Priroda budućnosti

Pre tačno 50 godina, juna 1972. godine, u Stokholmu je održana prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena čovekovom okruženju, na kojoj je usvojeno 26 principa zaštite životne sredine. 50 godina kasnije, temperatura je porasla više u odnosu na bilo kojih drugih 50 godina u poslednjih deset milenijuma. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je povećana za jednu trećinu i troši se pet puta više energije. Ljudi ima više nego duplo više, no izumrlo je oko 60% svih životinja, uz više od polovine uništenih koralnih grebena.

Prilično poražavajuće, zar ne, no možda je ipak važnije da nam bude ugodno – mekano, toplo/hladno i udobno, pa dokle trajalo… Problem je, međutim, što ipak neće trajati ako nastavimo ovakvim tempom jer u klimatsku računicu moramo da ukalkulišemo eksponencijalne i međusobno isprepletane uticaje raznovrsnih dešavanja u prirodi.

Klimatska kriza je duboka, sveprožimajuća i izrazito hermetična. Kompleksna povratna sprega procesa, uzroka i posledica izaziva nedoumice i oklevanje, iako je očigledno da (re)akcija mora da bude trenutna, kao i da poprimi globalni, univerzalni karakter. U svetu toliko podeljenom (ne)vidljivim linijama razdvajanja, gotovo je izvesno da se to neće desiti. Ili se neće desiti na vreme.

Kakve su nam alternative? Sasvim direktno, naukom pocrtane no prilično stidljivo ili svedeno saopštavane poruke govore da ljudskoj civilizaciji preti kolaps pre kraja ovog veka. Zvuči surovo, no ja koji ovo pišem i vi koji ovo čitate tada gotovo izvesno nećemo biti živi. Naša deca i njihova deca, međutim, suočiće se sa potencijalnim prvim talasom izumiranja naše vrste. Njihove mogućnosti za adaptaciju će biti drastično svedene iako je prostor delovanja već sada radikalno sužen.

Iako ova predviđanja svakako ne deluju ohrabrujuće, još uvek postoji mogućnost izbora. U spektru loših i lošijih scenarija možda bi vredelo da se podsetimo šta to znači biti čovek, homo u odnosu na sve druge vrste, i šta znači humano, humanistički, humanitarno. Iako lingvistički netačno, mogući sinonim i objedinjujući činilac moglo bi biti solidarno, ono koje nas ujedinjuje, daje podršku i osnažuje! Pod kapom solidarnosti mnoge velike nevolje su savladane mada se čovečanstvo nikada pre nije suočilo sa toliko razornim i kompleksnim protivnikom kakve su klimatske promene.

Ono što je svakako ključno, pa i kritično, jeste naoružavanje globalne zajednice nečim što bi se moglo nazvati klimatskom pismenošću, kao setom neophodnih znanja i veština za razumevanje fenomena klimatskih promena, manifestacija koje ih prate i mogućih mera prilagođavanja ili izbegavanja posledica. U tu svrhu je Centar za promociju nauke, sa svojim novosadskim partnerima i uz podršku Fondacije Novi Sad 2022, uspostavio projekat EkOtisak, kao interdisciplinarni prostor posvećen naučnim, umetničkim i obrazovnim praksama i znanjima. Cilj nam je da ponudimo jednu alternativnu, uglavnom zanemarenu perspektivu koja može pružiti dodatnu snagu ili motivaciju da prihvatimo realnost i da se uhvatimo ukoštac sa onim što smo stvorili. Da više budemo ljudi, kako bi neko rekao, a manje puki posmatrači sopstvene sudbine.

Dobrivoje Lale Erić
Selektor programa art+science EkOtisak

Related post

Projekat Bio Awaking želi da pomogne u razvoju mreže bio-umetnika širom Evrope i podstakne kreiranje bio-art instalacija korišćenjem uzoraka iz...

Atinski festival digitalne umetnosti, prva i najveća međunarodna platforma za digitalnu umetnost u Grčkoj, otvoren je 16. maja ADAF 2024:...

Pozivamo vas da se prijavite za učešće u projektu FASIH (Future Art Science Industrial Heritage), međunarodnom interdisciplinarnom projektu, kofinansiranom kroz...

Bio Art Forum, koji će se održati od 16. do 18. maja u Kreativnom distriktu, u Novom Sadu, okupiće umetnike,...

SR