Aerosonar je prostorna audio instalacija koja zagađenje vazduha prikazuje u izložbenom prostoru kroz muzičku kompoziciju. Samim prisustvom posetilaca u prostoru instalacije i promenama uslova menja se i muzička kompozicija, čime oni postaju svesni tog uticaja. Greek /āero/ “vazduh”Latin /sono/ “govoriti”, “emitovati zvuk” Muzička kompozicija nastaje sonifikacijom podataka o zagađenju vazduha u Novom Sadu, tako što svakom odabranom parametru zagađenja vazduha odgovara određeni zvuk. Uticaj posetioca se beleži senzorima za pokret
Ознака: katalog
Nȏskop je kartografija granica veštačke inteligencije, nastala sa namerom da isprovocira kako polje kompjuterskih nauka tako i polje humanistike. Mapa je uvek delimična perspektiva, način da se pokrene rasprava. Shodno tome, ova mapa je manifest AI disidenata. Njena osnovna svrha je da dovede u pitanje mistifikaciju veštačke inteligencije. Svrha Nȏskop mape je sekularizacija AI-ja sa ideološkog statusa “inteligentne mašine” na status instrumenta znanja. Razumnije je shvatati mašinsko učenje kao instrument
Pandemija 2020, kao zajedničko iskustvo bez presedana, naglasila je značaj stvaralačko-saznajnog karaktera i univerzalnih težnji čvorišta umetnosti i nauke. U vezi sa temom ove izložbe, uveliko prisutan, ali nepredviđenim okolnostima ubrzan prenos digitalnih podataka i prisilno oslanjanje na veštačku inteligenciju, pojačali su i učinili svakodnevnim međuzavisnički odnos ljudi i savremenih mašina. Tehno-pesimistički gledano, to utiče na pojačanu kontrolu i nadgledanje ljudskih delatnosti. Ali spajanjem sa umetnošću, nauka uspeva ne samo
AI/VI je pilot projekat interdisciplinarne prirode posvećen razvoju veštačke inteligencije i njenim ulogama u savremenom društvu, kreiran u vidu pervazivne mobilne igre razotkrivanja AI i pratećih problematika. Cilj je da se igrači ubace u poziciju preispitivanja ljudskog i algoritamskog načina odlučivanja i njihovih posledica u budućnosti: kako razumemo i odnosimo se prema veštačkoj inteligenciji; u kom smeru želimo da je usmeravamo, kako se transformišemo i oblikujemo zajedno u procesu njenog
Da li napredujemo? Da li ispunjavamo snove naših predaka kada su maštali o blistavim, četvrtastim gradovima kojima upravljaju i koje vode neverovatne mašine? Da li su uopšte razmatrali da se najpre treba suočiti sa našim nevidljivim pratiocima, najmanjim od svih stvorenja? Toliko jednostavnim i logičnim da ih možemo smatrati osnovnim elementom, čistom inteligencijom vođenom zdravim razumom. Onom koja nema savest niti značenje, već isključivo nagon za opstankom.
Ekološka kriza je ljudska kriza. Okeani se ne smeju posmatrati kao ravne plave površine koje služe kao jame da u njima ostavljamo sve svoje antropogene ostatke. U okeanima živi veliki broj organizama i neki od njih pate zbog našeg otpada i buke. Mnoge osobe su svesne velikih sisara, poput kitova i delfina, ali uglavnom nismo svesni za nas duboko skrivene, nevidljive i nečujne sredine. Stoga smo u ovoj instalaciji napravili
U saradnji sa Čarlsom Tejlorom. Baza zvukova ptica dobijena je ljubaznošću Jasne Jovićević (2014− ). Cilj ovog projekta je razumevanje jezika ptica − naravno, ne SVIH vrsta ptica, ali barem nekih, počevši od onih sa jezicima koji deluju kompleksno, ali kojima se ipak možemo baviti. Iako je ovo dugogodišnja želja, do sada to nije bilo moguće, ali sa savremenim kompjuterskim napretkom u jezičkoj analizi i novom svešću o tome koliko
Digital Prayer je pobednički rad art+science AI Lab nacionalne selekcije za 2020, realizovan u saradnji sa Matematičkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti, pod mentorstvom dr Miloša Milovanovića. U pitanju je umetničko-naučni koncept koji se bavi primenom jednog od postupaka kompjuterskog vida (computer vision) sa ciljem stvaranja slike, čiji vizuelni produkt podseća na pravoslavnu ikonu. Generisanjem piksela kroz postupke mašinskog učenja uspostavlja se relacija između kanona ikone i slike nastale
Još od 2014. godine, CPN kontinuirano radi na formiranju održive mreže koja okuplja naučnike i umetnike, podstiče njihovu saradnju i razvoj zajedničkih projekata. a+s+cpn selekcija rezultat je stalnog promišljanja modela povezivanja i oblika saradnje profesionalaca iz svih oblasti nauke i umetnosti. Kroz ovaj program CPN ohrabruje i podržava kolaboracije, stvaranje novih veza, pomeranje ili brisanje granica između disciplina. Ove godine fokus je bio na razvoju transdiciplinarnih projekata koji se bave
Kristinina namera da demistifikuje veštačku inteligenciju vodi nas korak bliže mistici ikone. Primenjujući statističku metodu na brojna i raznovrsna pravila koja je opredeljuju, ona potvrđuje da se ikona niukoliko na njih ne svodi već − štaviše − ona predstavljaju svojevrsnu ikonografiju podrazumevajući stvaralačko tumačenje. Odnos originala i kopije, koji je u pogledu statističkog umnožavanja bitno naglašen, odgovara porastu kauzalne nužnosti što dovodi do pada kompleksnosti i urušavanja originalnog stvaralaštva. Nadahnuće
Iz godine u godinu, širom sveta raste broj ljudi kod kojih je zabeležena neka vrsta anksioznih poremećaja. Cilj projekta Sva lica anksioznosti je da se podigne svest o ovom problemu i da se pomogne u sprečavanju stigmatizacije anksioznih poremećaja kao najčešćih mentalnih poremećaja koje prati gubitak opšte funkcionalnosti. Istraživanje anksioznosti razvija se kroz formu interaktivne audio-vizuelne instalacije, koja uključuje auditivna svedočenja ljudi koji su u svom životu osetili izraženu anksioznost.
Otkad je sveta i veka među ljudima i životinjama se neizbežno stvaraju duboke emotivne veze kad god interaguju, a odnos između naučnika i laboratorijskih životinja nije izuzetak. „Žrtve radi višeg cilja“ je najiskreniji spoj nauke i umetnosti koji upravo zato može da pokuša da dočara tešku i dirljivu simbiozu koja nastaje između naučnika i laboratorijskih životinja. Želimo da vam prikažemo taj odnos u njegovom najogoljenijem obliku, uz izuzetno poštovanje životinja
,,…Pamti me po…” predstavlja interaktivnu svetlosnu instalaciju inspirisanu istraživanjima procesa demencije. Naučni rezultati ukazuju na mogućnost da nijedno sećanje nije nepovratno izgubljeno, već zbog gubitka veza između nervnih ćelija postaje nedostupno. Rad ispituje odnos i emotivnu vezu sa ličnim sećanjima, kroz intimno iskustvo kreirano da podstakne samopromatranje i postavi pitanje koliko naš identitet zavisi od tih sećanja. Sama instalacija koristi našu potrebu da budemo zapamćeni i postanemo deo nečijih sećanja.
Umetnost kao dinamični patern aktivacije određenih nervnih mreža Poslednjih pet godina, intenzivno sam se bavio istraživanjima u okviru polja kognitivnih nauka, kao i odnosa između kognitivnih nauka i umetnosti. Tokom tog perioda, realizovao sam nekoliko projekata, od kojih sam u projektu Stanja uma ispitivao kako iskustvo oblikuje naš identitet kroz neuroplastičnost i epizodično, semantičko i proceduralno sećanje (konstrukcija autobiografskog ja, Ja kod Antonija Damazija) koristeći metodologiju video dnevnika Jonasa Mekasa
“Sedim i brinem za nju” je muzički improvizovani eksperiment, fluidni proces spontane interakcije sa transdiscipliarnim pristupom istraživanja autentičnog umetničkog izraza uz pomoć neuronauke, tehnologije i društvene angažovanosti. Autorka je nakon projekta “Flow Vertical” gde je koristila biofeedback sistem kao inspiraciju za novu metodu komponovanja, započela novo istraživanje, koje zahteva monitoring EEG aparatima kao krucijalni element za struktuiranje muzičkog događaja. Okvirni koncept rada je neprekidna i beskonačna briga majke za svoju
Prikaži više