo o njima u medijima, slušamo upozorenja stručnjaka, ali poznajemo nove okolnosti i iskustveno. Vreme skepse ostalo je iza nas. Svesni smo klimatskih promena, lokalno i globalno. Retki su oni sa dilemama iz bliske prošlosti i pitanjima o tome da li su klimatske promene stvarne ili samo senzacionalizam koji traje jednu sezonu. Jasno je: leta počinju ranije, a završavaju se kasnije, broj vrelih dana u godini drastično je veći nego ranijih godina, suočavamo se sa olujama kakve nismo poznavali, svedoci smo poplava i ekstremnih nepogoda. Uviđamo da je vreme mnogo hirovitije nego što je bilo i primećujemo da mnogo češće pričamo o vremenu jedni sa drugima.

„Baš to mi treba danas: biti s kišom“, Stevan Raičković

Klimatske promene postale su novi esperanto – novoskovani, zajednički jezik koji brzo učimo. One su postale univerzalna tema čovečanstva. Proporcionalno faktografskom znanju i svesti o postojanju klimatskih promena, postojeći trenutak obeležava tendencija da bežimo od ove zamorne i pesimistične teme. Njome smo, na neki način, zasićeni, jer je sveprisutni podsetnik na budućnost kakvu ne želimo. Naš trenutni zadatak nije samo borba protiv njihovog ubrzanja, nego i to da prihvatimo postojeće okolnosti i da im se bolje prilagodimo, istovremeno bivajući svesni da je za naš opstanak suštinski važno da se ne adaptiramo u potpunosti. 

„Reka teče posred našeg tela, kao što teče posred naše zemlje“, Natali Dijaz

Kako da živimo u ovakvom svetu, a da ne postanemo ravnodušni ili beznadežni? Zadatak je kompleksan i delikatan, i obeležava čitavu našu sadašnjicu. Upravo zato što je ova tema postala univerzalna i bez izuzetka se odnosi na sve nas, jezik umetnosti postaje posebno važan kako bi se doprlo do dubljeg, suštinskog nivoa razumevanja sadašnjice i pozicije čoveka u njoj. Kroz umetnost preispitujemo delikatne nijanse između nesavladivih limita i ipak postojećih mogućnosti koje nam nudi svet u kome živimo. Umetnost otvara i goruća pitanja: šta mi nudimo budućnosti sveta u kome živimo? Ko odlučuje o tome? Šta su dometi i granice naše odgovornosti? Da li smo svi jednako odgovorni?

„Kako da prevedem – ne rečima nego verovanjem – da reka jeste telo, živa kao ti ili ja, da bez nje života nema?“, Natali Dijaz

Umetnost nam je neophodna da ovu temu čini prisutnom i razbuđujućom – manje na racionalnom, a više na emocionalnom nivou; kroz perspektivu i sveobuhvatnost umetničkog pristupa, cilj je učiniti je receptivnijom. Ovaj otvoreni poziv odnosi se na vizuelni i na poetski jezik, a usmeren je na regionalne fotografe i pesnike.

„Reka je vodno telo. Ima stopalo, lakat, usta. Poteče. Legne u korito. Može da te zaceli. Ima glavu. Sve pamti“, Natali Dijaz

Umetnici su pozvani da u svojim radovima vizuelno i poetski obrade teme i pojave koje se posredno i neposredno odnose na klimatske promene. To mogu biti kiša, oluja, reke, grmljavina, obale, zemlja, erozije, oblaci, vetar, voda… sve ono što klimatske promene obuhvataju, menjaju, oblikuju i stavljaju u fokus. Ove pojave i pojmovi mogu biti obrađene i na metaforičan način.

Ko može da se prijavi? Fotografi i fotografkinje, pesnikinje i pesnici svih generacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Albanije i Makedonije.

Prijava mora da sadrži:

  • do četiri rada, odnosno fotografi šalju do četiri fotografije, a pesnici do četiri pesme dužine do 10 stihova, slobodnih ili rimovanih,
  • kratku biografiju do 200 reči.

➤ Svaka fotografija činiće celinu sa stihovima pesnika. Fotografi i pesnici mogu svoje radove slati odvojeno, ali se mogu i udružiti i poslati zajednički rad (fotografiju i stihove). Žiri donosi konačnu odluku o fotografiji i pesmi koje će činiti jednu umetničku celinu.

➤ Izabrani radovi biće publikovani kao posebno izdanje u okviru evropskog projekta Climateurope2 i predstavljeni na izložbi u okviru Klimatskog festivala u Beogradu, na jesen 2025. godine. Najbolji izabrani radovi (fotografija i pesma) biće nagrađeni novčanom nagradom.

Rok za prijavu je 31. decembar 2024. godine, a možete se prijaviti na linku.

➤ Radove bira žiri u sastavu:

  1. Ljiljana Ilić, prevoditeljka i pesnikinja
  2. dr Marjana Brkić, rukovoditeljka Climateurope2 projekta
  3. prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog
  4. Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti
  5. Marko Risović, fotograf

„Pada i padala je. Jedna stvar je bitna:

u prošlosti našoj kiša se događa“

Horhe Luis Borhes

Related post

Evropska komisija je, u saradnji sa Ars elektronikom, zvanično pokrenula pozive za nagrade S+T+ARTS i S+T+ARTS Afrika 2025. Ove nagrade...

Prijave za prestižnu Prix Ars Electronica 2025 otvorene su do 5. marta 2025. godine. Takmičenje će obuhvatiti četiri kategorije, a...

Centar za promociju nauke, zajedno sa partnerima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, sa zadovoljstvom najavljuje i poziva...

Međunarodna konferencija i forum EMERGE 2024: Etika uspostavljanja veštačke inteligencije, održana od 11. do 13. decembra u Beogradu, okupila je...

SR