Центар за промоцију науке у 2023. години наставља да организује бројне активности које истражују динамични међупростор науке и уметности и комуницирају научне и технолошке теме и њихов утицај на друштво и животну средину.

У оквиру осме art+science манифестације Центар за промоцију науке објављује позив за предлоге уметничко-истраживачких пројеката, који ће бити отворен до 24. фебруара 2023. године. Ауторке и аутори одабраног предлога радиће од марта до септембра 2023. године на развоју и продукцији уметничког рада заједно са сарадницама и сарадницима и тимом Центра за промоцију науке.

Рад ће бити представљен на art+science изложби у галерији Подроом, Културног центра Београда, од 5. октобра до 14. новембра 2023. године.

Фокус овогодишњег програма је истраживање ефекта ширења промена кроз различите области.

Промене покрећу промене

 Како од гусенице настане лептир? Како долази до овако велике промене? У телу гусенице постоје ћелије које чине посебне делове – имагиналне дискове. У процесу преображаја они ће постати делови тела лептира. Имунски систем гусенице у почетку ове ћелије препознаје као аномалије, те покушава да их елиминише, али како број ћелија имагиналних дискова расте, они се међусобно повезују и преплављују имунски систем гусенице. Тело гусенице се разграђује док се тело одраслог лептира развија.

Преображај гусенице у лептира прати образац налик моделу промене парадигме који је у својој књизи Структура научних револуција представио Томас Кун. По мишљењу Куна, историју науке чине процеси наглих и великих промена специфичних начина сагледавања реалности. Ово гледиште је супротстављено дотадашњем општеприхваћеном уверењу о расту научног сазнања. Он је приметио да важећа парадигма остаје доминантна све док објашњава већи број уочених појава и решава проблеме које већина људи жели да реши. Назвао је то периодом „нормалне науке“. Али како нови докази, појаве и сазнања почињу да јој противрече, парадигма подлеже све већој сумњи, аномалије се гомилају и она улази у кризу. Када се нова парадигма јасно изрази и постави, долази до промене парадигме. Куново гледиште заменило је до тада доминантну слику научног напретка као резултата свакодневног решавања загонетки унутар нормалне науке и линеарне акумулације знања.

У историји науке често налазимо примере наглих и револуционарних промена у разумевању света. Развој Коперниковог хелиоцентричног система променио је дотад владајућу теорију да Сунце кружи око Земље. Дарвинова теорија еволуције је указала на то да су људи само једна у мору биолошких врста на планети Земљи, и да природа није подређена нама и нашим потребама. Захваљујући Ајнштајновој теорији релативности промењено је схватање простора и времена, не само у физици, већ и много шире.

Противречности и неслагања са важећом парадигмом у почетку примећујемо као аномалије и девијације. Временом се њихов број и ефекат увећавају, те долази до кризе у систему важећих научних теорија. Сам процес промене парадигме, осим појаве аномалија и противречности, карактеришу и изражавање незадовољства, отвореност за експеримент и нове приступе, као и научне расправе о основним поставкама важеће теорије. У овој фази више нема повратка назад и постепено се успоставља ново стабилно стање. Догађа се промена која покреће промене и у другим сферама, и преображава актуелни поглед људи на свет.

Позивамо вас да изразите незадовољство, замислите и опишете или критички посматрате промене које имају ефекат таласа и које се преливају из једне области у другу, да приближите публици повезаност великих промена у науци, друштву, култури, технологији, животној средини, идентитетима, вредностима и знању. Интересује нас приказ мреже догађаја који се трансформишу, преплићу и комбинују, и који чине основу ткања како наших живота тако и универзума.

Убрзани развој нових технологија, климатске промене и губитак биодиверзитета, геополитичка превирања, али и интеракција ових комплексних глобалних процеса, довели су до експоненцијалног убрзања, усложњавања и умножавања промена у свим сферама. Све више смо свесни тога да не можемо очекивати револуционарна научна открића у будућности ако одговоре искључиво тражимо у нашим интернет претраживачима. Данас је тешко посматрати промене као једноставан процес замене једне парадигме другом, као што је Кун описао научне револуције. Делује да не постоји једна нова доминантна парадигма, већ мноштво нових које искрсавају, те да појединачна парадигма и не стиже да се јасно изрази и успостави, а већ је пољуљана новонастајућим аномалијама и знањима.

Како раздрмати херметична научна гледишта и подстицати радозналост и интеракцију различитих поља и пракси?

Како уметност и неконвенционална истраживања могу покренути нове начине пробијања граница у различитим дисциплинама?

Како подстаћи неконвенционалне праксе у дисциплинским пољима или ван њих, које помажу изградњи другачијег света?

Како развијати уметничке и научне методологије које мапирају, чине јавним, визуелизују, сонификују, отварају, сецирају, поново спајају и отелотворују сложене, слојевите и умрежене структуре као што су људска друштва, интернет, или планета Земља?

Које су последице краја ере аналогних медија и почетка дигиталног доба?

Док технологија све више утиче на људску субјективност и развој идентитета, како реаговати на неједнакости која прожимају наша друштва?

Како одлучујемо о правцима развоја науке и могућим резултатима научних открића?

Да ли је у неким случајевима оправдана одлука свесног одустајања од развоја одређене технологије?

Циљеви и смернице Отвореног позива

Циљ овог позива је да ангажујемо и повежемо уметнике, истраживаче и ствараоце у процесу креирања уметничко-научних радова који ће бити представљени на art+science изложби током октобра и новембра 2023. године, у галерији Подроом, Културног центра Београда.

Желимо да радимо са групама или појединцима из различитих уметничких и научних дисциплина, који ће критички истраживати тему ширења промена.

Подржавамо трансдисциплинарност, сарадњу и тимски рад. Иако би било најбоље да се пријавите као ауторски тим, прихватићемо и узети у разматрање и предлоге појединачних ауторки и аутора уколико су ти предлози изузетно квалитетни и одговарају на тему Отвореног позива.

Учешће у овом програму не подразумева пуку продукцију рада на основу иницијалне идеје, већ заједнички процес дубљег развоја идеје уз подршку тима Центра и консултације са научном заједницом или другим актерима који су повезани са темом позива. Такође, могуће је да се током развоја концепта и продукције рад прилагоди вредностима које Центар промовише и подржава, што укључује одрживу продукцију, експеримент и истраживачки процес, отвореност података и научне методологије.

Прихватамо предлоге пројеката и подржавамо радове из веома различитих дисциплина и у различитим форматима, који могу укључивати физичке и дигиталне радове, имерзивна искуства, видео, слике, интерактивне инсталације, скулптуре, перформанс, поезију, звук, веб-арт, радове засноване на видео-играма, експеримент уживо, дизајн, дељење и обраду података из истраживања друштвених или природних наука.

На основу досадашње праксе у оквиру art+science продукције, дајемо приоритет радовима који нашој публици омогућавају процесе стварања новог знања релевантног за тему Отвореног позива. Важна нам је интерактивност јер посетиоце позивамо да активно учествују у изложбама.

Позивамо вас да погледате радове [линк] који су настали претходних година у оквиру овог програма као илустрацију онога што тражимо.

Подстичемо ауторе да осмисле пратеће програме који ће се реализовати пре и током изложбе – то може укључивати шетњу градом, практичну радионицу, серију разговора, научни кафе, перформанс, станд-уп сесију, мастер клас или друге формате.

Овај позив је отворен ка најширем броју истраживача, уметника и стваралаца који долазе из најразличитијих дисциплина. Међутим, због комплексности приступа и захтевности процеса који произилази из трансдисциплинарности, али и због потребе за научном утемељеношћу и уметничким приступом, препоручујемо да се на овај позив пријаве ауторски тимови, појединци и/или групе којима су продукције оваквих садржаја блиске и који, осим одличних идеја, имају и искуство и вештине потребне за њихову реализацију. Центар ће пружити сву подршку у планирању и продукцији радова, што укључује и повезивање са стручњацима из различитих области.

Буџет за реализацију пројекта

• Буџет за ауторске хонораре – до 100.000 дин. по аутору предлога пројекта,
• Буџет за продукцију рада – до 700.000 дин., што укључује:
  • материјал за продукцију рада,
  • техничке компоненте рада,
  • изнајмљивање опреме,
  • монтажу и демонтажу рада,
  • хонораре за сараднике (дефинисане на почетку процеса реализације),
  • реализацију потенцијалних пратећих програма.

Како да се пријавите на позив?

Један аутор или ауторски тим може послати више предлога пројеката. Ауторски тим може укључивати до пет аутора. Не постоји ограничење за број сарадника на пројекту.

Предлог мора да садржи:

• назив пројекта,
• имена подносиоца пријаве и ауторског тима,
• опис пројекта – идејни концепт рада,
• план рада који прати временску динамику програма art+science 2023,
• технички опис пројекта,
• буџетску пројекцију продукције.

Уз предлог пројекта можете доставити графичке или видео-прилоге, табеле, и слично.

Сва питања у вези са Отвореним позивом и програмом art+science можете послати на мејл: 
art-science@cpn.rs.

Временски оквир отвореног позива

Отварање позива: 20. јануар.

Период за постављање питања: до 17. фебруара.

Одговори на питања: током трајања Отвореног позива до 20. фебруара.

Затварање позива: 24. фебруар.

Објављивање резултата: до 10. марта.

Предлог временске динамике програма art+science 2023

Март – разрада предлога и идејног концепта одабраног рада. Утврђивање плана рада.

Април–јун – истраживање, развој рада и продукција.

Мај–јун – организовање пратећих догађаја у вези са темом рада и истраживачким процесом.

Јул–септембар – продукција рада и пратећи догађаји.

5. октобар – отварање art+science 2023 у галерији Подроом, Културног Центра Београда.

Жири за одабир победничког предлога

Маја Максимовић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Јелена Гуга, Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитет у Београду

Мирослав Карић, Музеј савремене уметности Београд

Зорана Ђаковић Миннити, Културни центар Београда

Петар Лаушевић, Центар за промоцију науке

Бојан Кениг, Центар за промоцију науке

О art+science програму Центра за промоцију науке

Центар за промоцију науке почео је да иницира, развија и пружа подршку различитим активностима које спајају уметност и науку још 2014. године кроз своје учешће у глобалном пројекту Европска мрежа дигиталне уметности и науке (European Digital Art and Science Network). Као члан мреже, Центар је допринео обликовању прве одрживе, живе мреже, која може да окупи и подржи сарадњу креативних умова који долазе из сфера уметности и науке. Од 2016. године покренута је годишња манифестација art+science. Током претходних седам издања, представљени су радови домаћих и страних уметника, истраживача и трансдисциплинарних стваралаца. Центрове art+science активности показале су се као значајне за приближавање науке широј јавности и повећање опште научне писмености. Овај позив, као и цела art+science манифестација у 2023. години представљају део активности у оквиру пројекта Европски дигитални договор (European Digital Deal), који кофинансира ЕУ програм Креативна Европа.

Европски дигитални договор (European Digital Deal)

Пројекат Европски дигитални договор (EUDigitalDeal) истражује како убрзани процеси дигиталне трансформације и успон најсавременијих технологија, као што су вештачка интелигенција, машинско учење, блокчејн и алгоритамска обрада података, директно утичу на европске демократске вредности и интегритет наших демократских система. Мрежа европских и глобалних партнера, коју чине актери из културног сектора, уметници, креативци, истраживачи, научне институције и представници јавног сектора, окупљају се да истраже како уметничке перспективе могу деловати као катализатори за одрживе иновације. Од 1. јануара 2023. године, па током следеће три године, овим питањима ће се бавити конзорцијум од 13 партнера под руководством Арс електронике из Линца, Аустрија.