OTVORENI POZIV ZA FOTOGRAFE I PESNIKE – Ako kažem: Moja reka nestaje, da li mislim: Moji ljudi nestaju?

Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju

Vreme u kome živimo neumitno je donelo znanje o klimatskim promenama: činjenice su svuda i svima dostupne, čitamo o njima u medijima, slušamo upozorenja stručnjaka, ali poznajemo nove okolnosti i iskustveno. Vreme skepse ostalo je iza nas. Svesni smo klimatskih promena, lokalno i globalno. Retki su oni sa dilemama iz bliske prošlosti i pitanjima o tome da li su klimatske promene stvarne ili samo senzacionalizam koji traje jednu sezonu. Jasno je: leta počinju ranije, a završavaju se kasnije, broj vrelih dana u godini drastično je veći nego ranijih godina, suočavamo se sa olujama kakve nismo poznavali, svedoci smo poplava i ekstremnih nepogoda. Uviđamo da je vreme mnogo hirovitije nego što je bilo i primećujemo da mnogo češće pričamo o vremenu jedni sa drugima.

„Baš to mi treba danas: biti s kišom“, Stevan Raičković

Klimatske promene postale su novi esperanto – novoskovani, zajednički jezik koji brzo učimo. One su postale univerzalna tema čovečanstva. Proporcionalno faktografskom znanju i svesti o postojanju klimatskih promena, postojeći trenutak obeležava tendencija da bežimo od ove zamorne i pesimistične teme. Njome smo, na neki način, zasićeni, jer je sveprisutni podsetnik na budućnost kakvu ne želimo. Naš trenutni zadatak nije samo borba protiv njihovog ubrzanja, nego i to da prihvatimo postojeće okolnosti i da im se bolje prilagodimo, istovremeno bivajući svesni da je za naš opstanak suštinski važno da se ne adaptiramo u potpunosti. 

„Reka teče posred našeg tela, kao što teče posred naše zemlje“, Natali Dijaz

Kako da živimo u ovakvom svetu, a da ne postanemo ravnodušni ili beznadežni? Zadatak je kompleksan i delikatan, i obeležava čitavu našu sadašnjicu. Upravo zato što je ova tema postala univerzalna i bez izuzetka se odnosi na sve nas, jezik umetnosti postaje posebno važan kako bi se doprlo do dubljeg, suštinskog nivoa razumevanja sadašnjice i pozicije čoveka u njoj. Kroz umetnost preispitujemo delikatne nijanse između nesavladivih limita i ipak postojećih mogućnosti koje nam nudi svet u kome živimo. Umetnost otvara i goruća pitanja: šta mi nudimo budućnosti sveta u kome živimo? Ko odlučuje o tome? Šta su dometi i granice naše odgovornosti? Da li smo svi jednako odgovorni?

„Kako da prevedem – ne rečima nego verovanjem – da reka jeste telo, živa kao ti ili ja, da bez nje života nema?“, Natali Dijaz

Umetnost nam je neophodna da ovu temu čini prisutnom i razbuđujućom – manje na racionalnom, a više na emocionalnom nivou; kroz perspektivu i sveobuhvatnost umetničkog pristupa, cilj je učiniti je receptivnijom. Ovaj otvoreni poziv odnosi se na vizuelni i na poetski jezik, a usmeren je na regionalne fotografe i pesnike.

„Reka je vodno telo. Ima stopalo, lakat, usta. Poteče. Legne u korito. Može da te zaceli. Ima glavu. Sve pamti“, Natali Dijaz

Umetnici su pozvani da u svojim radovima vizuelno i poetski obrade teme i pojave koje se posredno i neposredno odnose na klimatske promene. To mogu biti kiša, oluja, reke, grmljavina, obale, zemlja, erozije, oblaci, vetar, voda… sve ono što klimatske promene obuhvataju, menjaju, oblikuju i stavljaju u fokus. Ove pojave i pojmovi mogu biti obrađene i na metaforičan način.

Ko može da se prijavi? Fotografi i fotografkinje, pesnikinje i pesnici svih generacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Albanije i Makedonije.

Prijava mora da sadrži:

  • do četiri rada, odnosno fotografi šalju do četiri fotografije, a pesnici do četiri pesme dužine do 10 stihova, slobodnih ili rimovanih,
  • kratku biografiju do 200 reči.

➤ Svaka fotografija činiće celinu sa stihovima pesnika. Fotografi i pesnici mogu svoje radove slati odvojeno, ali se mogu i udružiti i poslati zajednički rad (fotografiju i stihove). Žiri donosi konačnu odluku o fotografiji i pesmi koje će činiti jednu umetničku celinu.

➤ Izabrani radovi biće publikovani kao posebno izdanje u okviru evropskog projekta Climateurope2 i predstavljeni na izložbi u okviru Klimatskog festivala u Beogradu, na jesen 2025. godine. Najbolji izabrani radovi (fotografija i pesma) biće nagrađeni novčanom nagradom.

Rok za prijavu je 31. oktobar 2024. godine, a možete se prijaviti na linku.

➤ Radove bira žiri u sastavu:

  1. Ljiljana Ilić, prevoditeljka i pesnikinja
  2. dr Marjana Brkić, rukovoditeljka Climateurope2 projekta
  3. prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog
  4. Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti
  5. Marko Risović, fotograf

„Pada i padala je. Jedna stvar je bitna:

u prošlosti našoj kiša se događa“

Horhe Luis Borhes

Related post

U sklopu projekta Climateurope2, Centar za promociju nauke započinje putujuću klimatsku akciju – Roadshow, koja će kroz umetnost i nauku...

Centar za promociju nauke i Muzej nauke i tehnike pozivaju sve zainteresovane za industrijsko nasleđe, nove multimedijalne tehnologije, interdisciplinarna istraživanja...

U okviru projekta BioAwaking, biće organizovana prva onlajn radionica posvećena izučavanju jedne od najzanimljivijih vrsta umetnosti. Zamišljena kroz „uradi sam“...

Projekat Bio Awaking želi da pomogne u razvoju mreže bio-umetnika širom Evrope i podstakne kreiranje bio-art instalacija korišćenjem uzoraka iz...

SR