Studija ljudskog bića #1je instalacija u kojoj ljudsko biće postaje akter. U sceni koja podseća na čas crtanja iz života, ljudsko biće preuzima ulogu modela koji robot treba da nacrta. Robot, stilizovani umetnik minimalista jedino je sposoban da opsesivno crta. Njegovo telo su old schoolđačke klupe na koje je zakačen papir za crtanje.

Sesija crtanja traje 15 minuta i ljudsko biće ne može da vidi crteže u nastajanju. Model jedino vidi robote dok prelaze iz posmatranja u crtanje, ponekad praveći pauze. Zvukovi koje proizvode motori robota stvaraju improvizovani zvučni zapis. Tokom izložbe crteži postepeno pokrivaju zidove galerije. Od 2011, serija instalacija Studija ljudskog bića #1izlagana je više od sto puta i proizvela je više od 40.000 crteža.

Patrik Trese u svom delu istražuje ljudske odlike i aspekte ljudskog iskustva. Njegov rad reflektuje stalna pitanja poput otelotvorenja, sećanja, ostavljanja traga. Poznat je po svojim izvođačkim instalacijama u kojima koristi robotske agente kao stilizovane aktere koji ostavljaju trag, kao i po svom istraživanju prakse crtanja. Njegov rad je izlagan na solo i grupnim izložbama, uključujući i saradnje s velikim muzejima, poput Centra Žorž Pompidu i Velike palate u Parizu, Fondacije Prada u Milanu, Tejt Moderna i V&A-a u Londonu, galerije MMCAu Seulu, BOZAR-a u Briselu, TAMu Pekingu, Mcamu Šangaju, Morija u Tokiju, itd.