Izabran rad za produkciju u okviru Otvorenog poziva Promene pokreću promene

U okviru Otvorenog poziva, od ukupno 81 pristiglih prijava izabran je rad koji će Centar za promociju nauke producirati u okviru ovogodišnjeg art+science programa

Nakon završetka Otvorenog poziva Promene pokreću promene Centra za promociju nauke, žiri je jednoglasno doneo odluku da projekat Puna crta prekinuta crta: budućnost liminalnih predela, autorskog tima koji čine Milena Putnik, Nemanja Lađić, Suzana Gavrilović i Milovan Milenković, bude izabran za razvoj i produkciju u okviru programa art+science u 2023. godini.

Kako stoji u odluci žirija, rad Puna crta prekinuta crta: budućnost liminalnih predela predstavio je najjasniji model saradnje umetnika i naučnika, a autorski tim je pokazao otvorenost za nove ideje i za uključivanje stručnjaka iz drugih oblasti. Ovaj predlog je najdirektnije odgovorio na temu Otvorenog poziva: Promene pokreću promene. Pitanja sa kojima nas ovaj rad suočava tiču se različitih vidova eksploatacije prirodnih resursa i promenama koje one izazivaju, a svojim umetničko-istraživačkim delovanjem ukazaće na značajne i aktuelne ekološke i društvene teme, u globalnom i u lokalnom kontekstu.

Uži izbor radova

Na Otvoreni poziv za predloge istraživačko-umetničkih projekata Centra za promociju nauke, koji je raspisan 20. januara i trajao je do 24. februara 2023. godine, pristiglo je ukupno 81 prijava. Po mišljenju žirija, istaklo se 16 prijava koje su ispunile sve tražene kriterijume i odgovorile temi poziva, a pored pobedničkog rada, u najuži izbor ušlo je još pet predloga:

  • Spaceman, Nataša Todorović i Aleksandra Stratimirović;
  • NEUROART, Marija Stojnić;
  • Otvaranje vitrina, Sanja Ćopić, Dimitrije Marković i Maša Bogojević;
  • Parley about the weather – AIM powered by Memoduct, Violeta Vojvodić Balaž i Eduard Balaž;
  • Aptiv sindrom, Danilo Prnjat.

 O radu Puna crta prekinuta crta

Odabrani projekat u fokus stavlja pejzaž kao mesto koje formiraju prirodni procesi i delovanje čoveka, a istraživanje ima za cilj da pokaže trenutno stanje određenog pejzaža i njegovu moguću transformaciju. Namera projekta je da, koristeći dobijene podatke i imaginaciju, pokuša da razradi moguće scenarije budućnosti, uzimajući u obzir prostor, vreme i procese koji oblikuju jedno mesto.

Aktivnosti tokom razvoja projekta i predstavljanje rada na art+science 2023 izložbi obuhvatiće posete lokalitetima, beleženje stanja i promena, ekoloških parametara, prikupljanje i analizu podataka. Na osnovu rezultata interdisciplinarnih istraživanja biće napravljen digitalni model – mogućih i/ili imaginarnih scenarija razvoja koji će biti predstavljen u vidu projekcije na izložbi. Planirani su i prateći programi u vidu šetnji i interakcija sa publikom, vođenih tura i razgovora.

Biografije autora izabranog rada

Milena Putnik (1976) je posle studija slikarstva na FLU u Beogradu doktorirala u oblasti višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti. Bavila se temom transformacije pejzaža koristeći medije slikarstva, kolaža, organizovane šetnje i posete vidikovcima, i privremene prostorne intervencije, kao u nedavnom projektu umetničke saradnje Međuprostor u gradovima Srbije (2019-2021). Radi na Odseku za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakulteta, gde ima priliku da razvija koncepte vezane za vizuelna i umetnička istraživanja prostora u saradnji sa kolegama iz srodnih disciplina.

Nemanja Lađić (1984) je posle vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu studirao transmedijske umetnosti u Briselu na Sint Lukas univerzitetu. U video instalacijama koristi arhive sopstvenih snimaka, gde komponovanjem elemenata u šire ambijentalne celine istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na procese opažanja i sećanja. Skorašnje izložbe: Sigurna distanca (Salon MSUB, 2022), Points of View (Kunsthalle Merano, 2022), Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Prošireni predeo (KCB, 2017), Prostori odstupanja (Salon MSUB, 2015) i druge.

Suzana Gavrilović (1985) radi na Šumarskom fakultetu, gde je posle osnovnih studija pejzažne arhitekture i doktorirala 2021. godine sa radom „Integracija vizuelne i ekološke procene predela za potrebe planiranja prostornog razvoja Srbije“. Oblasti interesovanja su joj planiranje predela i predeona ekologija, geodizajn i estetika pejzaža. Napisala je više od 15 naučnih radova samostalno ili u saradnji sa kolegama, od čega su tri rada u časopisima kategorije SCI liste. Učestvovala je na više međunarodnih radionica, seminara i izložbi u oblasti pejzažne arhitekture.

Milovan Milenković (1984) je završio studije pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Bio je dugogodišnji fotograf, a kasnije i urednik fotografije u nedeljniku Vreme. Član je kolektiva Belgrade Raw od 2009. sa kojim promoviše alternativni pogled na grad kroz fotografiju, i suosnivač kolektiva Kamerades (član od 2011. do 2018) gde je praktikovao pristup vizuelne naracije baveći se dnevnim i društvenim temama. Sa oba kolektiva je aktivno izlagao u zemlji i internacionalno. Skorašnji projekti fotografskih istraživanja dostupni su na veb adresama yugo.today i praguementes.com.

EUropean Digital Deal

Javni poziv i produkcija rada Puna crta prekinuta crta deo su aktivnosti u okviru međunarodnog projekta EU Digital Deal.

Kao velika saradnja Programa Kreativna Evropa, EUDigitalDeal dolazi kao treći projekat u nizu nakon Evropske mreže digitalne umetnosti i nauke (2014-17) i Evropske laboratorije veštačke inteligencije (2018-21). Konzorcijum raznovrsnih i komplementarnih organizacija sačinjava 13 partnera iz 11 zemalja, na čelu sa Ars elektronikom iz Linca, globalnim središtem spajanja i povezivanja umetnosti, nauke i novih tehnologija. U tri godine projekta, konzorcijum će razmatrati kako ubrzani procesi digitalne transformacije i upotrebe naprednih tehnologija, poput veštačke inteligencije, mašinskog učenja, blokčejna i algoritamske obrade podataka, utiču na evropsko društvo i osnove demokratskog sistema, vrednosti i integriteta.

Related post

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Institut za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije Srbije organizuju Međunarodnu...

„Mislim da je jedan od naših najvećih problema u savremenom dobu to što ne možemo da definišemo te nove vrste...

„Nasuprot današnjem vremenu koje nas, kako simbolički tako i fizički, guši, pritiska nam grudi, otežava nam govor i disanje, majčina...

Centar za promociju nauke je početkom oktobra predstavio projekat EUropean Digital Deal, program art+science i svoje produkcije na Festivalu STF...

SR