Дигитална молитва

Кристина Тица

Дигитална молитва је победнички рад art+science AI Lab националне селекције за 2020, реализован у сарадњи са Математичким институтом Српске академије наука и уметности, под менторством др Милоша Миловановића. У питању је уметничко-научни концепт који се бави применом једног од поступака компјутерског вида (computer vision) са циљем стварања слике, чији визуелни продукт подсећа на православну икону. Генерисањем пиксела кроз поступке машинског учења успоставља се релација између канона иконе и слике настале на основу програмског компјутерског кода. Направљен је рачунарски програм и формирана је база података од око 4000 дигиталних репродукција икона, на основу којих рачунар учи да креира сасвим нову слику. Путем усмеравања алгоритамских процеса према гененерисању језика иконе, два визуелна интефејса се укрштају − виртуелни свет дигиталне слике и традиционалне, ручно рађене православне иконе. Наше потребе, одговори на питања, морални кодови и утицаји данас се чувају унутар виртуелног, пре неголи духовног простора. Слика коју видимо само је визуализација кода и информатичких података у позадини, што нас доводи до аналогије постављене од стране Бориса Гројса (Boris Groys): “Дигитална слика је видљива копија невидљивог фајла слике, невидљивих података. У складу са тим, дигитална слика фукнционише као византијска икона − као видљива икона невидљивог Бога.”

Kристина Тица је дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, а мастер студије из области дигиталних уметности завршила је на Факултету за медије и комуникације у Београду. Учествовала у неколико студијских програма у Лондону, у оквиру Central Saint Martin, UAL, и Slade School of Fine Art, UCL. Излагала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, и до сада је реализовала један самостални излагачки пројекат. Уметничке пројекте реализује у доменима сликарства, видео уметности, амбијенталне инсталације и генеративне новомедијске уметности. Живи и ради у Београду.

Научни ментор/ др Милош Миловановић, Математички институт Српске академије наука и уметности

Сарадници на пројекту:
Милош Трифуновић / програмер, развој софтвера
Марија Шумарац / композиција, аудио инсталација
Урош Крчадинац / АИ ментор, Факултет за медије и комуникацију, Универзитет Сингидунум
Jacques Laroche / техничка подршка, Факултет за медије и комуникацију, Универзитет Сингидунум

Аеросонар

Ана Тодосијевић, Марија Шумарац, Ана Анастасов

Аеросонар је просторна аудио инсталација која загађење ваздуха на макро нивоу приказује у микроокружењу изложбеног простора, док истовремено указује на утицај човека на загађење ваздуха. Музичка композиција инсталације омогућава доживљај загађења ваздуха претежно чулом слуха, што иначе није случај. Утицајем човека на саму инсталацију и променама услова у простору мења се и музичка композиција, чиме посетилац постаје свестан свог утицаја. Музичка композиција настаје сонификацијом података о загађењу ваздуха у центру Београда, тако што сваком одабраном параметру загађења ваздуха одговара одређени звук. Утицај посетиоца се бележи на основу његовог понашања у простору инсталације. Сваки утицај је забележен сензорима за покрет, а тај утицај се преводи у функцију која модификује основну композицију загађења ваздуха. Посетилац доживљава простор инсталације кроз међусобни однос параметара загађења, као и кроз лични однос са њима.

Ана Тодосијевић Aрхитектица и истраживачица, којa акценат ставља на међусобну повезаност и однос између архитектуре, живих система и технологије. Ана је међу оснивачима Био2Арх-а, удружења које окупља научнике, уметнике и све друге који желе да кроз експеримент истражују спој уметности и науке. Био2Арх се фокусира на примену биолошких организама у архитектури и проналажење концептуалних решења за еколошке проблеме, као и на поновно разматрање односа између биолошких врста и окружења.
bio2arh.org

Марија Шумарац Дизајнерка звука, композиторка, тромбонисткиња и звучна уметница. Завршила је основне студије на Факултету драмских уметности у Београду на Катедри за снимање и дизајн звука, где тренутно похађа мастер студијама. Радила је у Електронском студију Трећег програма Радио Београда. Добитница је награде Неда Деполо коју додељује Други програм Радио Београда за креативни допринос радио изразу. Једна је од представница Србије на Прашком Квадријеналу 2019. године. Ауторка је композиција за живо извођење, радио и филм, радио драма и инсталација, а чланица је више оркестара и џез састава.
soundcloud.com/marija-sumarac

Ана Анастасов Дизајнерка звука и композиторка. Дипломирала је на Факултету драмских уметности на Катедри за снимање и дизајн звука где тренутно похађа мастер студије. Ана је студент демонстратор на предмету Радио режија (ФДУ), као и члан Савета младих Коларца где учествује у стварању научних и уметничких програма. Крајем прошле године њена композиција Exolvuntur је најавила компилацију “Клавирско небо #2” коју је издала Поп Депресија.
ana-anastasov.com

Сарадници на пројекту
Развој софтвера: Александар Килибарда
Развој научног концепта рада: др Бојан Кениг

АИ/ВИ

Александар Булајић,Ана Поповић, Исидора Пејовић Благојевић, Маја Максимовић, Сунчица Пасуљевић Kандић

Покрени игру ►

АИ/ВИ је пилот пројекат интердисциплинарне природе посвећен развоју вештачке интелигенције и њеним улогама у савременом друштву, креиран у виду первазивне мобилне игре разоткривања АИ и пратећих проблематика. Циљ је да се играчи убаце у позицију преиспитивања људског и алгоритамског начина одлучивања и њихових последица у будућности: како разумемо и односимо се према вештачкој интелигенцији; у ком смеру желимо да је усмеравамо, како се трансформишемо и обликујемо заједно у процесу њеног креирања и конзумирања?
Мапиране локације у центру Београда представљају својеврсне тематске станице које проблематизују динамичке односе у систему творац-АИ-корисник, њихове функције, ограничења, симболичке и практичне потенцијале. Играчи су у сталној изградњи односа са АИ јер својим изборима детерминишу себе и реалност кроз коју пролазе. Уз игру и са њом, они могу да открију свој пут. Откривање тог пута наставља се кроз пикник дискусије, дизајниране као места за размену проживљених искустава. Оне су простор да се дубље зађе у начете проблематике а публика активно укључи у даљи развој игре.
АИ/ВИ је конципирао тим стручњака различитих професија окупљених око заједничке теме – како се одвија и трансформише обликовање човека и вештачке интелигенције кроз њихов однос, комуникацију и употребу?

Igra ima svoju biblioteku- rizom obrazovnih resursa u kojima se međusobno isprepliću i rastu različita gledišta novosti, inovacije i problemi vezani za AI, nudeći obilje teorijskog, kritičkog, umetničkog i medijskog materijala kao plodne misaone niše za dalja kreativna lutanja.

Александар Булајић је доцент на Kатедри за андрагогију Филозофског факултета у Београду. Тренутно је усмерен на истраживање проблема когнитивних аспеката функционалне неписмености и других елемената визуелне перцепције значајних за писменост. Усавршавао се на Центру за когнитивну науку Универзитета у Kајзерслаутерну. Члан је уредништва часописа Андрагошке студије и део тима више националних и интернационалних истраживачких пројеката.

Ана Поповић је позоришни редитељ, театролог и педагог из Београда. Онивач је вишеструко награђиване позоришне организације Три гроша (2015), као и Центра за визуелну антропологију (2018). Идејни је творац програма за развој дечје и младе позоришне публике Млади позоришни експерти (2016, 2019). Тренутно похађа докторске трансдисциплинарне студије уметности и медија на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум.

Исидора Пејовић Благојевић је визуелна уметница из Београда. Завршила је основне студије Kамере на Факултету драмских уметности и мастер студије Нови медији на Факултету ликовних уметности, где је сада докторант и сарадник у настави. У свом уметничком деловању бави се односом човека и друштва, човека са природом и уметника према социјалним нормама. Истраживања врши кроз различите дигиталне медије, са посебним интересовањем за видео игре и генеративну уметност.

Маја Максимовић је доценткиња на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду. Њен тренутни фокус истраживања обухвата испреплетаност образовног, активистичког и уметничког деловања. Чланица је управног одбора ESREA-е (European Society for Research of the Education of Adults) и сарадница пројеката у оквиру InSEA-е (International Society for Education through Art). Једна је од уредница књиге Engaged Art Education.

Сунчица Пасуљевић Kандић запослена је на Академији уметности у Новом Саду − Kатедра за нове ликовне медије. Кроз свој рад повезује истраживачке, кустоске, педагошке и уметничке праксе. На антидисциплинаран начин истражује питања језика, комуникације, сарадње и идентитета у контексту нашег антропоценског окружења и алгоритамског управљања. Организатор је и продуцент више међународних и локалних пројеката који спајају технологију, науку и уметност.

Сарадници на пројекту
Програмирање: Филип Жарковић
Графички дизајн: Иван Авдић
Драматургија дијалога: Милош Петрик

Нȏскоп

Владан Јолер и Матео Пасквинели

Нȏскоп у својој појавности: вештачка интелигенција као инструмент за екстрактивизам знања (визуелни есеј, 2020)
Нȏскоп је картографија граница вештачке интелигенције, настала са намером да испровоцира како поље компјутерских наука тако и поље хуманистике. Мапа је увек делимична перспектива, начин да се покрене расправа. Сходно томе, ова мапа је манифест AI дисидената. Њена основна сврха је да доведе у питање мистификацију вештачке интелигенције. Сврха Нȏскоп мапе је секуларизација AI-ја са идеолошког статуса “интелигентне машине” на статус инструмента знања.
Разумније је схватати машинско учење као инструмент за увеличавање знања које помаже да се увиде особине, патерни и корелације у огромним просторима података који превазилазе људски домашај, него евоцирати митове о ванземаљској когницији. У научној традицији, машинско учење је просто Нȏскоп, инструмент за посматрање и навигацију кроз просторе знања (од грчког skopein ‘испитивати, гледати’ и noos ‘знање’). Овај манифест у форми дијаграма је другачији начин да се каже: AI, компјутерски краљ (патријархална фантазија о механизованом знању, ‘мастер алгоритам’ и алфа машина) је го.

Др Владан Јолер је професор на Академији уметности у Новом Саду и оснивач SHARE фондације. Води SHARE Lab који се бави техничким и друштвеним аспектима алгоритамске транспарентности, дигиталне експлоатације рада, невидљивих инфраструктура и технолошких црних кутија.
labs.rs/sr

Др Матео Пасквинели је професор филозофије медија на Универзитету за уметност и дизајн у Карлсруеу, где је и координатор истраживачке групе о вештачкој интелигенцији и филозофији медија − КИМ. Припрема монографију о историји вештачке интелигенције радног наслова Око господара, коју ће објавити издавачка кућа Verso Books.
matteopasquinelli.com

Рад брзином смењивања слика

Филип Костић

Рад брзином смењивања слика (инсталација са променљивим софтвером, музика и дизајн звука - Торус, 2020) Рад брзином смењивања слика је софтвер који брзину смењивања слика ставља у први план као свој централни механизам, и истиче га као економску пропозицију. Дело се бави технолошком претпоставком из домена гејминга да је ‘реализам’ константан експоненцијални покрет хардвера и софтвера, којим се долази до фотореалистичне репрезентације физичког света. Компјутер је главни лик самог рада, чији је основни циљ ефикасно рендеровање форсирањем до сопствених крајњих граница. Софтвер континуирано памти свој учинак и ради у складу са тим − уз повремену само-оптимизацију кроз паузирање, ресетовање или додатни труд се да боље рендерује. Ово је лекција о грађењу света кроз прагматично састављање света на екрану и наратив који настаје компјутерском реакцијом на софтвер. Овим путем дело доводи у питање све прецизнију фотореалистичну репрезентацију света у игрицама и симулацијама, без истовремене репрезентације материјалних реалности поменутог света.

Филип Kостић је уметник и истраживач који живи у Лос Анђелесу. Његов рад испитује однос између сопства, учитаног и непрекидно ажурираног дигиталног сопства, и механизама апарата који олакшавају учитавање. Kостићева уметничка пракса поиграва се и делује у оквиру постојећих културних структура, као што су платформе за размену информација, гејминга, симулација и видеа, тако што позајмљује и користи њихове језике и средства за производњу. Kостић је доцент на одсеку за дизајн интеракције на ArtCenter Колеџу за дизајн. Kостићев рад приказан је на Projektwohnung Krudebude у Лајпцигу, НАВЕЛ-у, Elevator Mondays, Tiger Strikes Asteroid и Roger’s Office у Лос Анђелесу, на Springbreak Art Show у Њујорку и Wind Tunnel Gallery у Пасадени.
filipkostic.site

Дијамант песме птица
Акваријум буке

Викторија Весна

Дијамант песме птица: акустично мапирање технолошке мреже песме птица (у сарадњи са Чарлсом Тејлором, база звукова птица добијена је љубазношћу Јасне Јовићевић, 2014− )
Циљ овог пројекта је разумевање језика птица − наравно, не СВИХ врста птица, али барем неких, почевши од оних са језицима који делују комплексно, али којима се ипак можемо бавити. Иако је ово дугогодишња жеља, до сада то није било могуће, али са савременим компјутерским напретком у језичкој анализи и новом свешћу о томе колико су софистицирана остала бића, граматика (а можда и значење) песме птица делује достижно. Свака инсталација је специфични хабитат и осликава његово окружење и екологију.
birdsongdiamond.com

Акваријум буке
(са групом сарадника и сарадница)
Еколошка криза је људска криза. Океани се не смеју посматрати као равне плаве површине које служе као јаме да у њима остављамо све своје антропогене остатке. У океанима живи велики број организама и неки од њих пате због нашег отпада и буке. Многе особе су свесне великих сисара, попут китова и делфина, али углавном нисмо свесни за нас дубоко скривене, невидљиве и нечујне средине. Стога смо у овој инсталацији направили 3D планктоне у величини кита. Овај уметнички рад представља знатну интердисциплинарну тежњу у којој особе из области биологије, хемије, нанотоксикологије и анимације сарађују са заједничким циљем − подизање свести.
Noiseaquarium.com

Др Викторија Весна је уметница и професорка на Одељењу за дизајн и медијску уметност Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA). Такође је и директорка Art|Sci центра при Факултету уметности и Калифорнијском институту за наносистеме (CNSI). Својим инсталацијама истражује како комуникацијске технологије утичу на колективно понашање и перцепцију промене идентитета у односу на научне иновације. Током последње деценије, Викторија је излагала свој рад на 20+ самосталних и 70+ групних изложби, уз 20+ објављених радова и 100+ излагања и предавања по позиву.
victoriavesna.com