Poseta površinskim kopovima lignita Kolubara

Iz najvećeg ugljenokopa na Balkanu već decenijama crpu se rezerve uglja koje pokrivaju veliki deo energentskih potreba Srbije. Po zatvaranju eksploatacionih polja primenjivane su mere rekultivacije. Učinci tih mera su odgajene guste šume, voćnjaci i polja, ili čak nove reljefne formacije i regulisani rečni tokovi. Svi ovi jedinstveni prizori delovanja na pejzaž mogu se posmatrati sa postavljenih vidikovaca.

U sklopu grupne vođene ture, proteklog vikenda, u okviru pratećeg progama izložbe Mogućnosti predela, tridesetak ljudi iz različitih oblasti kulture, nauke i umetnosti, obišli su rasadnik i rekultivisanu šumu, spontano regenerisan pejzaž napuštenog kopa, izmešteno groblje, sa zadržavanjem u amfiteatru iznad protočnog jezera Kolubare u aktivnom delu kopova.

U vođenoj turi učestvovali: inž. Branislav Pajić, arheolog Tijana Ivković (EPS Ogranak Kolubara), pejzažni arhitekta Jelena Pažin i inž. Branka Bošković (Šumski rasadnik Baroševac), uz moderaciju Milene Putnik.

Related post

Projekat Bio Awaking želi da pomogne u razvoju mreže bio-umetnika širom Evrope i podstakne kreiranje bio-art instalacija korišćenjem uzoraka iz...

Atinski festival digitalne umetnosti, prva i najveća međunarodna platforma za digitalnu umetnost u Grčkoj, otvoren je 16. maja ADAF 2024:...

Pozivamo vas da se prijavite za učešće u projektu FASIH (Future Art Science Industrial Heritage), međunarodnom interdisciplinarnom projektu, kofinansiranom kroz...

Bio Art Forum, koji će se održati od 16. do 18. maja u Kreativnom distriktu, u Novom Sadu, okupiće umetnike,...

SR