Zamisli krošnju drveta − ti u njoj. Daleko iznad zemlje. Okružuju te zvuci lišća koje krcka pod vetrom. Vruće je, a ti si upravo izašao iznad zemlje, posle 17 godina provedenih u sakupljanju utisaka, sisanja korena drveća. Dobro si se odmorio. Spreman za pevanje. I tako počinješ… dolazeći iz nedra zemlje, donosiš znanje. Očaravajuću, ali nepoznatu frekvenciju. Čuo si kako se Zemlja pomera. Proučio si je. Donosiš zagonetke, spekulativna proročanstva. Doveo bi ih, da nisi N.U.A.
Podvik! Dugo očekivan da se čuje.
Pogledaj u! Ja nisam krošnja − ja sam glasnik je rad koji uzima deliće različitih epoha, ali i različitih disciplina. Razmatra spekulativnu zoologiju / entomologiju, tačnije istorijsko-biološke atribute Magicicade septendecim dok uporedo analizira srpsko pravoslavno pojanje. Veruje se da je specifično leglo XI Magicicade izumrlo još 1954. Postojale su spekulacije o tome da je leglo ponovo pronađeno 1988. godine – ove spekulacije nikada nisu potvrđene.
Rad crpi snažnu referencu iz knjige Insekti pevači: prirodna istorija Cikadi (Insects singers: A natural history of the Cicadas, 1929), stvarajući svoj novi hibridni mit: insekt-morfno pravoslavno proročanstvo. Reinkarnacija Brood-a XI (čija bi godina izlaska iz podzemlja bila biološko-istorijski 2022) koji je došao da nas zavede u čin udvaranja svetu činom najromantičnijeg poziva – proklamovanjem spekulativnog proročanstva. Prevodeći novi hibridni mit, od ovih sentinelnih vrsta, donosimo vesti o klimi − ljubavi u eri oskudice.
Sada, konačno, možemo da razumemo njihovu frekvenciju.
Muzika i tekst za eksperimentalno proročanstvo napisani su iz referenci pravoslavnih napeva, dekonstruisani u drugačiji kontekst, u zagonetke, apstraktna razmišljanjima o klimatskim promenama, gladi, anksioznosti, itd. Iza svake od partitura, krije se mit našeg vremena povezan sa svakim „pozivom/pojanjem“.
Biografija:
Sanja Anđelković (Novi Sad, 1991), deluje iz Novog Sada i Beča kao audio-vizuelna i tekstualna umetnica − istraživačica. Zanimaju je paralele i kako se ideja „doma“ menja u istorijskom, geografskom, društvenom i ekološkom kontekstu. Crpi reference iz različitih aktuelnih fenomena i radi sa arhivama različitih državnih institucija stvarajući višeslojna dela. Pohađa doktorske studije na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču (Universität für angewandte Kunst Wien). Njeni profesionalni umetnički poduhvati uključuju umetničke rezidencije sa organizacijama British Council, BIOS i ATÖLYE (Velika Britanija, Grčka, Turska), Risk Change (Mađarska), Residency Unlimited (SAD), kao i saradnju sa Filmuni Konrad Wolf Babelsberg (Nemačka). Dobitnica je nagrade fonda Prince Claus (Holandija, 2021), 59. oktobarskog salona (2022), Sekundarne arhive (Poljska, 2022) i Nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos (2023), uz pohvalu na Festivalu Ars eletronika (Austrija, 2021). Trenutno sarađuje sa antropološkinjom Hsi-džu Stejsi Lo na spekulativnom igranom filmu.
