Ka artificijelnosti

Pandemija 2020, kao zajedničko iskustvo bez presedana, naglasila je značaj stvaralačko-saznajnog karaktera i univerzalnih težnji čvorišta umetnosti i nauke. U vezi sa temom ove izložbe, uveliko prisutan, ali nepredviđenim okolnostima ubrzan prenos digitalnih podataka i prisilno oslanjanje na veštačku inteligenciju, pojačali su i učinili svakodnevnim međuzavisnički odnos ljudi i savremenih mašina. Tehno-pesimistički gledano, to utiče na pojačanu kontrolu i nadgledanje ljudskih delatnosti. Ali spajanjem sa umetnošću, nauka uspeva ne samo da prevaziđe samodovoljnost već i da postane samosvesna mogućih instrumentalizacija.

AI Lab je efekat povezivanja infrastruktura − idividua, ali i institucije umetnosti i nauke − sa ciljem da se i jedni i drugi osnaže u stvaralačkom i kritičkom promišljanju, osluškivanju i ponovnom zamišljanju − navedenih društvenih praksi u preobražaju − statusa i funkcije mašinskog učenja i veštačke inteligencije.

Izbor umetnika zastupa razmatranje sveprisutnog digitalnog prenosa sopstva sa fokusom na: biologiji (Viktorija Vesna), religiji (Kristina Tica), ekstraktivizmu znanja (Vladan Joler & Mateo Paskvineli) i nekomercijalnom stvaranju svetova sredstvima pozajmljenim iz gejminga (Filip Kostić), te vizuelizaciji, osluškivanju, atmosferičnosti i artikulaciji podataka kao rezultat a+s+cpn radionica u okviru platforme koju je osmislio CPN. Umesto da budu fetišizirani, mašinsko učenje i veštačka inteligencija razmatrani su i demistifikovani na način da umetnici i naučnici zauzimaju kritički stav prema trans-ljudskom zaokretu u svetu koji doživljava preobražaj, te vizuelizuju i artikulišu složenu međuzavisnost ljudi i mašina, i njihov uticaj na kulturu.

art+science lab predstavlja stvaralački pristup veštačkoj inteligenciji kao kritičkoj praksi, a publika je svedok napuštanja predmetno orijentisane kulture ka sistemsko orijentisanoj kulturi u kojoj se promena ne dešava od objekta već od načina na koji se objekti konstituišu (Jack Burnham, Systems Esthetics, 1968). Kurirati, voditi računa o čvorištu umetnosti i nauke, ovde podrazumeva publici omogućiti iskustvo stvaralačko-kritičkog sagledavanja upotrebe i efekta veštačke inteligencije.

Potencijali veštačke inteligencije i novijih tehnoloških paradigmi za sada su nesagledivi, ali iz optike kapitalizma nadgledanja Šošane Zubof (Shoshana Zuboff) i njene ontologije već regulišu, kontrolišu i eksploatišu ljudski život. art+science lab kojim je promovisano stvaralaštvo i kritičko promišljanja umetnika i naučnika opstaje kao element koji izaziva tehnološki progres i pruža otpor tehno-pozitivizmu i tehno-patrijarhatu koji nameće tehnologija kao ravnopravni učesnik u savremenom ekosistemu.

Maja_Ciric

Dr Maja Ćirić
Nagrađivana kustoskinja i kritičarka umetnosti sa iskustvom u vođenju i radu na internacionalnim projektima. Maja je kurirala bijenale Mediterranea 18, u Tirani (2017), i bila i kustoskinja (2007) i komesarka (2013) Paviljona Srbije na Bijenalu u Veneciji. U skorije vreme, održala je predavanja u Muzeju savremene umetnosti Val d Marn (fr. Musée d’Art Contemporain du Val-de-Marne − MAC VAL, 2017), u Centru Pompidu (fr. Centre Pompidou, 2018), i u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti u Bukureštu (rum. Muzeul Național de Artă Contemporană al României-MNAC, 2018). Njeni najnoviji tekstovi mogu se naći u časopisima Obieg, Artforum, kao i u onlajn izdanju časopisa Artmargins.

AUTOR: dr Maja Ćirić, gostujuća kustoskinja

Related post

Evropska komisija je, u saradnji sa Ars elektronikom, zvanično pokrenula pozive za nagrade S+T+ARTS i S+T+ARTS Afrika 2025. Ove nagrade...

Prijave za prestižnu Prix Ars Electronica 2025 otvorene su do 5. marta 2025. godine. Takmičenje će obuhvatiti četiri kategorije, a...

Centar za promociju nauke, zajedno sa partnerima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, sa zadovoljstvom najavljuje i poziva...

Međunarodna konferencija i forum EMERGE 2024: Etika uspostavljanja veštačke inteligencije, održana od 11. do 13. decembra u Beogradu, okupila je...

SR