Festival Ars Elektronika i ovog septembra oduševio je posetioce svojim programom i sadržajima, nadmašivši očekivanja i oborivši dosadašnje rekorde u posećenosti. Među učesnicima, kao i prethodnih godina, bili su predstavnici Centra za promociju nauke

Najveći festival novomedijske umetnosti na svetu okupio je, od 4. do 8. septembra, u Lincu ljubitelje umetnosti, nauke i tehnologije. Posećenost Ars Elektronika festivala, koji se ove godine održavao pod sloganom HOPE: who will turn the tide, nadmašila je očekivanja i oborila sve dosadašnje rekorde. Linc je ugostio čak 1260 umetnika, naučnika, naučnih komunikatora, preduzetnika i aktivista iz 67 zemalja sa svih svetskih meridijana, među kojima su bili i predstavnici Centra za promociju nauke, dugogodišnjeg partnera Ars Elektronike na brojnim evropskim projektima. Ukupan broj posetilaca premašio je 112.000, što je najveća posećenost u istoriji ovog festivala.

Program se odvijao na čak 18 lokacija, na kojima je u ovih pet dana održano 498 događaja: izložbi, performansa, tribina, radionica, panela, dodela nagrada, muzičkih i scenskih nastupa. Drugim rečima, fizički nije bilo moguće ispratiti sve sadržaja, tako da ste morali da napravite izbor i dobar plan. Gde god biste krenuli po Lincu, svuda ste mogli da vidite ljude sa akreditacijama festivala kako užurbano idu na sledeći događaj. Čitav grad zahvatila je prava festivalska atmosfera.

Koncert u Katedrali Svete Marije u Lincu; izvor: Ars Elektronika; foto: vog.photo

Otvaranje Ars Elektronike započelo je spektakularnim nastupom ispred Katedrale Svete Marije japanskog muzičara Eja Vade i njegove grupe ELECTRONICOS FANTASTICOS!, koji sviraju na neobičnim elektromagnetnim muzičkim instrumentima napravljenim od stare elektronske opreme.

Program se zatim preselio u samu Katedralu. Kako je 4. septembra ujedno bio i 200. rođendan slavnog austrijskog kompozitora Antona Bruknera, grupa umetnika, orguljaša i naučnika izvela je njegov Perger Präludium i to uz pomoć – prepletenih fotona. Nakon toga, kamerni sastav Bruknerovog orekstra iz Linca izveo je Sedmu simfoniju ovog kompozitora. Na samom kraju, dvanaestočlani ansambl NoFive kombinovao je zvuke Buknerove Pete simfonije i muziku američkog benda White Stripes u okviru svog nastupa Bruckner x Pop x No Wave koji predstavlja fuziju visoke i pop kulture.

Na lepom plavom Dunavu

Na drugoj strani Dunava, tik uz samu reku, nalazi se Ars Elektronika centar, u kom možete videti izuzetno zanimljivu stalnu izložbenu postavku na nekoliko nivoa. Međutim, posebnu „poslasticu“ predstavlja Ars Elektronikin Deep Space 8K. Reč je o specijalnom digitalnom prostoru koji je, zahvaljujući rezoluciji od 33 miliona piksela i najsavremenijoj laserskoj i 3D tehnologiji sa projektorom od 16×9 metara, u stanju da kreira neverovatno iskustvo virtuelne realnosti. Ars Electronica Futurelab omogućio je posetiocima da u ovom prostoru na jedan sasvim drugačiji, imerzivan način istraže i dožive Katedralu Notr Dam u Parizu i Katedralu Svetog Stefana u Beču, kao i unutrašnjost veličanstvene Keopsove piramide i osete klaustrofobičnost njenih uskih hodnika.

Imerzivno iskustvo Katedrale Notr Dam u Parizu; izvor: Ars Elektronika; foto: vog.photo

Pored ovog 3D iskustva, posetioci su mogli i da uživaju u čuvenim slikama italijanskih i holandskih renesansnih majstora, kakve su Karpačova slika „Mladog viteza sa pejzažem“ i Brojgelova „Vavilonska kula“, i da na njima, uz pomoć digitalne fotografije i neverovatno visoke rezolucije, sagledaju detalje i skrivene simbole na način koji u muzeju nikad ne bi bio moguć. Cilj ovakvih poduhvata nije samo da se naše kulturno nasleđe digitalno pohrani i sačuva, nego i da se istraže novi pristupi na koje u njemu može da se uživa.

U Ars Elektronikinom Deep Space 8K izvedena je takođe i jedna zanimljiva predstava, pod nazivom „Petar, Paula i Panini“, koja je kobinovala kombinovala je pojedinačne crteže sa slikama generisanim veštačkom inteligencijom kako bi pružila živopisnu ilustraciju efekata klimatskih promena.

S druge strane Dunava nalazi se zanimljivo arhitektonsko zdanje Muzeja umetnosti Lentos. U njemu su posetioci mogli da vide Prix Ars Electronica izložbu, u okviru koje su predstavljeni najbolji projekti novomedijske umetnosti u 2024. godini, među kojima je bilo i onih koji su dobili glavne nagrade festivala – Zlatnu (boginju) Niku.

Posetioci ubeđuju automat za kafu da ih „usluži“; izvor: Ars Elektronika; foto: tom mesic

Jedan od najzabavnijih projekata koje ste mogli da vidite u Lentosu definitivno je Conversations Beyond the Ordinary, holandskog umetnika Jana Zidervelda. On nas svojim interaktivnim instalacijama poziva da tri aparata koja na poslu koristimo svakodnevno – automat za kafu, fotokopir mašinu i mikrotalasnu pećnicu – probamo da zamislimo kao samosvesna bića i preispitamo naš odnos prema neposrednom okruženju. Ovim aparatima „udahnut je život“ pomoću generativne veštačke inteligencije. Zahvaljujući tome, da biste dobili kafu morali ste da se raspravljate sa automatom za kafu i ubedite ga da vam je pripremi. Takođe ste mogli da otkrijete kako se hrana oseća dok se zagreva u mikrotalasnoj pećnici i šta fotokopir mašina misli o vašem crtežu koji ste želeli da skenira.

Takođe fascinantan projekat koji je vredelo videti je delo američkog vizuelnog i filmskog umetnika Pola Triloa. On je odgovoran za prvi muzički spot koji je, na osnovu njegovih instrukcija, u potpunosti generisala veštačka inteligencija – tačnije SORA text-to-video model američke kompanije OpenAI. Reč je o spotu grupe Washed Out za pesmu The Hardest Part. Video na jedan snolik način prati ljubavni par koji se ranih osamdesetih upoznaje u školi i zaljubljuje, a zatim narednih decenija prolazi kroz različite životne zaplete i preokrete.

„Cilj mi je bio da se oslonim na halucinatorne, snovite kvalitete modela SORA, a ne da prikažem nešto potpuno stvarno“, objašnjava ovaj umetnik. „Radi se o pokušaju da se neko sačuva u vremenu, sa sećanjima koja su prolazna i teško uhvatljiva.“

U betonskom „gradu umetnosti“

Kada je veliki logistički i distribucioni centar Austrijske pošte u Lincu ugašen 2014. godine, ogromna betonska zgrada u kojoj je bio smešten dobila je novu, galerijsku ulogu i postala verovatno centralni prostor festivala Ars Elektronika – nazvan Postsiti. U više od 80.000 kvadrata prostora, od krova sa zelenilom i biljkama do mračnih podruma, održavaju se brojne izložbe, radionice, paneli, sastanci, predstave, koncerti i druge vrste programa.

Izložba S+T+ARTS projekata u Postsitiju; izvor: Ars Elektronika; foto: vog.photo

Među izuzetnim umetničkim projektima izloženim u Postsitiju ove godine, posebno se ističe izložba radova podržanih kroz S+T+ARTS inicijativu Evropske komisije. Cilj ove inicijative je da poveže umetničku praksu i tehnološki razvoj kako bi podstakla nove pristupe i ideje u inovacionoj politici Evropske unije i umetnosti uopšte. U fokusu su pojedinci i projekti koji značajno doprinose rešavanju društvenih, ekoloških i ekonomskih izazova u Evropi. Međutim, pored evropskih, ove godine u okviru iste izložbene postavke našli su se i radovi afričkih umetnika, razvijeni u okviru inicijative STARTS4Africa, kao i projekti koje su umetnici razvili kroz rezidencijalne programe STARTS in the City.

Posetioci ispred rada Calculating Empires Vladana Jolera i Kejt Kraford; izvor: Ars Elektronika; foto: vog.photo

Svake godine, najboljim vizionarskim projektima koji imaju potencijal da pokrenu društvene i ekonomske inovacije Evropska komisija dodeljuje S+T+ARTS nagrade. Jedan od ovogodišnjih dobitnika S+T+ARTS Velike nagrade za umetničko istraživanje je srpski umetnik i profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Vladan Joler. Njegov rad Calculating Empires: A Genealogy of Power and Technology (1500-2025), koji je radio zajedno sa austrijskom istraživačicom Kejt Kraford, kritički ispituje odnos između moći i tehnologije tokom poslednjih pet vekova. Calculating Empires zapravo je ogromni vizuelni manifest, dug više od 24 metara i visok 3 metra, koji nam nudi nov način sagledavanja naše tehnološke sadašnjosti i budućnosti, uranjajući nas u prošlost, od nastanka evropskih imperija do savremenih tehnoloških kompanija.

Upravo profesor Joler održao je i jednu od vrlo zapaženih i posećenih radionica, pod nazivom „Kritička kartografija novog ekstraktivizma“. On je analizirao različite slojeve superstruktura koje čine osnovu globalnih komunikacionih i kompjuterskih sistema, istražujući teorijske koncepte povezane sa temama moći, kontrole, digitalnog rada i eksploatacije. Cilj ove radionice bio je da pomogne učesnicima da bolje razumeju nove strukture moći skrivene iza ekrana naših pametnih telefona, kompjutera i drugih uređaja.

Radionica profesora Vladana Jolera, foto: Ars Electronica / Martin Hieslmair

Dva nivoa ispod, u podrumu Postsitija, postavljena je izložba HOPE: the touch of many, koja je temu ovogodišnjeg festivala osvetlila iz različitih perspektiva. Jedna od posebno zanimljivih perspektiva je projekat Kompost kao superhrana holandske grupe umetnika masharu studio. Ovaj projekat istražuje proizvodnju veštačkih supstanci nalik zemljištu koju su posetioci mogli, na vlastitu odgovornost, da konzumiraju. Konzumacija komposta istražuje se kao jedan od načina za razumevanje njegovih svojstava i potencijalnih koristi za ljudsko zdravlje i ekološku ravnotežu.

Ove godine u Postsitiju po prvi put su održavani sastanci na različite teme – od građanske nauke, odnosa umetnosti i inovacija, digitalne transformacija pa sve do proširene realnosti – na kojima su učesnici mogli da diskutuju, upoznaju nove ljude i povežu se sa njima. Pored ovih sastanaka, održani su takođe i sastanci partnera na različitim evropskim projektima, u kojima su učestvovali i predstavnici Centra za promociju nauke.

A na kraju – muzika!

Treći dan festivala završen je spektakularnim Velikom koncertnom večeri u koncertnoj sali Postsitija. Na pozornicu je stupilo osmoro čelista, iznad čijih glava su se nadvile džinovske robotske ruke, formirajući neku vrstu „zagrljaja“ čoveka i mašine, odnosno „robotskog omotača“. Muzičari počinju polako da sviraju, a „mehanički omotač“ iznad njih počinje da se otvara i talasa u skladu sa muzikom. Svetla pričvršćena za krajeve robotskih ruku osvetljavaju i muzičare i prostor, stvarajući trodimenzionalne oblike u vazduhu. Povremeno iz mehaničkih ruku ispušta se dim, što dodatno pojačava scenski efekat. Ovaj koncert, pod nazivom COCON, izveo je Čelo oktet iz Amsterdama, dok je scenski nastup osmislio holandski vizuelni umetnik Nik Ferštant.

Koncert COCON koji izvodi Čelo oktet iz Amsterdama, izvor: Ars Elektronika; foto: tom mesic

U drugom delu koncertne večeri, čelistima se priključila japanska pijanistkinja Maki Namekava kako bi zajedno izveli dva velika dela filmske muzike koja je komponovao čuveni američki kompozitor Filip Glas. Reč je o muzici iz filmova Sati (2002) i Drakula (1999). Ovu predivnu muziku na tri platna pratila je digitalna vizuelna interpretacija umetnice Kori O’lan.

Festival je i „zatvorila“ muzika Filipa Glasa. Denis Rasel Dejvis i njegova Filharmonijski orkestar iz Brna (Češka) svirali su adaptiranu verziju muzike iz filma „Mišima“, koju je glas komponovao 1985. godine. U drugom delu ovog koncerta, kao solistkinja nastupila je Maki Namekava.

Денис Расел Дејвис и Филхармонијски оркестар из Брна свирају музике из филма „Мишима“, композитора Филипа Гласа; извор: Арс Електроника; фото: tom mesic

Sledeće godine, festival Ars Elektronika održaće se u Lincu, od 3. do 7. septembra. Nemojte da ga propustite!