Inteligencija IO

Da li napredujemo? Da li ispunjavamo snove naših predaka kada su maštali o blistavim, četvrtastim gradovima kojima upravljaju i koje vode neverovatne mašine? Da li su uopšte razmatrali da se najpre treba suočiti sa našim nevidljivim pratiocima, najmanjim od svih stvorenja? Toliko jednostavnim i logičnim da ih možemo smatrati osnovnim elementom, čistom inteligencijom vođenom zdravim razumom. Onom koja nema savest niti značenje, već isključivo nagon za opstankom.

Tužna 2020. nam je osvetlila i previše od svih naših strahova. Uz to je i pocrtala mnogobrojne greške, nedostatke i predrasude, čak i korpuciju i površnost na najvišim nivoima. Potkopala je veru čovečanstva i civilizacije u Znanje kao osnov zadivljujućih dela. Naša tehnologijom i znanjem ojačana društva su se jednostavno urušila, zahvaljujući nečemu sa tek par osobina. U trenu smo zaboravili sve − dane, godine i decenije napretka − bivajući blokirani nečim što se ne može videti.

Konačni cilj veštačke inteligencije bi trebalo da bude uspostavljanje sistema sposobnog da se uhvati u koštac sa najvećim izazovima sa kojima se suočavamo; to nešto doživljavamo kao ljudsku+ inteligenciju. Ali šta ako za naš svet − ili za bilo koji svet koji smo u stanju da zamislimo − postoji adekvatniji protagonista ili, još bolje, kompatibilnija opcija? Manje rušilačka, više nadograđujuća.

Naš AI Lab se razvijao ali smo bili prinuđeni da se preispitamo i da zaustavimo njegov napredak. U globalizovanom svetu, čak i sićušni, zanemareni subjekat sa udaljene tezge može postati glasnik nove paradigme ili medijska zvezda. Upravo zbog toga, moramo da budemo više ljudi i da upotrebimo svo naše znanje i imaginaciju. AI Lab je u potpunosti otvoren u 2020. jer ne možemo da ponudimo ništa konačno, niti opredeljujuće. Bez protokola, samo saradnja i solidarnost.

Zajedno sa partnerima u Trstu (EuroScience Open Forum − ESOF) i Lincu (Festival Ars elektronika), peto izdanje art+science programa pokušaće da osvetli, analizira i tumači jedinstveni momenat našeg postojanja. Naši sistemi verovanja su hakovani očigledno drugačijim načinom razmišljanja i superiornije apliciranom inteligencijom. Ta inteligencija je binarne prirode, i jedino ima pozitivnu i negativnu stranu. Ne postojati za nju očito nije mogućnost, i zato je neophodno da se (p)ogledamo kroz taj princip.

Uz pomoć neograničene umetničke kreativnosti, snažne naučne podrške i naprednih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, art+science lab je najpre sekvenca vremena negoli čvrst, osmišljen događaj. Njegov sadržaj je zato predstavljen na različite načine i, za svaki slučaj, virtuelno. Ovo nas navodi na egzistencijalističko pitanje − kako razumeti digitalni sadržaj koji je dobio svoju fizičku formu kako bi bio ponovo prebačen u virtuelno okruženje? U krugu koji bi mogao da najavi nove forme (ko)egzistencije, trebali bi konsultovati klasik − (biti) replikant ili ne? (Op)stati ili ne? IO

AUTOR: Dobrivoje Lale Erić

Related post

Evropska komisija je, u saradnji sa Ars elektronikom, zvanično pokrenula pozive za nagrade S+T+ARTS i S+T+ARTS Afrika 2025. Ove nagrade...

Prijave za prestižnu Prix Ars Electronica 2025 otvorene su do 5. marta 2025. godine. Takmičenje će obuhvatiti četiri kategorije, a...

Centar za promociju nauke, zajedno sa partnerima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, sa zadovoljstvom najavljuje i poziva...

Međunarodna konferencija i forum EMERGE 2024: Etika uspostavljanja veštačke inteligencije, održana od 11. do 13. decembra u Beogradu, okupila je...

SR